Reportaže

49.800 MLADIH TEŠKO RADILO NA PEŠČARI : Neponovljivo vreme kada je 1948. podizan Novi Beograd

Boris Subašić

11. 04. 2023. u 10:19

NOVI Beograd ove godine slavi dva jubileja: ravno vek od prvog unošenja u Generalni urbanistički plan Beograda i 75 godina od kada je, 11. aprila 1948, zvanično započela izgradnja zgrada u delu prestonice na levoj obali Save.

49.800 МЛАДИХ ТЕШКО РАДИЛО НА ПЕШЧАРИ : Непоновљиво време када је 1948. подизан Нови Београд

Mladi akcijaši 1948. počinju izgradnju Novog Beograda

Pripremne radove je još 1947. obavljalo 1.412 mladih, gotovo dece, organizovanih u prve brigade radnih akcija.

Sledeće godine je osnovano Građevinsko preduzeće "Novi Beograd", a peščare i ritove do Bežanije preplavili su akcijaši.

- Te 1948, na gradilištima je bilo oko 49.800 omladinaca. Radovi su počeli u aprilu i radilo se do 5. decembra. Na početku radova čitav teren od Beograda do Zemuna ispresecan je industrijskim i dekoviljskim kolosecima i nasipan je teren za izgradnju Predsedništva Vlade DFJ i "reprezenativnog hotela". Sazidani su stanovi za 3.000 radnika i drvene i zidane barake za 25.000 omladinaca - kaže istoričar dr Slobodan Selinić iz Instituta za noviju istoriju Srbije.

Pusta ravnica na kojoj je podignut Novi Beograd

Direkcija za izgradnju i barake za akcijaše nalazile su se na prostoru nekadašnjeg logora Staro Sajmište. Do kraja 1948. podignuti su betonski kosturi buduće Palate Federacije i hotela koji je po zamislima vrha SFRJ poteklih iz Kominterne trebalo da ima funkciju moskovskog hotela "Luks" za kominternine činovnike. Nasuta je i močvara na desnoj strani puta za Zemun, a oko puta ka Tošinom bunaru podignute su 62 barake za 1.000 radnika i 100 radničkih porodica. Puštena je u rad i pruga Pančevački rit - Beograd, koju su akcijaši izgradili za 47 dana.

TITO: MAĆEHINSKI SE ODNOSIMO

SVEDOČANSTVO o teškim uslovima na radnim akcijama izgradnje Novog Beograda i auto-puta dao je i sam Tito na sednici CK KPJ januara 1949: "Mi samo pričamo i pričamo o novim generacijama, a u stvari gledamo da je što više iscrpemo... Obilazeći javne radove mene je prosto srce zabolelo koliko je ta omladina jadno izgledala. Omladinci su se trsili, jurili, radili i nosili, hteli bi, ali nisu mogli. Na jednoj strani vidiš neverovatnu odanost, volju i požrtvovanost, a na drugoj to da se mi maćehinski odnosimo prema njima."

Danas je teško shvatljivo kako su podvig utemeljenja današnjeg Novog Beograda, "grada u gradu", izveli mladi, gotovo deca, prerano sazreli u ratu, neuhranjeni, bolešljivi. Uprkos tome, kod akcijaša je vladao pravi kult "udarnika", heroja rada koji će doneti bolju budućnost. Istoričari su u dokumentaciji otkrili da su savezne jugoslovenske vlasti davale kvotu potrebne radne snage za javne radove, koja se delila na republike, a zatim naniže do gradova i sela gde su komiteti Narodne omladine agitacijom morali da "mobilišu" potreban broj omladinaca.

- Može se reći da su velikim delom Novi Beograd, kao i celu zemlju, gradila deca. Na Novom Beogradu je 1948. mlađih od 17 godina bilo 6,5 odsto, a više od polovine, 51 odsto, imalo je između 17 i 19 godina. Gotovo 80 odsto članova omladinskih radnih brigada bilo je uzrasta između 17 i 23 godine. Kao i u svakom teškom vremenu, i prvih posleratnih godina odrastalo se brže nego što bi po prirodi stvari i biološkom ritmu trebalo - navodi dr Selinić.

Te mase mladih pokretali su plemeniti i naivni ideali, kao i vera da grade "bolju budućnost".

IZLOŽBA U NARODNOJ BIBLIOTECI

O IZGRADNjI Novog Beograda fotografijama svedoči juče otvorena izložba u atrijumu Narodne biblioteke Srbije, pod imenom "Novi grad! Ko će još da živi na ovom pesku?!" Organizatori izložbe koja će trajati do 23. aprila kažu da je ona pokušaj da se ožive sećanja na jedno neponovljivo vreme.

- Period postojanja socijalističke Jugoslavije bio je obeležen masovnošću. To je možda ponajviše važilo za prve posleratne godine, kada se golim fizičkim radom miliona mladih želelo izaći iz decenijske i vekovne zaostalosti i preko noći obnoviti zemlju i dostići standard života razvijenijih društava. Želelo se mnogo, a radne snage je bilo veoma malo. Mehanizacije, mašina, iskustva i stručnjaka još manje. Država se u suštini najviše oslonila na radnu snagu, na mlade i njihov elan, patriotizam i veru da svojim radom grade bolju budućnost za sebe i svoju decu - kaže dr Selinić.

Buduća Palata federacije tokom izgradnje

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

OŠTRA PORUKA SA ZAPADA: Zelenski je prevarant i marioneta, krvavi vazal zapadnih elita

Svet

0 7

OŠTRA PORUKA SA ZAPADA: Zelenski je prevarant i marioneta, krvavi vazal zapadnih elita

VLADIMIR Zelenski, koji je postao vazal Zapada, počeo je kao marioneta ukrajinskog oligarha Igora Kolomojskog, naveo je irski novinar Čej Bouz.

24. 11. 2024. u 17:59

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

Svet

0 1

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

JEDINICE ruske vojske napreduju u Dzeržinsku (ukrajinski naziv za Toreck), javio je na Telegram kanalu šef DNR Denis Pušilin.

24. 11. 2024. u 18:59

I ZEMUNCI SU GA SE PLAŠILI: Kako je Beli postao Zver - priča o Sretku Kaliniću

Zločin

0 0

"I ZEMUNCI SU GA SE PLAŠILI": Kako je Beli postao Zver - priča o Sretku Kaliniću

"KALINIĆ je bio zver od čoveka. Zapravo, zver je blaga reč" - rekao je tada Bagzi, nakon čega je Kalinić kojeg su članovi klana do tada oslovljavali sa "Beli" dobio nadimak "Zver".

24. 11. 2024. u 11:09