SVETINJE U ŠIBENIKU SVEDOCI VEKOVNOG TRAJANJA SRBA U OVOM GRADU: Trezor pun srpskih tragova
BOGATO je kulturno i duhovno nasleđe Srba u Šibeniku.
Foto: I. Marinković
Od 16. veka kada su u njemu podignuti prve srpske crkve, naš narod se okupljao oko svojih svetinja - stožera vere i obrazovanja. Proticala su stoleća, ponekad kao mirna reka, češće kao bujica, ali duhovne, umetničke i nacionalne dragocenosti koje su u ovom gradu sačuvane do naših dana važno su svedočanstvo trajanja Srba u ovom gradu.
Danas je broj naših sunarodnika u Šibeniku trostruko manji nego 1991. U to vreme, bilo ih je 3.889, verovatno i koju stotinu više ako se zna da je bilo 768 Jugoslovena. Tri decenije kasnije, onih koji su se na popisu izjasnili kao Srbi ima 1.045, ali opet im je broj možda par stotina veći jer se neki "kriju" izjašnjavajući se kao pravoslavci, a njih je više od 900... I među jednima i među drugima, teško je naći ornog sagovornika da priča o Srbima u ovom gradu. Kažu, uvek će ih neko pogrešno protumačiti. Ipak, s ponosom nas upućuju do srpskih znamenitosti.
Foto: I. Marinković
Od tvrđave Barone, "stražarom" nad Šibenikom, onom unutar starih zidina grada, Ulicom Nikole Tesle, sišli smo do naselja Varoš, gde je oduvek živelo najviše Srba. Skrećemo u Težačku ulicu, koja imenom "svedoči" da su mnogi naši sunarodnici ovde bili zemljoradnici koji su obrađivali vinograde i polja. Na njenom početku, na broju 6, prelepi je Vladičanski dvor, sedište Eparhije dalmatinske.
- Nacrtao sam česmu u šibenskom Varošu, gde sam živeo, koja je godinama značila život u tom bezvodnom delu grada. Sada od nje nema traga niti je se ko seća - setismo se "Zapisa s predumišljajem" Milutina Dedića, jer, kako je opisao, po toj zaboravljenoj česmi ceo kraj nazvan je Bunarima, a tu gde su nekad bili bunari, danas je upravo Vladičanski dvor.
DVA HRAMA U STROGOM CENTRU
OSIM crkava Svetog Spasa i Časnog krsta, u Šibeniku postoje još dve srpske crkve i to u samom centru grada. Hram Svetog Julijana sagrađen 1569, u Drugom svetskom ratu je bombardovan i ostali su samo spoljašnji zidovi. U takvom stanju je i danas, ali mu predstoji obnova pod nadzorom Hrvatskog restauratorskog zavoda. Godine 1810. Srbi kupuju i osnivaju još jedan hram, današnju Sabornu crkvu Uspenja Presvete Bogorodice. Njen ikonostas oslikali su 1827. čuveni slikari porodice Lazović, Simeon i Aleksije. Saborna crkva ima veoma bogatu riznicu, sa više od stotinu ikona rađenih u vizantijskom stilu (od 15. do 19. veka), kao i bogatu riznicu bogoslužbenih predmeta i rukopisa.
Ovaj srpski akademski slikar, istoričar umetnosti i putopisac, rođeni Šibenčanin, stariji je brat Arsenija Arsena Dedića, velikog pesnika, kompozitora, kantautora. U kući roditelja Jovana i Jelke (Veronike), odrastali su u Ulici Nikole Tesle 41, a nedaleko od Ulice Sveti Spas koja i dan-danas nosi to ime po srpskoj pravoslavnoj Crkvi Svetog Spasa (Vaznesenja Gospodnjeg).
- Ovaj hram mnogo govori o našem trajanju u Šibeniku - kaže nam jedna Srpkinja. - A grad je trezor, trezor pun srpskih tragova u Šibeniku. Unutar njegovih zidova, Grci i Srbi su 1569. podigli Crkvu Svetog Julijana. Ali, već 1600. u Varošu, Srbi podižu još jednu bogomolju i posvećuju je Časnom krstu. U njemu je bogosluženo sve dok tik do nje, 1778, nije podignuta ova Crkva Svetog Spasa. Od tada pamti i dobo i zlo, a u ratu devedesetih nije stradala zahvaljujući šibenskom biskupu Srećku Badurini, koji je usijanim glavama zabranio da skrnave srpsku svetinju.
A u njoj predivan ikonostas, na dverima ikona Svetog Save iz 17. veka, a od oltara levo, prostorija sa dva sarkofaga. U njima počivaju episkopi dalmatinski: Nikodim (Milaš) i Danilo (Pantelić). U porti crkve pravoslavno groblje, u miru čempresa glasno svedoči istoriju Srba u Šibeniku. Večna je tu kuća Petra Kovačevića i Jovana Bovana, bogatih srpskih trgovaca i dobrotvora, koji su se iz Mostara doselili u Šibenik i u njemu ostavili vanvremenski trag.
POSETA - OHRABRENjE
NAMA Srbima u Šibeniku mnogo je značila poseta patrijarha Irineja 2015. To je jedan od onih dana, posle rata devedesetih, koji nam je uneo mir u dušu - kazala nam je sagovornica u Crkvi Svetog Spasa.
Kovačević je zaveštao novac za osnivanje prve ženske osnovne škole u gradu, a Bovan je zaslužan što je 1807. u Šibeniku počela da radi prva srpska škola. Njen đak bio je i potonji pisac Simo Matavulj, čiji su roditelji i preci sahranjeni na ovom groblju. Tu je i beli spomenik na kom ćirilicom piše "Obitelj Dedić" a pod njim počivaju otac, majka i preci Milutinovi i Arsenijevi. Odmah pored je i grobnica protojereja Konstantina Krstanovića, ubijenog u Drugom svetskom ratu, a koji je "presudio" da imena sinova Dedića ne budu Luka i Igor, već Milutin i Arsenije, po srpskom kralju i po srpskom patrijarhu Čarnojeviću...
Spuštajući se iz Varoša prema centru grada, da "upoznamo" još dva srpska hrama, saznajemo da je još jedna ulica, tu u centru grada, deo "srpske priče". Ona nosi ime po dr Božidaru Petranoviću, srpskom istoričaru i pravniku, rođenom Šibenčaninu čiji je brat bio vladika Gerasim (Petranović). Značajna srpska istorijska ličnost, član Srpskog učenog društva u Beogradu, saradnik Vuka Karadžića, Božidar se sredinom 19. veka zalagao za zajedništvo Srba i Hrvata... Možda je taj san u nekom trenutku bio dosanjan, ali danas, sve što nosi prefiks "srpski", čini se još kao šapat i plašljivo disanje iako može samo da služi na ponos Šibeniku i Srbima zbog dubokog traga i snažnog pečata koje su u zidinama grada vekovima klesali.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
UMRO MIROSLAV RADONjIĆ Pozorište se oprostilo: "Sa velikom tugom primili smo vest o smrti našeg nekadašnjeg upravnika"
DETALjI o sahrani biće naknadno objavljeni.
22. 02. 2025. u 20:34
SKANDAL U SAD: "Otac mog sina je Ilon Mask, tražim DNK test - začeli smo ga u januaru 2024. u romantičnoj vezi"
SENT Kler tvrdi da je Mask "priznao roditeljstvo deteta u raznim pisanim prepiskama", uključujući razmenu tekstualnih poruka nakon rođenja R.S.C.
22. 02. 2025. u 19:08 >> 20:23
ŽENA MI JE IMALA TUMOR, NIJE MOGLA VIŠE DA RAĐA: Halidova potresna ispovest - o porodici, braku i danu kada je upoznao ženu
ISTAKNUTI pevač narodne muzike otkrivši je prošle godine pojedinosti o početku svoje ljubavne priče, uključujući kako i gde je upoznao svoju životnu saputnicu.
23. 02. 2025. u 09:36
"MORAJU DA PRIČAJU SRPSKI! JA MOGU DA POBEGNEM, ALI NATALIJA..." Nikola Jokić o ženi, deci, privatnom životu
NAJBOLjI košarkaš sveta Nikola Jokić ne voli preterano da priča o privatnim stvarima, međutim u jednoj emisiji ipak se dotakao i te teme.
22. 02. 2025. u 09:07
RASPARČAVANjE HRVATSKE: Šešelj o podeli Balkana posle pregovora Rusa i Amera (VIDEO)
PREDSEDNIK SRS dr Vojislav Šešelj izjavio je da očekuje da će Rusi imati ozbiljne pregovore sa Amerikancima.
21. 02. 2025. u 18:38
NIJE DOBRO! "Ceca ne sme ni da me pita što VIŠE NE PRIČAMO!" Lukas otkrio šta mu koleginica radi iza leđa
PEVAČ Aca Lukas tokom jednog gostovanja, otkrio je zašto više ne razgovara sa svojom nekadašnjom prijateljicom i kolegincom Svetlanom Cecom Ražnatović.
23. 02. 2025. u 08:23
PUTIN OTKRIO ZASTRAŠUJUĆE DETALjE O "OREŠNIKU" Bojeva glava izdržava temperaturu kao na Suncu
RUSKI predsednik Vladimir Putin izjavio je da bojeve glave hipersoničnog sistema "orešnik" mogu da izdrže ekstremne temperature, uporedive sa temperaturom na površini Sunca.
21. 02. 2025. u 14:16
NOVINARIMA REKLA SAMO OVU REČENICU: Bivša gradonačelnica Niša sa lisicama na rukama sprovedena u zgradu UKP-a u Nišu (FOTO/VIDEO)
BIVŠA gradonačelnica Niša, Dragana Sotirovski, koja je danas privedena u velikoj akciji policije protiv korupcije, sa lisicama na rukama dovedena je u zgradu Uprave kriminalističke policije u Nišu.
21. 02. 2025. u 13:38
TAST OČITAO LEKCIJU VELjKU Šta je poručio zetu: "To u Beogradu nije mogao videti"
BOGDAN Rodić, otac Bogdane Ražnatović, jednom prilikom govorio je o najmlađoj ćerki koja je danas udata za Veljka Ražnatovića. Bogdan je tada naveo da je odmah na početku veze skrenuo pažnju Veljku pažnju na to kakva je njegova Bogdana.
22. 02. 2025. u 12:26
Najnovije iz rubrike
"MAJKE SU DECU VADILE IZ GROBOVA" Potresno svedočenje o proterivanju Srba iz Sarajeva: Pred tom jezom i užasom, nisam imala pravo na suze
EGZODUS sarajevskih Srba, njih oko 150.000, koji se desio krajem februara i početkom marta 1996. godine, ostao je jedna od najpotresnijih slika moderne istorije srpskog naroda. Herojski braneći svoja ognjišta tokom rata, Srbi su, iako pobednici na bojnom polju, bili prinuđeni da napuste Sarajevo, podnoseći najveću žrtvu u stvaranju Republike Srpske.
23. 02. 2025. u 07:00
USTAV IZ 1974. PISALA I TAJNA SLUŽBA BRITANIJE: Još 1943. agenti SOE preporučivali politiku drobljenja srpskog etničkog prostora
KADA je 21. februara 1974. proglašen Ustav SFRJ koji je konfederalizovao i razorio sopstvenu državu, on nije bio autentični proizvod Brozove političke vrhuške, već deo britanske strategije za posleratnu Jugoslaviju napisane u aprilu 1943, otkrio je prerano preminuli istoričar i pravnik dr Miroslav Svirčević. Teško je objašnjivo ignorisanje ovog intrigantnog otkrića posle 2014. kada je mladi naučnik preminuo u 44. godini.
23. 02. 2025. u 06:40
GODIŠNJICA DRUGE OBNOVE MANASTIRA RAČA: Božja milost sačuvala kolevku srpske kulture
Od tog dana 1795. kada je u ruševinama zatekao manastir Raču, od Turaka uništenu kolevku srpske književnosti i moderne kulture, navršilo se 230 godina. Episkop, zamenik beogradskog mitropolita, ustanički vojvoda, arhimandrit, a tada devetnaestogodišnji mladić Hadži Melentije Stevanović, obnovio je svetinju u podnožju Tare za samo godinu dana, narodni pesnik je ove događaje sačuvao u epu „Početak bune na dahije“, tako se dogodilo da je Božja milost kroz duh jednog velikana od propasti sačuvala zadužbinu kralja Dragutina iz 13. veka koja i danas traje kao večiti, neizbrisivi zalog srpske vere i kulture.
22. 02. 2025. u 11:20
ČETIRI JUNAKINJE IZ LUČANA: Marijana, Ivana i Slađana odvajaju sredstva od plata, a Marija od penzije, za pakete hrane, kućne hemije...
ŽENE iz Lučana, njih četiri, već godinama su jedina ili retka svetla tačka u životima mnogih nevoljnika, bolesnih, beznadežnih i socijalno ugroženih pojedinaca, pa čak i porodica u dragačevskom kraju. Marijana Maša Dunjić (32), Ivana Tomašević (40), Slađana Rendulić (44) i Marija Mara Đokić (45), obilaze porodice lošijeg materijalnog stanja, nose im pakete hrane i proizvoda kućne hemije, a ako u tim porodicama ima dece, nose im i novogodišnje paketiće, garderobu i igračke. Obilaze i stare koji su ostali sami na selima i donose im lekove i hranu. Sve to sredstvima koja njih tri same mogu da izdvoje od plate koju primaju u jednoj fabrici u Lučanima i od Marijine invalidske penzije, ali i od pomoći same fabrike, kao i sugrađana i svih ljudi dobre volje, koji im iskreno pomažu.
21. 02. 2025. u 11:00
TVRĐAVA ZAPAMTILA VELIKI RAT I JOŠ VEĆE RAZARANJE: Posledice bombardovanja i danas vidljive u poslednjoj prestonici srpske srednjovekovne države
ŠEST vekova Smederevska tvrđava odoleva vremenu i osvajačima, najviše je stradala u 20. veku, a rane su vidljive i danas.
21. 02. 2025. u 07:15
Komentari (4)