ŠTA VELIM, IZ DUŠE ŽELIM: Radisav Lukić iz Mihajlovca kod Smedereva tri decenije sabira i kazuje zdravice

PODIŽEM čašu vina ovu, za sreću, zdravlje i godinu novu. Nazdraviću svojim pićem crvenim da godina što nam dolazi bude lepa i da rodi više, sa zracima Suncem obasjanim - Ne previše, ni malo - kad zatreba seljaku nek` padaju kiše.

Privatna arhiva

Srećom neka ispuni se duša, u svakoj kući sloga da bude, starijega mlađi nek` posluša. Udajte se devojke, ženite momci - neka svako jutro osvane vešću - rodila se beba. A godine nove dolaziće kao što su dolazile ove, pa daj Bože da mirom ispunimo sve naše snove. Neka nam prošlost i budućnost blista, duše pune sreće i obraza čista. A, ja svima poručujem: Vino što je crvenije dok se do usta prinese, očima se pije. Dignite čaše i zaboravite na sve razmirice naše. Novo leto neka nam bude i lepo i srećno.

Držeći dignutu čašu crvenog vina u ruci, ovo nam poručuje Radisav Lukić, pisac i kazivač zdravica iz Mihajlovca kod Smedereva. Upoznali smo ga nedavno u Palati "Srbija", na svečanosti koju je organizovalo Ministarstvo za brigu o selu. Ceo život je ovaj sedamdesetpetogodišnjak proveo u rodnom Mihajlovcu, ali se dolasku u Beograd uvek raduje. Jer, kako kaže, Beograd je i njegov grad.

- Moj deda ga je u Prvom svetskom ratu oslobađao, moj otac u Drugom, ali nadam se da će moja deca vek proživeti u miru - kaže Lukić koji se duže od tri decenije bavi očuvanjem tradicije naroda srpskog u pesmi, igri i zdravici.

Privatna arhiva

Radio je kao turistički vodič u Smederevu, a najviše sa mladima. Priča nam kako je stotine mladih naučio da igraju kolo i ponašaju se u duhu naše tradicije.

- Vredne mudrosti i istorijske činjenice naučio sam od svog dede Nikodija i prenosim ih svojoj deci i unucima - kaže on. - Nikad me materijalno bogatstvo nije privlačilo, sa tradicijom smo sve, bez nje smo ništa.

Radisav je porodičan čovek. Njegova radost su deca i unučad. Uživa u rađanju na njivi i vinogradu. Na prostoru gde je njegova okućnica. Pravi je srpski domaćin. Otuda mu inspiracija za zdravice neprestano navire.

- Uvek sam smišljam zdravicu - kaže Radisav. - Nekad mi je potrebno više dana da je napišem. Kad me drži inspiracija pišem, a kad me ne drži džabe da uzimam olovku. Ali, šta velim, iz duše želim.

Čest je gost na veseljima, ne samo u svom kraju, već širom naše zemlje, pa i u inostranstvu.

- Uvek se odazivam kad me zamole da napišem zdravicu - kaže Radisav. - Kad im je pošaljem, opet me pozovu i kažu: "Ti ćeš to bolje reći." I, onda moram da putujem. Bilo je mnogo lepih i šaljivih događaja na tim putovanjima.

Privatna arhiva

Radisav piše klasične zdravice za slave, svadbe, ali i one koje su inspirisane raznim događajima. Među njema ima i tema koje su na prvi pogled trivijalne - zlatna svadba, Srbi u dijaspori, gajenje i branje bostana, davanje krvi, praznik žena, šljivovica "sveta mučenica", lovci, atletika-kraljica sporta... Posebno neobične, a istovremeno zanimljive su njegove umotvorine: "Zdravica brižna", "Zdravica za razum ljudski", "Zdravica zlatnim rukama", "Zdravica kiši", "Zdravica Dunavu", "Zdravica za ruku pruženu!, "Zdravica torbi", "Zdravica fruli", "Zdravica harmonici".

- Zdravice su među najstarijim izgovorima srpskog jezika, namenjene životu u zdravlju, veselju, miru, slobodi, rađanju dece, žita u polju, grozda na vinovoj lozi - govori nam. - Njihovo je trajanje dugo i traje do današnjih dana. Zdravice uvek govorim sa čašom vina u ruci, jer ovo piće je simbol zdravlja. I sve što kažem, govorim iz duše. Svet nije počeo od nas, moramo da čuvamo ono što je ostalo od starina. Moramo da čuvamo našu kulturu, narodnu nošnju u kojoj su svaku nit utkale maštovite žene.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije