Reportaže

TJENTIŠTE I HEROJI U KOROVU ZAROBLJENI: Osam decenija od najznačajnije partizanske bitke, u NP "Sutjeska" štrajkovali 80 dana

С.Мишљеновић-М.Краљ

13. 06. 2023. u 07:00

PRE osam decenija, u kasno proleće 1943, na obalama Sutjeske vodila se najveća i najvažnija bitka nekog pokreta otpora u porobljenoj Evropi.

ТЈЕНТИШТЕ И ХЕРОЈИ У КОРОВУ ЗАРОБЉЕНИ: Осам деценија од најзначајније партизанске битке, у НП Сутјеска штрајковали 80 дана

Foto Novosti

Opkoljeni jugoslovenski partizani, kojih je sa ranjenicima i obolelima od tifusa, bilo nešto više od 22.000, suprotstavili su se šest puta brojnijem neprijatelju i posle mesec dana teških borbi, od 15. maja do 15. juna, u kojima je poginulo njih 7.543, nadljudskim snagama probili su obruč i stigli do jedne od ključnih pobeda u Drugom svetskom ratu, ne samo na prostoru Balkana. Nacistima nije pošlo za rukom da slome Narodnooslobodilačku borbu, ali jeste da počine masakr: sistematski su pobili gotovo 1.300 ranjenika, 30 lekara i 200 bolničarki Centralne partizanske bolnice.

Foto Novosti

Trava bila viša od metar

Sećanje na tu epopeju, doslovno do juče, u Dolini heroja na Tjentištu, u Nacionalnom parku Sutjeska, prekrila je - trava do kolena! Jer, samo nekoliko dana pre obeležavanja velikog jubileja proleterske revolucije, zakazanog za danas, u organizaciji Odbora Vlade Republike Srpske za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova, radnici nacionalnog parka prekinuli su štrajk koji je trajao više od 80 dana. Rad su obustavili zbog dugovanja: četiri zaostale plate, mesecima je čekalo 117 radnika, a od novembra prošle godine nemaju uplaćeno ni zdravstveno osiguranje.

Do Save kroz - prašumu

TOKOM štrajka se i do groba Save Kovačevića probijalo kao kroz prašumu, a potom stepeništem obraslim u mahovinu. Pogibija ovog narodnog heroja, komandanta Treće udarne divizije, gotovo je sinonim za stradanje na Sutjesci. U zoru 13. juna, za samo dva sata, u istom jurišu, uz Savu su pali njegov otac Blagoje, brat Janko i četrnaestogodišnji sinovac Dragan. Usađeno je verovanje, da je čuvena pesma "Komandant Sava" ("Što to huči Sutjeska, krv pliva po njoj..."), potekla iz naroda, ali autor teksta je pesnik i revolucionar, Savin saborac, Puniša Perović (1911-1985), iza koga je ostala i čuvena partizanska "Po šumama i gorama".

Kako im je, bez marke u džepu, dogorelo do nokata, sadašnji proleteri su odlučili da je dosta! Kapiju na ulazu u park su stavili pod katanac, kao i sve ostale objekte u parku. Trava je porasla na metar, smeće zatrpalo kontejnere. Njihov glas je svakim danom bio sve jači. I konačno stigao je do nadležnih u Vladi RS.

Foto Novosti

Grob Save Kovačevića

Na poziv radnika NP "Sutjeska", reagovao je ministar za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju, Bojan Vipotnik, koji je uspeo da, posredstvom Kompenzacionog fonda RS, bude isplaćen deo dugovanja. Najavio je i posetu Parku nakon što prođe godišnjica.

Dok su radnici još bili u štrajku stigao je i novi direktor Veljko Blagojević, koji je obećao odmah isplatu jedne plate, a ubrzo i drugu. I tako da su se u osvit obeležavanja osamdesetogodišnjice slavne bitke, vratili na posao.

Od Tjentišta do Njujorka

JEDNA od svetskih znamenitosti Tjentišta je monumentalna skulptura vajara Miodraga Živkovića (1928- 2020), proglašena za spomenik od posebnog interesa RS, koja se 2018. našla na plakatu izložbe "Ka betonskoj utopiji: Arhitektura u Jugoslaviji 1948- 1980", u čuvenom njujorškom Muzeju moderne umetnoti (MoMA). Autor ovog izuzetnog modernističkog dela je 2019. obišao tada očišćeni monument, koji je godinama bio zapušten. U Dolini heroja i spomen-kuća, podignuta prema projetu Ranka Radovića, sa freskama koje je osmislio Krsta Hegedušić. Poratnu popularnu jugoslovensku kulturu obeležio je i film u režiji Stipe Delića, u kome je Tita, ranjenog na Sutjesci, glumio Ričard Barton.

Predsednik Sindikalne organizacije NP "Sutjeska" i predsednik Štrajkačkog odbora Dragomir Drakul, kaže da je stanje loše još od završetka rata (u kome se u krvi raspala Jugoslavija, u krvi stvarana na Sutjesci). Od tada do sada su se na Tjentištu promenilo više od deset direktora, a konstantno su imali problem sa finansiranjem.

Foto Novosti

Što to huči Sutjeska...

- Zaposlenima treba dugoročno rešenje, a ne da ostanemo bez plata nekoliko meseci, pa da nas se sete kad nemamo drugog izbora nego da štrajkujemo - kaže Drakul za "Novosti".

Prema njegovim rečima, teško je uprti prstom u krivca za takvo stanje. Mnogi su dolazili u fotelju direktora, ali činjenica da finansije nisu stabilne, je uvek bila konstantna. Da bi se sada "ispeglali" dugovi prema radnicima, potrebno je oko 300.000 maraka neto, ili oko 500.000 maraka zajedno sa doprinosima za zdravstvo.

Podrška radnicima je stigla od načelnika opštine Foča Milana Vukadinovića, koji je pozvao resorno ministarstvo da što hitnije oformi komisiju koja bi došla u Nacionalni park i sa štrajkačima se dogovorla oko minimalnih uslova koje traže. Kako procenjuje Vukadinović, u situaciji štrajka su svi gubitnici, jer je počela turistička sezona, rezervacije se otkazuju... Zbog toga je, smatra, neophodno iznaći rešenje za trajno finansiranje, poput uvođenja ekološke takse pri registraciji motornih vozila. Tako prikupljenim sredstvima finansirali bi se nacionalni parkovi u Republici Srpskoj i BiH.

Obruč probio Koča

PREMA podacima iz knjige slovenačkog istoričara Viktora Kučana "Borci Sutjeske", u Petoj neprijateljskoj ofanzivi ratovao je 11.851 Srbin, 3.295 Crnogoraca, 5.220 Hrvata, četiri Makedonca, 21 Slovenac, 866 muslimana, 757 Jugoslovena, 74 Jevreja, tri Albanca, šest Čeha, pet Mađara, po tri Slovaka i Rusina, pet Poljaka, devet Rusa, 10 Italijana, četiri Nemca, dva Engleza, i po jedan Kanađanin, Bugarin, Irac i Ukrajinac... Po regijama, najbrojniji su bili Dalmatinci, kojih je najviše i poginulo. U direktnim borbama sa 127.000 nemačkih vojnika, učestvovale su četiri divizije, ili 16 brigada. Obruč je probila Prva proleterska divizija, na čelu sa Kočom Popovićem, 10. juna, u ranim jutarnjim satima.

Po okončanju gotovo tromesečne drame sa štrajkom, Nacionalni park "Sutjeska" će sledeće sedmice moći da kao domaćin dočeka poštovaoce NOB svih naroda i narodnosti Jugoslavije. Borci sa Sutjeske nisu međusobno prebrojavali nacionalna krvna zrca, već su ginuli zajedno, a uspomena na njih se, međutim, već godinama na Tjentištu čuva odvojeno: memorijale organizuju i RS i Federacija.

Prema rečima predsednika SUBNOR-a Srbije, general-majora Vidosava Kovačevića, naša organizacija sarađuje sa antifašističkim udruženjima u regionu u obeležavanju važnih datuma, pa je tako nedavno bila prisutna u Jablanici (u Federaciji BiH), povodom 80 godina bitke na Neretvi, a na Sutjesci će učestvovati na skupu koji će organizovati Republika Srpska.

- Žrtve koje su pale da bismo mi živeli u slobodi zaslužuju da ih se dostojanstveno sećamo - kaže Kovačević za "Novosti". - U celom regionu jedno vreme smo zapostavili tekovine antifašističke borbe, tu veliku pobedu dobra nad zlom. To nam se vratilo revizijom istorije. Moramo da pamtimo da smo bili na strani pobednika. Nemamo čega da se stidimo.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (10)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
TUGA OKOVALA ČIZMU: Preminuo jedan od najtrofejnijih trenera u istoriji odbojke

TUGA OKOVALA ČIZMU: Preminuo jedan od najtrofejnijih trenera u istoriji odbojke