SNIMLJENI I MIĆINI DNEVNICI: Audio-vizuelni arhiv SANU prvi put digitalizovao građu koju je veliki slikar ostavio porodici

PORODIČNA zaostavština jednog od najznačajnijih srpskih slikara Miodraga Miće Popovića, prvi put je dostupna javnosti u digitalnom formatu. Ovaj izuzetno važan projekat sprovodi Audio-vizuelni arhiv (AVA) i centar za digitalizaciju SANU u saradnji sa naslednicima poznatog umetnika: sinom, snajom i unukom.

AVA centar SANU

Projekat digitalizacije pokrenut je krajem 2021, a do sada je snimljen veći deo građe, koja je svrstana u nekoliko tematskih kategorija. Porodica je sačuvala njegove dnevnike, blokove sa crtežima, scenarija za nekoliko filmova i mnogobrojne crteže na pojedinačnim listovima, često istrgnutim iz novina. Mnoge od ovih materijala publika nikad nije videla.

- Ne bi bilo pogrešno reći da se Mića Popović nije odvajao od svoje olovke, pera, flomastera i sveske u koju je beležio sve što mu je u tom trenutku izgledalo zanimljivo ili što bi, po njegovom osećanju, u nekom budućem trenutku moglo da bude početna tačka novih istraživanja - navodi Julija Dušanić, unuka Miće Popovića. - Iza njega su ostale mnoge sveske sa zabeleškama, često ilustrovane crtežima, dnevnici, blokovi sa skicama. Oni su dragoceno svedočanstvo o umetniku koji je beležio svaki trenutak stvaranja, svojih putovanja. On je zapisivao svoje utiske i mišljenja, ne sluteći možda da time oslikava svoj lik.

AVA centar SANU

Dnevnici su ključni za razumevanje unutrašnjeg života akademika Popovića. Nastajali su u raznim dobima. Najstariji dnevnik nastao je tokom 1945. i 1946. U njemu je umetnik beležio susrete i misli tokom izdržavanja zatvorske kazne. Taj dnevnik sadrži novelu "Sveti Antun", koja je svojevrsna autobiografska dopuna zapisa iz dnevnika.

- Neću biti demobilisan, izbačen sam iz Partije, i pozvan na isleđenje u Beli Manastir. Stole mi je poručio da budem spreman na najgore. Znači, još jedna propuštena godina na Akademiji; peta po redu - pisao je Popović. - Sredio sam sa bolom, boje, platna, beleške, četke, bočice, poslednje studije sa večernjeg akta. Ostavljam ih. Ko zna za koliko meseci i dana! Gospode Bože, da li ću se uopšte izraziti?... Uostalom čemu ova priča? Pred kim se ja pravdam? Prva posledica: zatvor. To je soba osam stopa dugačka i isto toliko široka. Nema nijednog prozora, nijedne, ma i najmanje rupe da propusti svetlo. Hladna je, hladna. Moje meditacije prestaju da budu određena razmišljanja, one su, u stvari, neki mlazevi maglovitih sećanja i straha. Doživljavam onu jezu, što sam je kao dečak predosetio u plaču posle nemirnih snova. Umor, užasan umor. Borio sam se dugo da li da legnem na goli beton ili ne. Nisam izdržao. Zaspah.

AVA centar SANU

Neki dnevnici su objavljeni 2006. i 2016, ali su prvi put sada prikazani u izvornom obliku. U putopisnim dnevnicima koji su nastali OD 1971. do 1981. tokom putovanja po Evropi i svetu nalaze se i Popovićevi crteži koji prate opise mesta, gradova i ljudi. Popović je putovao u Kinu, Tajland, Indiju, Iran, Meksiko, Španiju i Ameriku. U dnevnicima se umetnik pojavljuje i kao slikar i kao pisac, a čitaoce vodi od epohe drevnih indijskih hramova do izložbi pop-arta i nastupa konceptualnih umetnika u Njujorku početkom osamdesetih godina. Popović je tekstove pisao flomasterom, a crteže je radio ugljenom, tušem i flomasterom.

AVA centar SANU

- Crteži u dnevnicima su ilustracija, ali i samostalan izraz - ističe Julija Dušanić. - Mića je sa porodicom proveo u Njujorku jednu godinu a u zapisima sa putovanja kroz SAD oslikava dva sveta, jedan koji polako nestaje i drugi koji se tek rađa kroz zapadno kapitalističko društvo.

Tokom šezdesetih godina, u vreme jugoslovenskog crnog talasa, Mića Popović se dokazao i kao filmski autor. "Oduvek je slikaru bio san da se forma pokrene", govorio je scenarista filmskih ostvarenja "Čovek iz hrastove šume", "Roj", "Hasanaginica" i "Delije". Posle 1970. Popović se nije vraćao filmu, delom zbog cenzure, a najviše jer je bio posvećen slikarstvu. Do sada su digitalizovane knjige snimanja za filmove "Roj" i "Čovek iz hrastove šume", a u porodičnoj zaostavštini se nalazi još nekoliko: za filmove koji nisu realizovani. Popović je knjige snimanja kucao na pisaćoj mašini, a rukom je pisao beleške i skicirao scene.

AVA centar SANU

- Mića Popović je imao posebnu naklonost prema crtežu kao umetničkoj formi - kaže Dušanićeva. - Smatrao je da su crteži izraz dovoljan sam po sebi i da prikazuju suštinu onoga šta umetnik želi da poruči. Crtao je stalno i svuda. Na marginama novina tokom telefonskih razgovora, na salvetama tokom obroka u restoranima, na voznim i avionskim kartama. Takvi crteži su nastajali gotovo podsvesno, kao manifestacija trenutnog osećanja, ili u naletu inspiracije koja je dolazila nepredviđeno. Stoga i blokove sa crtežima možemo posmatrati kao neku vrstu njegovog dnevnika. U njima su crteži nastajali, može se reći, sa jasnijom namerom i idejama. Blokovi sa crtežima predstavljaju jednu vrstu izvorišta budućih slika.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije