Reportaže

OD SMRTI UČIO O ŽIVOTU: Izložba u Muzeju nauke i tehnike podseća na značaj i tragičnu sudbinu profesora Milovana Milovanovića (1884- 1948)

Miljana Kralj

30. 09. 2023. u 18:00

UTEMELjIVAČU Katedre sudske medicine na beogradskom Medicinskom fakultetu i Instituta za sudsku medicinu, profesoru Milovanu Milovanoviću (1884-1948), značajnom a zaboravljenom, ali i njegovoj tragičnoj sudbini posvećena je upravo otvorena postavka u Muzeju nauke i tehnike.

ОД СМРТИ УЧИО О ЖИВОТУ: Изложба у Музеју науке и технике подсећа на значај и трагичну судбину професора Милована Миловановића (1884- 1948)

Foto Muzej nauke i tehnike, M. Jurišić

Izložba "Mortui vivos docen - Kad mrtvi uče žive: Milan Milovanović i njegovo doba", nastala je u saradnji sa Medicinskim fakultetom, a autori su dr Jelena Jovanović Simić, viši kustos, i redovni profeosor Slobodan Nikolić. Čine je retko viđeni eksponati iz forenzičke zbirke Instituta, formirane 1898, mirkoskopski preparati, dokumenta, fotografije, oružje, učila, udžbenici, atlasi, lični Milovanovićevi predmeti... Iako seže u 19. vek i bavi se prapočecima sudske medicine kod nas i njenim pionirima, u najvećoj meri odužuje dug čoveku koji je, između ostalog, i začetnik suicidologije kod nas.

Skroman, dobrostojeći gospodin

Foto Muzej nauke i tehnike, M. Jurišić

 

ZNA se da Milovanović nije zasnovao sopstvenu porodicu i da u vreme smrti nije imao bliskih srodnika ni prijatelja. Do kasnih tridesetih živeo je u hotelu "Ekscelzior", potom u univerzitetskoj zgradi prekoputa hotela, ali je često boravio i u Zavodu, otkrivaju autori izložbe:

- Milovanović verovatno nikada nije bio siromašan, ali ni vrlo bogat. Nije bio politički aktivan niti se kretao u elitnom društvu kojem je po svom obrazovanju i položaju mogao da pripada. Možemo da ga zamislimo kao introvertnog, tihog, relativno skromnog, dobrostojećeg gospodina...

Rođen je u Negotinu, kao jedanaesto dete Jevrosime i Dimitrija Milovanovića, srednje imućnog terzije. Postavka ga prati od gimnazijskog školovanja u Zaječaru, studija medicine u Beču (posle osnovnih studija, usavršavao se u oblastima patologije, bakteriologije i sudske medicine), preko godina Prvog svetskog rata do dolaska u Beograd, na Medicinski fakultet. Imenovan je za vanrednog profesora sudske medicine 25. juna 1923, kada je ustanovljen i Sudsko-medicinski zavod.

- U Zavodu se godišnje radilo između 350 i 500, ponekad i do 700 sudskomedicinskih i nešto manje patoanatomskih obdukcija i po nekoliko hiljada laboratorijskih analiza: histoloških, bakterioloških, seroloških, toksikoloških i drugih. Dugo su celokupan posao obavljali upravnik Zavoda, profesor Milovanović, i jedan stalno zaposleni asistent, doktorka Julijana Bogićević - navode autori izložbe.

Foto Muzej nauke i tehnike, M. Jurišić

Fotografija Zavoda, sa aktuelne postavke

Između 1910. i 1947. objavio je 38 stručnih i naučnih radova, od čega 12 na nemačkom i francuskom, u inostranim časopisima, a 1927. njegov rad citiran je u Hofmanovom udžbeniku, najvažnije knjige iz sudske medicine tog vremena. Bio je, prema svedočenjima, i odličan predavač i pedagog, strog (studenti ga se bojali, ali su ga i poštivali). Drugi svetski rat zatekao ga je na Medicinskom fakultetu.

- Nisam nikako, ni na jedan čas hteo da izađem iz mog zavoda, jer bi se moglo dogoditi da mi bomba sruši zavod, a ja da ostanem živ, a šta će mi život, ako mi zavod propadne? Išao sam sa svojim zavodom i obojica smo ostali živi - zapisao je Milovanović.

Postao je dekan 1942, ali, kako tvrde autori postavke, držao se podalje i od okupacione vlasti i od kolaboracionista. Nije potpisao Apel srpskom narodu, a 1943. odbio je i da učestvuje u istraživanju Katinjskog masakra koje je organizovala vlada Trećeg rajha.

Prema rečima autora, posle rata, nije osumnjičen za saradnju s okupatorom niti proganjan od nove vlasti, međutim, doživljavao je neprijatnosti od studenata: za vreme predavanja uzvikivali su komunističke parole, nazivali ga ratnim dekanom, pevali partizanske pesme. Tokom 1946. zbog bolesti nije držao predavanja, i već planirao - samoubistvo.

Ubio se tokom vikenda, 6. na 7. mart 1948. Po motivima i načinu, samoubistvo ustanovitelja suicidologije, ostalo je zagonetno. Postoje indicije da se otrovao, ali i priče da se obesio, a po svemu sudeći nije vođena istraga niti je urađena obdukcija.

Grob nema nikakvog obeležja

ZA izvršioce testamenta imenovao je najbliže saradnike Julijanu Bogićević i Rusomira Đorđevića. Pokućstvo, lične stvari, obdukcioni pribor i mikroskop, ostavio je Zavodu. Zlatnike Đorđeviću, zlatni sat Bogićevićevoj, dve trećine novca zaveštao je za nagrađivanje štampanih radova asistenata i docenata Sudsko-medicinskog zavoda, a trećinu orkestru opere Narodnog pozorišta. Naveo je i da ne želi komemoracije, govore, nekrologe, vence... Sahranjen je 10. marta na Novom groblju. Spomenik nikada nije podignut, a ni danas na grobu nema nikakvog obeležja.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
Intesa banner
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

TISMANA, NAJSTARIJI MANASTIRU U RUMUNIJI, ZADUŽBINA JE SRBINA NIKODIMA HILANDARCA: Ćirilica podunavskog Svetog Save iščezava sa fresaka
Reportaže

0 7

TISMANA, NAJSTARIJI MANASTIRU U RUMUNIJI, ZADUŽBINA JE SRBINA NIKODIMA HILANDARCA: Ćirilica "podunavskog Svetog Save" iščezava sa fresaka

HILANDARSKI monah Nikodim, rođak kneza Lazara, u žitiju je opisan kao "častan i osvećen muž, silan u knjigama, još silniji u mudrosti i rečima i odgovorima". Istoričari ga opisuju kao prosvetitelja, podvižnika, diplomatu, graditelja manastira u kneževinama Vlaškoj i Moldaviji, pretečama Rumunije, u kojima je utemeljio nacionalne crkve.

27. 08. 2025. u 07:00

I VINO KORISTILI KAO LEK: Vršački muzej „Apoteka na stepenicama“, dobio novi eksponat - apotekarsku presu za ceđenje grožđa (FOTO)
Reportaže

0 1

I VINO KORISTILI KAO LEK: Vršački muzej „Apoteka na stepenicama“, dobio novi eksponat - apotekarsku presu za ceđenje grožđa (FOTO)

JEDAN od najlepših vršačkih muzeja „Apoteka na stepenicama“, u kom se nalazi jedina stalna postavka u Srbiji posvećena istoriji farmacije, dobio je na poklon redak i vrlo značajan eksponat – apotekarsku presu za pravljenje medicinskog vina, koju im je donirao tamošnji stomatolog dr Ivan Josić. Ova dobro očuvana sprava, stara oko 100 godina, dala je novu dimenziju bogatoj izložbenoj postavci, jer govori da se vino – po kom je vršački kraj inače dobro poznat – od davnina zvanično koristilo i kao lek.

25. 08. 2025. u 13:41

GRUBORI, KRUNA ZLA OLUJE: Danas je 30 godina od jezivog masakra hrvatske vojske nad šestoro srpskih civila (FOTO)
Reportaže

0 12

GRUBORI, KRUNA ZLA "OLUJE": Danas je 30 godina od jezivog masakra hrvatske vojske nad šestoro srpskih civila (FOTO)

GRUBORI, mesto gde je zlo stavilo svoju krvavu krunu. Zaselak sela Plavno kod Knina gde su hrvatski bojovnici još jednom, po ko zna koji put, izgubili vojničku čast. Ničim izazvani, iz čiste obesti ubili su tu šestoro nevinih civila, spalili sve, u zgarišta pretvorili kuće, štale i živu stoku u njima... Vatra se odavno ugasila, ali dim koji se tog dana, pre tri decenije nadvio nad Gruborima, ostavio je trag koji će zauvek smrdeti nečoveštvom.

25. 08. 2025. u 08:05

Politika
Tenis
Fudbal
RAZREDNI DOK VODI MATURSKU EKSKURZIJU Hit snimak naših košarkaša sa aerodroma - Sa Karijem u redu za kafu, komentari pljušte (VIDEO)

"RAZREDNI DOK VODI MATURSKU EKSKURZIJU" Hit snimak naših košarkaša sa aerodroma - Sa Karijem u redu za kafu, komentari pljušte (VIDEO)