PONOSNA SAM NA ČUKUNDEDU JAŠARA: Jana Durmišević istražila vojnički put svog pretka u Prvom svetskom ratu

- OVO je Albanska spomenica vašeg čukundede Jašara K. Askovića. Ovim se ponosite - pokazao je deda Jani Durmišević, učenici drugog razreda Gimnazije u Pirotu, dokument koji se više od veka u njihovoj kući čuva kao najveća svetinja.

foto:privatna arhiva

Celo detinjstvo Jana i njen brat slušali su o čukundedi sa majčine strane, Romu i zaboravljenom junaku Moravske divizije, koji je dva puta ranjavan u Velikom ratu. Njegovu sudbinu podelila je u radu "Moj junak sa Solunskog fronta", koji je učestvovao na konkursu povodom 110 godina od Bitke na Kajmakčalanu.

-Srećna sam što imam priliku da na ovaj način ukažemo na junake koji su branili našu zemlju a koji nisu toliko poznati. Nosio je odlikovanje za hrabrost u Balkanskim ratovima i bio je nosilac Albanske spomenice. Ponosna sam što imam pretka koji je bio „mali čovek u Velikom ratu“, koji je bio primeran vojnik, ali pre svega dobar čovek - počinje priču Jana Durmišević. - Sigurno nije bio jedini Rom u srpskoj vojsci, ali su o njemu ostali sačuvani podaci.

Jašar Kasuma Asković rođen je 1882. godine u Pirotu kao jedno od šestoro dece Fatime i Kasuma Askovića. Otac mu je radio kao nadničar i nosač, a majka mu je bila domaćica koja je išla da pomaže pirotskim gospođama u kućnim poslovima. Kada je malo odrastao, otac ga je odveo kod jedne jevrejske porodice koja je imala trgovačku radnju da im služi a tamo je naučio da čita i piše te je pored romskog, govorio i srpski, jevrejski i vlaški jezik.

U kasarni u Pirotu je 1904. godine kao mladić od 22 godine primljen i upisan u stalni vojni kadar u 3. četi 2. bataljona 3. pešadijskog puka gde je odslužio vojni rok i dobio čin kaplara. Na poziv otadžbine Jašar se prvi put odazvao 1912. godine u Prvom balkanskom ratu gde se pokazao kao izuzetan vojnik.

-Kad sam te dvanaeste pozvan u vojsku, u borbu, šta bih ja tada mogao da budem ako ne – bombaš! „Hajde, Jaško Askoviću...“, govorio sam sebi, „...lako je bilo sa kamenčićima na livadama u Barju. Ubaci ti, brajko moj, bombu u turski rov!“ I Boga mi, da se ne hvalim, ubacivao sam bombe gde god je trebalo – od Kumanova do Jedrena - prisećao je Aško tog perioda.

Nedugo potom, opet je mobilisan i učestvuje u Drugom balkanskom ratu. Na leto 1914. godine treći put se odazvao na poziv otadžbine. Tada se vozom iz Pirota uputio u do tada čovečanstvu neviđenu borbu, a za sobom je ostavio suprugu sa dvoje sitne dece koja jedva da su ga poznavala zbog stalnog odsustva od kuće i majku, udovicu koju je izdržavao. 

-Pozdravio se sa svim ukućanima, a posebno s majkom, pred kojom je stao mirno. Poljubio joj je ruku, a ona mu je ne pustivši suzu rekla: "Sa mrtvog ništa ne uzimaj, tuđe ne diraj jer je prokleto. Nemoj da čujem ružnu reč o tebi i ne dolazi mi na oči pokunjena čela. O kući, tvojoj ženi i deci ne brini, ja sam tu, vodiću računa o njima“ - priča nam Jana reči koje se prepričavaju u njihovoj kući.

I tako je Jašar opet  u svojoj 3. četi 3. bataljona 3. pešadijskog puka kao prvopozivac Moravske divizije. Preživeo je Cersku i Kolubarsku bitku, a potom sa vojskom i narodom krenuo preko albanskih planina. Posle preživljenih tumaranja po crnogorskim i albanskim bespućima, usledio je oporavak i vaskrs srpske vojske na Krfu. Kada se ono malo vojske što je ostalo oporavilo, zajedno sa saveznicima počeli su proboj Solunskog fronta. Usledile su žestoke bitke -  na Kajmakčalanu, na Veterniku, Kozjaku Dobrom polju. 

-Ne zna se kada tačno, ali po oslobođenju 1918. Jašar se vratio svom domu i porodici. Kao i mnogi, vratio se u nemaštinu. Sami ratovi su na njega ostavili velike posledice, ranjen dva puta, u butinu i glavu, a supruga i majka mu nisu zamerale kad bi bio nervozan ili ljut - priča nam Jana. - Brzo je stao na noge, otvorio piljarsku radnju, dobio još troje dece. Doživeo je 73 godine i često se sećao ratnog doba. Ponosna sam na njega i zahvalna sam mu što je žrtvovao svoju mladost za nas koji danas hodamo ovom zemljom. Baš zbog njega i zbog mnogih drugih heroja, dužnost svih nas je da sećanje na njih ne iščezne, da pamtimo priče naših starih i prenosimo ih novim generacijama.

Preporučujemo

Reportaže

0 0

ŠTA ZNAČE CRVENE ZASTAVE NA SAHRANI HAMNEIJA? Nose jezivu poruku

06. 07. 2026. u 17:51

Reportaže

0 0

MIŠEL, ATILA, PRINC I JELENA POLEĆU ZA DVE NEDELjE: Četiri mlada orla dobila satelitske uređaje

06. 07. 2026. u 15:51

Reportaže

0 0

KARNEVAL NA DRINI: Program 32. "Drinske regate"

06. 07. 2026. u 11:27

Reportaže

0 2

ŽIVOTINjSKO CARSTVO U SRCU SRBIJE: Miroslav Stojanović iz Supske posebno voli tri kamile i stotinu alpaka (FOTO)

05. 07. 2026. u 20:10

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije