OTKRIVENO BLAGO STARO 255 GODINA: Srpski magazin štampan u Veneciji 1768. izložen u Biblioteci grada Beograda
BIBLIOTEKA grada Beograda od juče je javnosti omogućila da vidi dragulj naše baštine - prvu srpsku štampanu periodičnu publikaciju "Slaveno-serbski magazin, to est sobranie raznih sočinenia i prevoda: na polzu i uveselenie!", koja je ispod štamparske prese izašla pre ravno 255 godina u Veneciji.
Biblioteka Grada Beograda
BIBLIOTEKA Grada Beograda od juče je javnosti omogućila da vidi dragulj naše baštine - prvu srpsku štampanu periodičnu publikaciju "Slaveno-serbski magazin, to est sobranie raznih sočinenia i prevoda: na polzu i uveselenie!", koja je ispod štamparske prese izašla pre ravno 255 godina u Veneciji.
Biblioteka Grada Beograda
"Slaveno-serbski magazin" je istovremeno i prvi periodični list na južnoslovenskim jezicima i ima status kulturnog dobra od izuzetnog značaja. Urednik i priređivač bio je slavni Zaharije Orfelin, srpski pesnik, istoričar, bakrorezac, barokni prosvetitelj, graver, kaligraf, enolog, pisac udžbenika i pravoslavni teolog. List je štampan u Veneciji 1768. u "grekopravoslavnoj tipografiji Dimitrija Teodosija".
- Inspirisan ruskom književnošću, jezikom i kulturom, oblikovan prema evropskom modelu književnih časopisa enciklopedijskog karaktera, s efektima venecijanskog savremenog duha i mode, ovaj prvi srpski i južnoslovenski književni časopis, istovremeno je i autentičan i veran tradiciji srpske pravoslavne crkve, odraz i slika epohe ranog prosvetiteljstva u srpskoj kulturi - kaže Marija Lj. Ivanović, bibliotekar Zavičajnog odeljenja Biblioteke grada Beograda, autor izložbe i kataloga.
Biblioteka Grada Beograda
Jovan Skerlić je "Slaveno-serbski magazin" nazvao "manifestom istorijskog značaja" jer je Orfelin u "Predisloviju" ukazao na značaj narodne kulture i obrazovanja.
- Zaharije Orfelin uočava da format časopisa, u kome je potrebno ukrstiti najraznovrsnije teme pisane jednostavnim stilom, da svako može da ih razume - može biti idealno mesto za širenje znanja i sreće među ljudima. Zarad opšte koristi on poziva "sve drage patriote, koji o bilo kom korisnom poslu i nauci imaju vesti i umeća", da se i sami potrude oko svojih dela ili oko prevoda. Osim Orfelinove oduševljenosti demokratizacijom znanja koje se zahvaljujući mnoštvu štampanih knjiga širilo u Evropi, posebno je značajan njegov nacionalno-identitetski usklik, kad navodi i da bi "naročitu i večnu pohvalu" zaslužili oni koji bi "svoj trud i revnost priložili na traženje i prepisivanje drevnosti srpskog naroda" - naglašava Ivanovićeva.
Tekstovi "Slaveno-serbskog magazina" promovisali su najviše moralne vrednosti. Tu su zapažanja arhiepiskopa Teofana Prokopoviča o tome kako vaspitavati decu da budu dobri hrišćani, zatim i "Očevi saveti sinu".
- Posebno privlači pažnju "Pismo i odgovor na pismo o važnosti žena", kao i "Sonet" u njihovu čast. Pred nama je jedan od najranijih primera prosvećenog isticanja uloge žene i njenog značaja u društvu. Orfelin srpsku javnost upoznaje i sa književnim oblicima kao što su epigram ili istočnjačka pripovetka sentimentalističkog tipa. Težnju ka stvaranju opšte blagodeti, te vođenju brige o društvu pa i njegovom zdravstvenom prosvećivanju, Orfelin prati praktičnim savetima. On štampa i bibliografiju srpske izdavačke delatnosti svoga vremena, upoznajući srpsku javnost sa dragocenim prikazom aktuelnih kulturnih tendencija - objašnjava Ivanovićeva.
Biblioteka Grada Beograda
Primerak "Slaveno-serbskog magazina" je fizički obnovljen u okviru projekata Fizičke zaštite, konzervacije i restauracije stare i retke bibliotečke građe Biblioteke grada Beograda i biće dostupan javnosti do 25. maja.
MAGISTAR SLOVENSKIH ŠKOLA
ORFELIN je rođen 1726. u Vukovaru, a šire obrazovanje i kaligrafsku veštinu je stekao u Novom Sadu, gde je sedam godina bio "magistar Slovenskih škola". U Sremski Karlovcima je kod mitropolita Pavla Nenadovića bio "kancelista", a istovremeno je započeo i književni i grafičarski rad. U Veneciji je kao redaktor, pisac, slikar i bakrorezac radio u štampariji Dimitrija Teodosija od 1764. i verovatno uticao da nabavi ćirilična slova i otvori prvu Slovensku štampariju.
Biblioteka Grada Beograda
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
DA LI SU DECA NASLEDILA MUTACIJE? Ko živi u zabranjenoj zoni 38 godina posle černobiljske katastrofe
ČERNOBILj je najgora nuklearna katastrofa u istoriji čovečanstva. Jutro 26. aprila 1986. bilo je početak tragedije koja se odigrala za nekoliko sekundi. Eksplozija četvrtog reaktora elektrane obasjala je nebo plamenom, a nakon toga se nad severom Ukrajine podigao radioaktivni oblak, koji je ubrzo zahvatio susedne republike i stigao čak do Švedske.
21. 02. 2025. u 14:11
RASPARČAVANjE HRVATSKE: Šešelj o podeli Balkana posle pregovora Rusa i Amera (VIDEO)
PREDSEDNIK SRS dr Vojislav Šešelj izjavio je da očekuje da će Rusi imati ozbiljne pregovore sa Amerikancima.
21. 02. 2025. u 18:38
TRENER VAN SEBE: "Levi bek smrdi na pivaru, desni ima pola Kolumbije u nosu" - ljudi zbog snimka plaču od smeha
ČARI takozvane nedeljne lige (Sunday league) između ostalog jesu opuštenost i zabava, ali nekada se stvari otrgnu kontroli.
22. 02. 2025. u 15:29
DURENT ODGOVORIO PEŠIĆU: Amer nije želeo da prećuti Karijevo "pocepajte mu..."
DOKUMENTARAC "Court of gold" izazvao je brojne reakcije.
21. 02. 2025. u 16:26 >> 16:28
FOLKERKI UMRLA MAJKA Glumila jednu od glavnih rola u Kusturičinom hit filmu: "Postojiš u svakoj suzi, nisi nestala - samo si zaspala"
PENZIONERKA iz Beograda je u ostvarenju proslavljenog reditelja zaigrala rame uz rame s Monikom Beluči, Slobodom Mićalović i Predragom Mikijem Manojlovićem.
21. 02. 2025. u 17:15
KAKO SE PRAVILNO PIŠE? Zimske zadušnice, zimske Zadušnice ili zimske zadušnice
SRPSKI jezik je pun pravopisnih nedoumica.
21. 02. 2025. u 16:07
PUTIN OTKRIO ZASTRAŠUJUĆE DETALjE O "OREŠNIKU" Bojeva glava izdržava temperaturu kao na Suncu
RUSKI predsednik Vladimir Putin izjavio je da bojeve glave hipersoničnog sistema "orešnik" mogu da izdrže ekstremne temperature, uporedive sa temperaturom na površini Sunca.
21. 02. 2025. u 14:16
NOVINARIMA REKLA SAMO OVU REČENICU: Bivša gradonačelnica Niša sa lisicama na rukama sprovedena u zgradu UKP-a u Nišu (FOTO/VIDEO)
BIVŠA gradonačelnica Niša, Dragana Sotirovski, koja je danas privedena u velikoj akciji policije protiv korupcije, sa lisicama na rukama dovedena je u zgradu Uprave kriminalističke policije u Nišu.
21. 02. 2025. u 13:38
TAST OČITAO LEKCIJU VELjKU Šta je poručio zetu: "To u Beogradu nije mogao videti"
BOGDAN Rodić, otac Bogdane Ražnatović, jednom prilikom govorio je o najmlađoj ćerki koja je danas udata za Veljka Ražnatovića. Bogdan je tada naveo da je odmah na početku veze skrenuo pažnju Veljku pažnju na to kakva je njegova Bogdana.
22. 02. 2025. u 12:26
Najnovije iz rubrike
GODIŠNJICA DRUGE OBNOVE MANASTIRA RAČA: Božja milost sačuvala kolevku srpske kulture
Od tog dana 1795. kada je u ruševinama zatekao manastir Raču, od Turaka uništenu kolevku srpske književnosti i moderne kulture, navršilo se 230 godina. Episkop, zamenik beogradskog mitropolita, ustanički vojvoda, arhimandrit, a tada devetnaestogodišnji mladić Hadži Melentije Stevanović, obnovio je svetinju u podnožju Tare za samo godinu dana, narodni pesnik je ove događaje sačuvao u epu „Početak bune na dahije“, tako se dogodilo da je Božja milost kroz duh jednog velikana od propasti sačuvala zadužbinu kralja Dragutina iz 13. veka koja i danas traje kao večiti, neizbrisivi zalog srpske vere i kulture.
22. 02. 2025. u 11:20
ČETIRI JUNAKINJE IZ LUČANA: Marijana, Ivana i Slađana odvajaju sredstva od plata, a Marija od penzije, za pakete hrane, kućne hemije...
ŽENE iz Lučana, njih četiri, već godinama su jedina ili retka svetla tačka u životima mnogih nevoljnika, bolesnih, beznadežnih i socijalno ugroženih pojedinaca, pa čak i porodica u dragačevskom kraju. Marijana Maša Dunjić (32), Ivana Tomašević (40), Slađana Rendulić (44) i Marija Mara Đokić (45), obilaze porodice lošijeg materijalnog stanja, nose im pakete hrane i proizvoda kućne hemije, a ako u tim porodicama ima dece, nose im i novogodišnje paketiće, garderobu i igračke. Obilaze i stare koji su ostali sami na selima i donose im lekove i hranu. Sve to sredstvima koja njih tri same mogu da izdvoje od plate koju primaju u jednoj fabrici u Lučanima i od Marijine invalidske penzije, ali i od pomoći same fabrike, kao i sugrađana i svih ljudi dobre volje, koji im iskreno pomažu.
21. 02. 2025. u 11:00
TVRĐAVA ZAPAMTILA VELIKI RAT I JOŠ VEĆE RAZARANJE: Posledice bombardovanja i danas vidljive u poslednjoj prestonici srpske srednjovekovne države
ŠEST vekova Smederevska tvrđava odoleva vremenu i osvajačima, najviše je stradala u 20. veku, a rane su vidljive i danas.
21. 02. 2025. u 07:15
SAD HOĆE I "JUGOM" DA OSVOJE KILIMANDŽARO: Pola veka otkad su "stojadinom" stigli na vrh Afrike, u Kragujevcu planiraju novi poduhvat
ČUVENA ekspedicija Kragujevac - Kilimandžaro, vožena je pre ravno pet decenija. Nju je 1975. organizovala nekadašnja Fabrika automobila "Zavodi Crvena zastava" da bi dokazala da su njena vozila kvalitetna i izdržljiva. Jubilej je obeležen u Kragujevcu podsećanjem na taj nesvakidašnji poduhvat, ali i najavom sličnog na koji će ovog puta poći potpuno novi "jugići", na čijem se prototipu radi.
21. 02. 2025. u 07:00
MOJA JE VUČICA PROMENILA ĆUD: Aleksandar iz Sevca kod Štrpca ima nesvakidašnjeg ljubimca
PRELEPA, ali često surova priroda na obroncima Šar-planine zna mnogo puta da iznenadi svojom ćudljivošću. Pogotovu snežne mećave i sneg koji traju više meseci, a ponekad gotovo i tokom cele godine. Zato su ovdašnje šume pogodne za život raznih zveri koje baš takva priroda oblikuje. Ali svako pravilo ima izuzetak pa tako i vuk može da promeni ćud. Upravo o tome najbolje svedoči Aleksandar Paljić iz šarplaninskog sela Sevce kod Štrpca koji ima nesvakidašnjeg ljubimca - vučicu Miu.
20. 02. 2025. u 11:19
Komentari (0)