OD SMRTI UČIO O ŽIVOTU: Izložba u Muzeju nauke i tehnike podseća na značaj i tragičnu sudbinu profesora Milovana Milovanovića (1884- 1948)
UTEMELjIVAČU Katedre sudske medicine na beogradskom Medicinskom fakultetu i Instituta za sudsku medicinu, profesoru Milovanu Milovanoviću (1884-1948), značajnom a zaboravljenom, ali i njegovoj tragičnoj sudbini posvećena je upravo otvorena postavka u Muzeju nauke i tehnike.
Foto Muzej nauke i tehnike, M. Jurišić
Izložba "Mortui vivos docen - Kad mrtvi uče žive: Milan Milovanović i njegovo doba", nastala je u saradnji sa Medicinskim fakultetom, a autori su dr Jelena Jovanović Simić, viši kustos, i redovni profeosor Slobodan Nikolić. Čine je retko viđeni eksponati iz forenzičke zbirke Instituta, formirane 1898, mirkoskopski preparati, dokumenta, fotografije, oružje, učila, udžbenici, atlasi, lični Milovanovićevi predmeti... Iako seže u 19. vek i bavi se prapočecima sudske medicine kod nas i njenim pionirima, u najvećoj meri odužuje dug čoveku koji je, između ostalog, i začetnik suicidologije kod nas.
Skroman, dobrostojeći gospodin
Foto Muzej nauke i tehnike, M. Jurišić
ZNA se da Milovanović nije zasnovao sopstvenu porodicu i da u vreme smrti nije imao bliskih srodnika ni prijatelja. Do kasnih tridesetih živeo je u hotelu "Ekscelzior", potom u univerzitetskoj zgradi prekoputa hotela, ali je često boravio i u Zavodu, otkrivaju autori izložbe:
- Milovanović verovatno nikada nije bio siromašan, ali ni vrlo bogat. Nije bio politički aktivan niti se kretao u elitnom društvu kojem je po svom obrazovanju i položaju mogao da pripada. Možemo da ga zamislimo kao introvertnog, tihog, relativno skromnog, dobrostojećeg gospodina...
Rođen je u Negotinu, kao jedanaesto dete Jevrosime i Dimitrija Milovanovića, srednje imućnog terzije. Postavka ga prati od gimnazijskog školovanja u Zaječaru, studija medicine u Beču (posle osnovnih studija, usavršavao se u oblastima patologije, bakteriologije i sudske medicine), preko godina Prvog svetskog rata do dolaska u Beograd, na Medicinski fakultet. Imenovan je za vanrednog profesora sudske medicine 25. juna 1923, kada je ustanovljen i Sudsko-medicinski zavod.
- U Zavodu se godišnje radilo između 350 i 500, ponekad i do 700 sudskomedicinskih i nešto manje patoanatomskih obdukcija i po nekoliko hiljada laboratorijskih analiza: histoloških, bakterioloških, seroloških, toksikoloških i drugih. Dugo su celokupan posao obavljali upravnik Zavoda, profesor Milovanović, i jedan stalno zaposleni asistent, doktorka Julijana Bogićević - navode autori izložbe.
Foto Muzej nauke i tehnike, M. Jurišić
Između 1910. i 1947. objavio je 38 stručnih i naučnih radova, od čega 12 na nemačkom i francuskom, u inostranim časopisima, a 1927. njegov rad citiran je u Hofmanovom udžbeniku, najvažnije knjige iz sudske medicine tog vremena. Bio je, prema svedočenjima, i odličan predavač i pedagog, strog (studenti ga se bojali, ali su ga i poštivali). Drugi svetski rat zatekao ga je na Medicinskom fakultetu.
- Nisam nikako, ni na jedan čas hteo da izađem iz mog zavoda, jer bi se moglo dogoditi da mi bomba sruši zavod, a ja da ostanem živ, a šta će mi život, ako mi zavod propadne? Išao sam sa svojim zavodom i obojica smo ostali živi - zapisao je Milovanović.
Postao je dekan 1942, ali, kako tvrde autori postavke, držao se podalje i od okupacione vlasti i od kolaboracionista. Nije potpisao Apel srpskom narodu, a 1943. odbio je i da učestvuje u istraživanju Katinjskog masakra koje je organizovala vlada Trećeg rajha.
Prema rečima autora, posle rata, nije osumnjičen za saradnju s okupatorom niti proganjan od nove vlasti, međutim, doživljavao je neprijatnosti od studenata: za vreme predavanja uzvikivali su komunističke parole, nazivali ga ratnim dekanom, pevali partizanske pesme. Tokom 1946. zbog bolesti nije držao predavanja, i već planirao - samoubistvo.
Ubio se tokom vikenda, 6. na 7. mart 1948. Po motivima i načinu, samoubistvo ustanovitelja suicidologije, ostalo je zagonetno. Postoje indicije da se otrovao, ali i priče da se obesio, a po svemu sudeći nije vođena istraga niti je urađena obdukcija.
Grob nema nikakvog obeležja
ZA izvršioce testamenta imenovao je najbliže saradnike Julijanu Bogićević i Rusomira Đorđevića. Pokućstvo, lične stvari, obdukcioni pribor i mikroskop, ostavio je Zavodu. Zlatnike Đorđeviću, zlatni sat Bogićevićevoj, dve trećine novca zaveštao je za nagrađivanje štampanih radova asistenata i docenata Sudsko-medicinskog zavoda, a trećinu orkestru opere Narodnog pozorišta. Naveo je i da ne želi komemoracije, govore, nekrologe, vence... Sahranjen je 10. marta na Novom groblju. Spomenik nikada nije podignut, a ni danas na grobu nema nikakvog obeležja.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
TENISKI SVET ZAPANjEN! Rafael Nadal postaje trener - i to čiji!
Rodžer Federer je otišao u penziju i ne namerava da se vraća tenisu, Novak Đoković još igra, a Rafael Nadal je najavio povratak "belom sportu". I to u ulozi trenera.
15. 07. 2025. u 17:23
"MOJ DOM JE SADA GROBLjE" Naša pevačica je sahranila sina jedinca
"MOJ dom je sada groblje. Gde god da krenem, vraćam se samo njemu."
15. 07. 2025. u 18:52
MLAĐA 22 GODINE: Ovo je bivša žena Bogdana Diklića - rodila mu prelepu ćerku, a znamo je sa malih ekrana
BOGDAN je dobro poznat javnosti, a samo retki znaju kako izgleda žena s kojom je dobio ćerku, koja mu je najvažnija na svetu
15. 07. 2025. u 20:30
"MOJ LAZAR SE OŽENIO!" Anica Lazić objavila slike, nikada srećnija (FOTO)
IMAJUĆI u vidu da je ljubav između Lazara i Anice iz dana u dan sve jača, mnogi se pitaju da li je na pomolu i venčanje.
15. 07. 2025. u 21:22
O OVOME SE NE PRIČA: Lukin ujak bio major u Krajini
FUDBALER Luka Modrić je često za strane listove isticao porodičnu tragediju i stradanje njegovog dede u tragičnom građanskom ratu, međutim, za drugu stranu porodice se ne pominje da je takođe stradala u ratovima.
15. 07. 2025. u 18:05 >> 18:06
DOSAD NEVIĐENO PONIŽENjE RUSIJE: Neverovatno šta su Rusi doživeli
Rat u Ukrajini i dalje privlači ogromnu pažnju širom planete, a najnovije vesti vezane za taj sukob, koji Rusija naziva "specijana vojna operacija", dolaze iz sfere sporta.
15. 07. 2025. u 19:57
FRANCUSKI DOKUMENT: Rusija će napasti Balkan za tri do pet godina, Evropi preti veliki rat
FRANCUSKE vlasti smatraju da je 2030. godine moguć veliki sukob u Evropi, a u koji bi bila uvučena Francuska i njeni saveznici, navodi se u „Strateškom nacionalnom pregledu“ te zemlje za 2025. godinu.
15. 07. 2025. u 11:22
"ZAŠTO NE UDARIŠ NA MOSKVU?!" Detalji razgovora Trampa i Zelenskog, na Rusiju će padati rakete koje Srbi pamte po zlu?
AMERIČKI predsednik Donald Tramp razmatra mogućnost da Ukrajini pošalje krstareće rakete Tomahavk, prenosi Vašington post pozivajući se na izvor upoznat sa razgovorima u Beloj kući. Navedene rakete se još uvek ne nalaze na zvaničnom spisku, ali bi mogle biti uključene u kasnijim paketima pomoći.
15. 07. 2025. u 09:36
Naučnici ajkulama spustili mrtvu kravu na 1.629 metara dubine - nisu mogli da veruju šta su ribe uradile (VIDEO)
"TO POKAZUJE strategiju preživljavanja kod vrsta koje se ne hrane usamljeno."
14. 07. 2025. u 13:06
Najnovije iz rubrike
OD PERUĆCA DO BAJINE BAŠTE: Otvorena Drinska regata
Drinska regata, 31. po redu otvorena je koncertom Kaliopi, a centralni događaj - plovidba rekom Drinom od Perućca do Bajine Bašte zakazana je za subotu 19. jula. Od skromnih početaka, ovaj događaj izrastao je u najveću zabavu na vodi u jugoistočnoj Evropi, organizatori zato očekuju rekordan broj učesnika i gostiju.
15. 07. 2025. u 12:37
LETOPIS O KOSOVSKOM BOJU NAPISALI ZA IVANA GROZNOG: Ruski dom inicirao istraživanje veza Srba i Rusa od srednjeg veka do danas
RUSKI dom u Beogradu pokrenuo je prošle godine inicijativu za pronalaženje artefakata i svedočanstava koja dokazuju duboke veze Srba i Rusije u vreme Petra Velikog, a zahvaljujući izuzetnim rezultatima ta "potraga za izgubljenom istorijom" proširila se na mnogo duži period: od srednjeg veka do savremenog doba.
12. 07. 2025. u 08:21
TESLA - NAJSVETLIJA ZVEZDA SVETSKE NAUKE:U UKS, naši pisci i muzičari obeležili 169 godina od rođenja velikog pronalazača
JEDAN od najvećih umova u istoriji čovečanstva, Nikola Tesla, još jednomje "spojio" nauku i poeziju, um i srce, struju i duh. Uoči 169 godina odrođenja srpskog genija, u Udruženju književnika Srbije (UKS) u sredu uveče, okupili su se pesnici, glumci, muzičari, čuvari naše tradicije.
11. 07. 2025. u 17:00
MISLI VIDEO I STVORIO: Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija obeležilo Dan nauke, na Teslin rođendan
NAŠ Nikola Tesla jedan je od najtipičnijih i najzaslužnijih ljudi koji suvideli, mislili i svoje misli stvorili. On je istakao da ako želimo dapronađemo tajne univerzuma, tada moramo da koristimo energiju, frekvenciju i vibraciju. Danas, kada obeležavamo njegov rođendan, višenego ikada osećamo da nauka pokreće društvo napred. A, naša država ulažeu naučnu infrastrukturu, podržava mlade talente i omogućavaistraživačima lakši pristup kroz digitalizaciju sistema. To su koracikoji pokazuju da Srbija stoji iza svoje naučne zajednice
11. 07. 2025. u 07:00
Komentari (0)