PROJEKTOVAO OLIMPIJSKI U BERLINU, PA GRADSKI U VRŠCU: Podvig Arhitekte Kezea i 120 nemačkih zarobljenika; od 1946. do 1949. izgradili stadion

ZA Gradski stadion u Vršcu kažu da je najlepši tog tipa u Srbiji, jer se nalazi na atraktivnoj lokaciji - na padinama Vršačkih planina, uz sam obod Gradskog parka, sa pogledom na breg i simbol tog grada, Vršačku kulu. Osim što je skladno uklopljen u krajolik i što pleni svojom jednostavnošću, on je specifičan i zbog nekoliko detalja koji su vezani za njegovu izgradnju.

Berlin 1936. Foto Vikipedija

To je prvi stadion koji je sagrađen u novoj Jugoslaviji posle Drugog svetskog rata. Svečano je otvoren 1. oktobra 1949. godine, samo osam dana pre zvaničnog otvaranja stadiona JNA u Beogradu (Jugoslavija - Francuska 1:1 u kvalifikacijama za SP u Brazilu 1950. pred 55.000 gledalaca). Gradili su ga nemački zarobljenici iz vršačkog logora, a njegov projektant takođe je bio nemački logoraš Vilhelm Keze, inače doktor arhitekture, koji je učestvovao u projektovanju stadiona u Berlinu i Magdeburgu, na kojima su 1936. održane Olimpijske igre.

Od George Mohana, bivšeg fudbalera i istaknutog sportskog radnika koji priprema monografiju o nekadašnjem sportskom kolektivu FK Vršac, saznajemo da je, pored nekolicine vršačkih arhitekata, baš Keze bio angažovan za taj posao, jer je jedino on imao iskustva za takav graditeljski poduhvat. Uža specijalnost bili su mu upravo sportski objekti.

- Pretpostavlja se da su inicijatori izgradnje stadiona, tragajući za najboljim rešenjem, izvršili uvid u registar ratnih zarobljenika Logora 233 u Vršcu, a da je Keze otkriven u rubrici "zanimanje". Iako nije imao izbora, prihvatio je posao, ali uz uslov da se za izvođenje radova angažuje 120 logoraških podoficira, među kojima je bilo i građevinskih stručnjaka - objašnjava Mohan, za "Novosti".

Oduševljen pejzažom i vinogradima, koji su se protezali na mestu predviđenom za fudbalsko igralište, Keze je samoinicijativno, umesto samo stadiona kapaciteta 5.000 mesta, projektovao čitav sportski kompleks, koji su činili i fiskulturni dom, teniski tereni i otvoreni bazen. Neverovatan je podatak da je sve to uradio za manje od mesec dana. Razgovori sa njim vođeni su početkom marta, a već 1. aprila 1946. počeli su građevinski radovi.

- Najzahtevnija je bila nivelacija terena, jer se radilo o padini. Breg visok šest metara trebalo je preseći i potkopati u dužini od 400 metara, a oko 70.000 kubika zemlje preneti na nižu stranu, do parka, radi izgradnje ivičnog nasipa. U taj posao je, osim logoraša, bila uključena i brojna vršačka omladina - dodaje naš sagovornik.

Vrščani su u ovu investiciju ušli sa puno entuzijazma. Nisu imali dovoljno novca, ali su imali veliku želju da oživljavanjem sporta, pre svega fudbala, napaćenim sugrađanima podignu moral nakon ratnih razaranja. Sreća im se osmehnula kada je za njihov poduhvat iz novina saznao predsednik skupštine NR Srbije Isa Jovanović, inače poreklom iz vršačkog sela Izbište. On je izgradnju stadiona uvrstio u petogodišnji plan za obnovu i razvoj zemlje, čime su rešeni svi finansijski problemi.

- Svečano otvaranje je upriličeno nakon tri i po godine rada, i to u prisustvu visokih državnih zvanica. Najpre je bio priređen defile svih graditelja stadiona i vršačkih sportista, a zatim fudbalski turnir, na kom su učestvovali reprezentacija Jugoslavije, novosadska Vojvodina, Naša krila iz Zemuna i vršačko Jedinstvo - kaže Mohan.

Danas je vršački stadion dom prvoligaša OFK Vršca, kao i brojnih drugih sportskih klubova. Poslednjih godina on od rustičnog ambijenta polako postaje savremeno sportsko borilište, na kom stasavaju neke nove fudbalske legende i, pre svega, dobri ljudi.

И омладинке учествовале у изградњи Градског стадиона, Фото приватна архиваFoto: Фото: Приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

Oženio se Nevenkom Gligorijević

UBRZO nakon projektovanja vršačkog stadiona, vlasti su logoraša Vilhelma Kezea prebacile u Beograd, u Ministarstvo građevine, da bi pomogao u projektovanju i izgradnji stadiona JNA. Tom prilikom je dobio i status slobodnog građanina. Zanimljivo je i to da je postao srpski zet, s obzirom na to da se oženio Nevenkom Georgijević, iz ugledne vršačke porodice. Njih dvoje su posle rata otišli u njegovo rodno mesto Nojzam Rajn u Nemačkoj, gde je otvorio projektni biro.

Svečani ispraćaj za zarobljenike

TOKOM izgradnje stadiona, grupa od 120 logoraša je na Kezeovu odgovornost bila izmeštena iz logora. Stanovali su u zgradi u Gradskom parku, u kojoj se danas nalazi dečja igraonica. Bili su plaćeni za svoj rad. Kada se, šest meseci pre otvaranja stadiona, logor rasformirao, svi su se vratili u Nemačku. Odbor za izgradnju stadiona, na čelu sa upravnikom logora Jovanom Škrbićem, tada im je na železničkoj stanici priredio svečani ispraćaj.

Preporučujemo

Reportaže

0 8

TROJANSKI EP SE NIKADA NE ZAVRŠAVA: "Novosti" u turskom Čanakaleu, antičkoj Troadi, na ostacima legendarnog Homerovog grada

29. 10. 2023. u 08:00

Reportaže

0 6

KAO GANGSTERI U AMERICI: Prva otmica u Kruševcu dogodila se 1938. - Radmila (17) prvi put došla u grad, pa - nestala

28. 10. 2023. u 21:40

Reportaže

0 2

ČUDOTVORNA CRKVA NA KRAJU SELA: Hram u Kumarevu duže od dva veka stecište je naroda iz cele Srbije (FOTO)

27. 10. 2023. u 22:37

Reportaže

1 0

NA MOĆNU KARTAGINU SEĆAJU JOŠ SAMO TERME: U Tunisu, na mestu drevnog grada od kog su strepele imperije

27. 10. 2023. u 16:45

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije