POZIVAO SRBE DA SE SABERU I RAZABERU "Novosti" otkrivaju: Kako će izgledati spomen-bista akademika Dejana Medakovića

DA je s proleća 1941. godine maturant Karlovačke gimnazije Dejan Medaković prihvatio razmišljanje svog oca Đorđa da se iz tek zlokobno uspostavljene Nezavisne Države Hrvatske (NDH) porodično presele u Italiju, možda bi se ovih dana gimnazija u Firenci, a ne ona naša najstarija, najvažnija i najlepša u Karlovcima, pripremala za svečanost otkrivanja biste akademika Dejana Medakovića.

Privatna arhiva

Srećom, maturant Medaković znao je tačno šta želi: "Oče, ja sam četiri godine proveo u Karlovcima. Ovde su svi moji prijatelji: školski drugovi Mihiz (kasnije venčani kum, prim aut.), Korać, Stojan Subotin, uvaženi katiheta i razredni starešina Gliša Mikić... Šta ja imam da tražim u Italiji?"

Foto: Privatna arhiva

Upravo ove reči, izgovorene sa ogromnim žarom mladića pred kojim je tek počeo da vijuga životni put, bile su dovoljne da se kompletna porodica Medaković, umesto u Italiju, zaputi u izbeglištvo u Beograd.

Medakovići su jedna od najuglednijih porodica koja je u kontinuitetu od nekoliko vekova ostavila dubok trag u srpskoj kulturi, politici, nauci i umetnosti, u prostoru od Like, preko Zagreba, Vukovara, Novog Sada, Sremskih Karlovaca pa do Beograda.

Navedenu porodičnu anegdotu o preseljenju u Italiju, a najpre u Trst, poverio nam je Pavle Medaković, akademikov sin i poznati srpski dirigent, ne skrivajući uzbuđenje povodom predstojeće svečanosti u holu Karlovačke gimnazije, najlepše i najstarije u Srpstvu (1791) gde će biti otkrivena spomenbista njegovom ocu na dan kada se pre tačno
101 godinu rodio u Zagrebu.

Postavljanje biste u holu nekadašnje škole u podnožju stepeništa koje vijuga u svečanu salu, kako nam je kazao Branko Stojkov, direktor Karlovačke gimnazije, simboličan je akademikov povratak u gimnazijske dane i u Karlovce koje je do kraja života nastavio često da pohodi i kao njihov počasni građanin.

Foto: Privatna arhiva

Koliko je voleo ovaj grad čarobne lepote i istorije, svedoči i rečenica u "Efemerisu": "Sanjam moje Karlovce".

Biće to prva od ukupno tri biste koje će nedavnom odlukom na završnoj sednici Odbora ustanovljenog povodom obeležavanja veka od rođenja akademika Dejana Medakovića (1922-2008), a pod predsedavanjem ministarke kulture Maje Gojković, osim u gimnaziji biti postavljene i u Vukovoj zadužbini i Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.

Foto: Privatna arhiva

Sve tri su replike bronzane statue visoke 37 centimetara koju je 2006. godine ugledni makedonski vajar i akademik MANU i SANU Tome Serafimovski (1935-2016) darovao svom višedecenijskom prijatelju Dejanu Medakoviću.

- Mom ocu je ta bista bila veoma draga i sve do ovih dana ona je ukrašavala naš porodični dom. Smatram, ipak, da bi trebalo da bude dostupna i našoj široj javnosti te sam odlučio da je poklonim Matici srpskoj, našoj najstarijoj instituciji književnosti, kulture i nauke u Novom Sadu, koju je moj otac veoma uvažavao i bio njen dugogodišnji posvećeni saradnik i rukovodilac istraživanja u oblasti istorije umetnosti - najavljuje Pavle Medaković koji je i jedan od članova Odbora za obeležavanje veka od rođenja njegovog oca.

Ističe naš sagovornik i da mu je srce puno zbog poštovanja koje je tokom cele prošle godine, povodom stogodišnjice rođenja, ukazano njegovom ocu. Svečane akademije priređene su u SANU i u Karlovačkoj gimnaziji, a Matica srpska upriličila je celodnevni okrugli sto, a svečanost nije izostala ni u matičinoj Galeriji. Pokrajinska vlada i Arhiv Vojvodine objavili su sabrana akademikova dela, a reč je o čak 46 naslova.

Foto: Privatna arhiva

Svojim impozantnim stvaralaštvom pokazao je da je najvažnije biti odan svome narodu, njegovoj kulturi, te afirmaciji i povezivanju te kulture sa svetom. U fokusu njegovog naučnog rada bila je srpska barokna umetnost, kulturna istorija Srba 18. i 19. veka, a bavio se i nemanjićkim periodom, kao i istorijatom i umetničkim nasleđem manastira Srpske pravoslavne crkve. Za svoj opus dobio je visoka priznanja u svojoj državi, ali i u Austriji, Nemačkoj i Mađarskoj.

Isticao je da se srpski narod "mora sabrati i razabrati. Smatrao je da je naš istorijski sunovrat počeo 1. decembra 1918. kada je Srbija ušla u zajedničku državu sa Slovencima i Hrvatima: "Ulazak u tu državu je bio tragedija za Srbiju, jer je u nju unela sve što je do tada stvorila, ceo svoj identitet, svoju ličnu kartu. Bila je poštovana, na pobedničkoj strani i verovala je da svi hoće isto: zajedničku bratsku državu. A to se pokazalo strahovito naivno!

Izražavao je Dejan Medaković i duboko uverenje da su daroviti mladi ljudi velika nada srpskog društva, kao i da je odlazak mladih obrazovanih kadrova izvan zemlje, prava nacionalna tragedija, te da su Srbi u tako teškom stanju da su izgubili pravo na - pesimizam.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije