NEKIM pričama zaleđenim u vremenu, vreme ne može ništa. Neke rane zaleđene u nezamislivom stradanju, krvare i danas. Nad mnogima se od tih rana još ćuti, mnoge se otvaraju kao dug prema žrtvama. Takva je i ova iz ratne 1944. godine o ženi po imenu Ana Vila. Imala je 29 godina kada je, jednog kasnog avgustovskog dana u Nezavisnoj državi Hrvatskoj, sa petoro svoje dece, jednim nerođenim, skončala u Savi. Nad tom vodom znamenja nema, ali zato ima živih koji ne ćute, sećaju se i beleže da se ne zaboravi.
Odakle vam sada ova ispoved ? Pa, svake godine( u aprilu), vi pišete, kako se o Jasenovcu - " preko 75 godina - nije smelo pričati" ? Čak ste stavljali naslove kako Srbi treba o Jasenovcu ,, da zaćute, da zaneme"! Iskreno divljenje ovom čestitom i hrabromSrbinu, a vi , nastavite da lažete o Jasenovcu. Naravno, da ne očekujem da ćete pustiti moj komentar. Jer, kod vas prolaze samo komentari, u kojim se pljuje po Titu i partizanima !
Komentari (9)