LIBADE ČUVALE, MODU PRATILE: Trsteničanke baštine odežde prabaka i čukunbaka nošene od sredine 19. do početka 20. veka
ŽENSKA odeća iz 19. veka još se čuva u Trsteniku, a libade i haljine iz tog vremena ukazuju koliko su i žene pored Zapadne Morave pratile svetsku modu, ne odričući se svoje tradicije.

Foto:Muzejska zbirka Trstenik,S:Babović
Koliko su Trsteničanke ponosne na nasleđe svojih baka, prabaka i čukunbaka, i kako ih brižljivo baštine, pokazuje i istraživanje istoričarke Jelene Vukčević, kustosa Muzejske zbirke Narodnog univerziteta u Trsteniku, koje je premijerno kroz postavku "Ljubimruke" predstavljeno sinoć u Domu kulture u ovom gradu.

Foto: Muzejska postavka NU
- Najpoznatiji haljetak tzv. srpske građanske nošnje je libade, koja se nosila od vremena kneza Miloša do tridesetih godina 20. veka. Osim nje, nošnju su činili i haljina, fistan ili anterija, košulja, marama i platneni pojas bajader - priča Vukčevićeva, autorka izložbe. - Na glavi se nosi fes, sa barešom, trakom od somota ukrašavanom bisernom granom ili prstenom kao oznakom bračnog statusa žene, ili mala ženska kapa zvana tepeluk.
Šezdesetih godina 19. veka u modu dolaze i "krinolinke", a kasnije i "turnir", malo i elastično jastuče, koje su žene stavljale pozadi ispod suknje. Društveni i materijalni položaj izražavao se aksesoarima, poput torbica, lepeza, marama i suncobrana ukrašenih resama. U Trsteniku se osnivaju i prve modne kuće i s ukusom uređeni krojački saloni.
Trsteničanke koje nisu bile u mogućnosti da nabavljaju haljine iz Kragujevca i Beograda, šile su ih same. Prva znanja o krojenju sticale su kod kuće ili u Ženskoj zanatskoj školi, osnovanoj 1905, kada i Žensko društvo. Danas se zna da je ova škola prvu šivaću mašinu dobila dve godine po formiranju, a da je učenicima predavala Lenka Matić.
Pre Velikog rata na ulicama su se već viđale bunde, ali ne duže od kukova. Nisu bile sasvim od krzna, već od crnog atlasa, plišanog somota (kadife) i čoje tamnije boje. Bunde su oko vrata bile postavljene krznom. Dvadeseti vek donosi i bunde od astragana, persijanera, vizona, hermelina, činčile, sibirske veverice. U prošlost bunda odlazi posle Drugog svetskog rata, jer je predstavljala "simbol buržoaske klase".
- Transformacija mode iz 19. u 20. vek vidi se kroz venčanice: do sedamdesetih godina 19. veka neveste su i dalje nosile reprezentativnu gradsku nošnju nastalu pod uticajem orijentalnog načina odevanja, a jedini znak da je reč o mladi bio je venac ili veo na glavi - kaže Vukčevićeva. - Neke neveste su nosile i bele libade, dok potonje decenije donose i venčanice ukrašene čipkom i biserima, a primećuje se i uticaj holivudskog glamura.
UČILE ŠIĆE, ALI I RAČUN
U ŽENSKOJ zanatskoj školi, učenice se nisu samo podučavale krojenju i šiću. Da su se, čak i u malom Trsteniku, tada obrazovale i više nego žene u mnogim evropskim zemaljama, dokazuje i spisak predmeta koje su pohađale: račun, istorija, jezik, veronauka...
I delić ovog glamura vidi se kroz istraživanje naše sagovornice, kojoj su se u formiranju postavke pridružile i Trsteničanke Leposava Petković, Vera Jovanović i Zorica Vujanić. Sve one sačuvale su retke primerke ženske garderobe od sredine 19. veka do sredine 20. veka, kao i fotografije, koje svedoče koliko su nekada žene bile lepe, dostojanstveno obučene.

SKANDAL U BRITANIJI, PORODICE U ŠOKU: Direktorka mrtvačnice gledala crtani film sa mrtvim bebama u svojoj kući
EJMI Apton (38), osnivačica udruženja Florrie’s Army u Lidsu u Engleskoj, našla se u centru velike afere nakon što su roditelji preminule dece otkrili da su tela njihovih beba držana u njenoj kući umesto u mrtvačnici.
27. 08. 2025. u 17:50

OVO JE DETALjAN SPISAK NAMIRNICA KOJIMA ĆE PASTI CENA: Nove ekonomske mere važne za građane
PRESEDNIK Srbije Aleksandar Vučić istakao je juče prilikom izlaganja o smanjenju marži na kućnu hemiju i prehrambene proizvode, a u okviru predstavljanja novih ekonomskih mera za građane, da sniženje koje će uslediti kao posledica ograničenja trgovačkih marži obuhvata 3000 proizvoda iz 23 grupe.
25. 08. 2025. u 13:15

NEOBJAŠNjEN FENOMEN: Mnoštvo zmija dolazi u crkvu svake godine na Veliku gospojinu - "poštuju" stari kalendar (FOTO/VIDEO)
PRAVOSLAVNI vernici 28. avgusta slave Veliku gospojinu, a zanimljiv fenomen, koji nauka još nije objasnila, vezuje se za ovaj praznik na grčkom ostrvu Kefalonija. Doduše - ne za 28. avgust, već za 15. kada se Velika gospojina slavila po starom kalendaru. U to vreme, svake godine, u jednu crkvu dolazi veliki broj zmija, što je navelo maštovite lokalce da iskonstruišu brojne legende.
28. 08. 2025. u 11:02
Komentari (0)