VIKTOR NAS SVE PRETEKAO: Stevan Silađi, iz Odžaka, junak porođajne drame na putu do Novog Sada

NOĆ je već zašla u prve sate nedelje, 3. decembra, kada je Stevana Silađija (45), iz Odžaka, tek što je otišao na počinak, pozvala prva komšinica Ruža Sabadka da njenu ćerku Marinu što pre odveze u porodilište. Ušli su u automobil: Ruža do Stevana kao suvozač, a Marina pozadi. Niko od njih troje ni slutio nije da će se na zadnjem sedištu ubrzo roditi novi život.

FOTO: Privatna arhiva

U potpuno neočekivanoj i nesvakidašnjoj situaciji, rodio se Viktor, a njegov brat blizanac, mlađi Vasilije, nešto kasnije na svet je došao carskim rezom na Klinici za ginekologiju i akušerstvo u Novom Sadu.

Ne očekujući da će porođaj baš tako brzo početi, Stevan je najpre krenuo za četrdesetak kilometara udaljeni Sombor, ali mu je rečeno da, ipak mora za Novi Sad, na put duži oko 20 kilometara. Vešti vozač, usredsređen na vožnju, što je brže mogao, hitao je drumom, istovremeno prateći situaciju u kolima.

- Moram da priznam da sam "nagazio" - priča za "Novosti" Stevan, koji se pored mnogobrojnih majstorskih zanimanja, sada našao u nesvakidašnjoj ulozi, pa ga sugrađani već zovu "babica". - Koncentrisao sam se na put ispred sebe. Iako je bila tek u sedmom mesecu i nosila blizance, Marina je bila pribrana, jer joj je ovo bio treći porođaj i već ima sina Aleksu i ćerku Mašu. Ali, kada smo, posle 35 kilometara vožnje silazili sa mosta kod Bačkog Petrovca, rekla nam je da joj je pukao vodenjak. Bio sam u čudu, jer nisam ni pomislio da će porođaj tako brzo krenuti. Kada smo već bili kod skretanja za Futog, Marina je prozborila da se porađa. Rekao sam njenoj majci Ruži da zove Betaniju, Kliniku za ginekologiju i akušerstvo u Novom Sadu, ali nije imala broj. Marina je sve vreme ležala na zadnjem sedištu.

Baka Ruža i deda Tihomir Sabadka, Foto Privatna arhiva

U kolima se, začuo plač bebe, Viktora. Stevan je u trenu odahnuo, sam sebi govoreći: "Dobro je"! Baka Ruža, sve vreme je je bila okrenuta natraške, preko sedišta, hrabreći ćerku, a maleno biće, novorođenog unuka uvila je u peškir. Očekivao je Stevan, kako kazuje, da se ubrzo začuje plač i drugog dečaka, ali - ništa. To ga je, kaže, baš uznemirilo.

Grozničavo razmišljajući šta im valja činiti, on je najpre pomislio da zove Hitnu pomoć, ali je od toga brzo odustao. Na um mu je sinula ideja da pozove 192 - policiju. U nekoliko rečenica im je opisao šta se dešava u kolima na drumu, i zamolio za pomoć. Dao im je podatke o kolima, broj registarske tablice. Već je bio na ulazu u Novi Sad.

- Nisam se usuđivao da se okrenem da vidim šta se dešava iza mene - iskren je naš sagovornik, heroj ove noćne drame.

- Nije mi bilo svejedno, brzom vožnjom, rizikovao sam pet života, ali sam znao da što pre moramo stići u porodilište. Molio sam Boga, da policijska patrola što pre dođe.

Sa tek rođenom bebom i drugom samo što nije ugledala ovaj svet, Stevanov automobil je, kada su prošli kružni tok iz pravca Rumenke, kod semafora, čekala policijska patrola:

Klinika za ginekologiju i akušerstvo u Novom Sadu, Foto D. Dozet

Bojan Mijalčić i Darko Gobeljić. Sa uključenom rotacijom, krenuli su put porodilišta, a Stevan za njima, uhvativši srednju traku.

- Bukvalno smo uleteli u Betaniju, a ispred su već čekale medicinske sestre i babice - opisuje nam Stevan.

- Verujte mi, sekunde su bile u pitanju. Preuzele su tek rođenog Viktora, Marinu odveli na carski rez. Odahnuli smo tek kada smo čuli da je rođena i druga beba.

Prevremeno rođena braća su sada u inkubatorima u novosadskoj Dečjoj bolnici, a njihova mama u Betaniji.

Gledali samo u filmovima

TAKVE scene smo do sada gledali samo u filmovima, misleći da to nije stvarno, ali smo sad i mi doživeli to iskustvo - kaže baka Ruža. - Najvažnije je da se sve dobro završilo, bebe su dobro, i trenutno su u dečjoj bolnici, jer su rođene pre vremena, u sedmom mesecu. A imena Viktor i Vasilije, odabrana su još ranije. Marinin otac Tihomir i ja sada imamo sedmoro unučadi. Niko nije srećniji od nas.

S komšijama kao porodica

ISTIČUĆI da ne smatra da je učinio nešto što i neko drugi na njegovom mestu ne bi, Stevan skromno kaže da je sa Marininim roditeljima prvi komšija u zgradi i da su kao jedna porodica.

- Smatrao sam najnormalnijim da ljudima pomognem, tako sam odgajan, a to što se desilo na putu do porodilišta, niko nije mogao da predvidi. Najvažnije je da se sve dobro završilo. Znam da sam pravio saobraćajne prekršaje, ali se nadam da, ipak, zbog okolnosti, neću biti strogo kažnjen.

BONUS VIDEO

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije