REKORDERI NA BALKANU: Porodica Antić iz Ćuprije uzgaja čak 360 sorti paradajza (FOTO)

Z. GLIGORIJEVIĆ

15. 08. 2023. u 18:00

ANTIĆI, iz Ćuprije, koji godinama čuvaju semena raznih paradajza iz celog sveta, u semenskoj bazi imaju više od 360 sorti, a kako bi je sačuvali zanavljaju je svake treće godine.

РЕКОРДЕРИ НА БАЛКАНУ: Породица Антић из Ћуприје узгаја чак 360 сорти парадајза (ФОТО)

Foto:Z.Gligorijević

Po broju sorti paradajza koje rasađuju svake godine verovatno su prvi na Balkanu, a moguće je i da ih imaju najviše, jer im seme šalju iz svih delova sveta. Trenutno su ubrali 116 "vrsta", a još pedesetak sazreva u plastenicima.

Glava porodice, Živojin Žika (47), koji je pre dve godine ukrštanjem proizveo sortu džinovsko srce, čiji je jedan plod dostizao gotovo dva kilograma, o čemu su pisale "Novosti", ukrštanjem je stvorio 11 novih sorti. Svaku od njih "razvijao" je od sedam do deset godina. Za pet sorti dao je imena članova svoje porodice, a birao ih je prema njihovim karakterima.

- Najteže je bilo napraviti paradajz "žikino srce", jer sam hteo da stvorim najkrupniju sortu koja će lako i brzo da rodi, da joj cvet ne opada, da podnosi visoke temperature, da bude otporna na bolesti i da podjednako uspeva u plasteniku i u polju. Paradajz koji sam nazvao po sinu Dušanu (23), apsolventu građevine, je čeri sorta, koja je temeljita, ustaljena i pouzdano rađa. Po ćerki Teodori (13) ime sam dao determinantnoj sorti šljivara, jer je mala, tvrda, tvrdoglava, ali otporna i jaka. Po sinu Jovanu (21), studentu Fakulteta pedagoških nauka u Jagodini, nazvao sam raskošan i krupan paradajz. Drugi krupan, nežne spoljašnjosti, ali ukusan i sočan, "krstio" sam po supruzi Jasmini - priča Žika.

U proizvodnji semena i rasada svaki član porodice Antić obavlja svoj deo posla.

PRIHRANA OD GAVEZA, SLEZA...

BROJAO sam do 350, pa prestao. Znam ime svake sorte, jer volim da ih uzgajam. Onaj ko to ne voli, može neprestano da gleda sorte, ali nikada neće da ih zapamti. Proizvodnja je isključivo organska. Koristimo mikroorganizme, biljne amino kiseline, a prihranu dobijamo fermentacijom biljaka gaveza, tušta, koprive i sleza - otkriva Žika. 

Ponosni su na brojne sorte, kojih nema u Srbiji, kao što je "teton de venus", ali i na džinovski "jabučar", najstariju i najkvalitetniju sortu. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (4)

ODRŽIVA ARHITEKTURA: Važnost energetske efikasnosti