UKLONJEN STOŽER DRŽAVE SRJ: U Podgorici predstavljena monografija o Pavlu Bulatoviću, bivšem saveznom ministru

DVADESET pet godina je prošlo od ubistva nekadašnjeg ministra odbrane SRJ i visokog funkcionera Socijalističke narodne partije Pavla Nikičina Bulatovića. Isto toliko vremena je proteklo a da ubica i nalogodavci ovog zločina nisu poznati.

Foto V. K.

Atentat na Pavla je izvršen dok je sedeo u restoranu FK Rad u Beogradu, u ranim večernjim satima 7. februara 2000. godine. Ubica je u njega ispalio tri smrtonosna rafala kroz staklo, sa prozora koji je gledao na centralnu ložu zapadne tribine stadiona. Tužna vest brzo se proširila celim regionom sve do njegovih Rovaca iz kojih se lelek prolamao do neba.

Okupio je Pavle opet svoju familiju, kao i porodicu pokojnog Momira Bulatovića, saborce, prijatelje i poštovaoce njegovog dela. Ovog puta u kripti Sabornog hrama Vaskrsenja Hristovog u Podgorici gde počiva mitropolit Amfilohije, na predstavljanju izuzetne monografije posvećene Pavlu Bulatoviću pod nazivom "Pavle - plemić po oba kolena" koju je priredio Momir Čabarkapa, nekadašnji novinar "Večernjih novosti".

Kazivanja sveštenika Predraga Šćepanovića, predsednika Skupštine Crne Gore Andrije Mandića, poslanika Milana Kneževića, plemenika Predraga Bulatovića i priređivača, probudile su emocije, suze i uzdahe. Ovom događaju je prisustvovao ambasador Srbije u Crnoj Gori Nebojša Rodić.

Odajući priznanje za delo koje nije samo zbirka sećanja već svedočanstvo o životu koji je utisnut u temelje naše istorije, života koji je obasjao put slobode i časti, Andrija Mandić je naglasio da priča o Pavlu Bulatoviću je jedna od onih velikih priča koje će se pamtiti.

- Kao što je njegov bratstvenik Momir Bulatović ostao upamćen kao čovek koji nikada za svoga života nije izdao svoje ideale, svoj narod, svoju zemlju i svoju crkvu, tako je i Pavle hodio tim putem. Njegova vizija je bila jasna - Crna Gora bez kriminala, Crna Gora koja neće pasti u ruke onima koji bi je prodali za šaku srebrenjaka. I upravo zbog te vizije, zbog njegove odlučnosti da ne dozvoli da se naša zemlja pretvori u mračni katun, Pavle je nažalost stradao - kazao je Mandić i podsetio kako Bulatović nije dozvolio da se Crna Gora pretvori u ono što je krajem devedesetih naumio jedan čovek i njegova partija - zemlju organizovanog kriminala, u Kolumbiju na Balkanu.

Najavljeno je da će Skupština 20. februara formirati Anketni odbor o tzv. crnim trojkama, što će, smatra Mandić, biti korak ka pravdi, ka razotkrivanju mračnih tajni "koje su nas držale u ropstvu, strahu i neizvesnosti".

- Nećemo stati dok ne dođemo do vrha kriminalne piramide, do onih koji su širili zlo po Crnoj Gori i koji su Pavla videli kao prepreku svojim planovima. To je naša obaveza. To dugujemo ne samo Pavlu, nego jednoj čitavoj generaciji te velike plejade političara i ljudi koji su se devedesetih suprotstavili jednom velikom zlu koje je nasrnulo na SRJ i onom zlu koje se u samoj Jugoslaviji stvaralo povezujući se sa organizovanim kriminalom - istakao je Mandić.

Foto V. K.

On je dodao da to dugujemo i blaženopočivšem mitropolitu Amfilohiju, "koji nas je 2020. godine predvodio ka slobodi stajući na čelo veličanstvnih litija, a koji nas sada sa nebesa pastirski gleda i moli se za sve nas".

- Ako ne otkrijemo istinu, ako stanemo, ako zaboravimo Pavlovu žrtvu, onda nismo dostojni istorije koju nosimo. Ja čvrsto verujem da smo dostojni. Krst nositi nama je suđeno - poručio je predsednik Skupštine Crne Gore.

Priređivač monogorafije Momir Čabarkapa izrazio je nadu da će dobronamerni čitaoci, uz podsećanje na Pavla, ili pak kroz prvo susretanje s njim, njegovim delom i tragičnim krajem, saznati i nešto novo, a pouzdano.

- Naravno, po pravilu, biće nezadovoljnika, pa i zlonamernika. Pavle je i kao čovek i kao političar pripadao onom drugom, časnom i čojskom soju ljudi, koji u protivniku, ili suparniku, ne vide neprijatelja već samo nekog nedovoljno obaveštenog, ili nekog koji drugačije misli, što ne znači da misli zlo. Možda je to bilo pomalo naivno, ali on je u ljudima tražio ono najbolje i pokušavao da to izvuče na površinu. Čak i onda kada je znao da je to uzaludan posao. To ga je, nije isključeno, i koštalo života, ali je ipak pokazao da, i u najgorem vremenu, može uspravno da se ide stazom bez zlobe, zajedljivosti, zavisti i obmane. Putem pravednika - kazao je Čabarkapa.

Pavlov dugogodišnji politički saborac Predrag Bulatović kazao je da je Crna Gora dostojanstveno ispratila velikog čoveka, stožera zajedničke države.

- Za njega nikada niko, ni najveći neprijatelji, nisu mogli da kažu nijednu ružnu reč. On je ubijen u klasičnom terorističkom aktu. To nema veze ni sa kakvim aferama. Srećan sam što su naša Rovca, naše bratstvo iznedrili takvog čoveka - rekao je Bulatović, dok je predsednik Demokratske narodne partije Milan Knežević podelio sećanje svog pokojnog oca koji je učio sa Pavlom u podgoričkoj Gimnaziji "Slobodan Škerović".

- Njegovo ime u našoj porodici je živelo kao sinonim za jednog vanrednog čoveka, intelektualca i sećam se da je moj otac, dok smo ga gledali na televiziji, u Skupštini, sednicama vlade, često govorio da je Pavle jedan od najboljih učenika podgoričke gimnazije i da je dovoljno bilo da samo jednom pročita neki tekst i da ga naizust saopšti, i da su tadašnji profesori gimnazije govorili da nakon Pavla nema potrebe da oni predaju lekcije i da govore i o istoriji, geografiji, srpskom, matematici, hemiji, biologiji. Bio je toliko svestran i toliko plemenit da je nažalost i njegov rani odlazak u stvari otvaranje rane i za Crnu Goru i za Srbiju. Našeg Pavla ubili su ljudi rođeni u Crnoj Gori, ljudi iz Sedme uprave bivše državne bezbednosti, iz nekih mračih jazbina parapolitičkih, parakriminalnih struktura - rekao je Knežević.

Uspomene Pavle Bulatović u poseti redakciji " Večernjih novosti", Foto privatna arhiva

Prema njegovim rečima, možda bi bolje bilo da je Pavle otvorio zloglasne arhive Udbe jer je čuvajući obraz one Crne Gore o kojoj mi ne volimo da pričamo a koju slutimo, izgubio svoj život. Ta Crna Gora crnog obraza dugo je želela da mučenička smrt Pavla Bulatovića bude predstavljena kao izolovani incident u Beogradu. Pavle je prva geopolitička žrtva koja je nastradala nakon onog zločinačkog bombardovanja SRJ, žrtva koja je značila i raspad zajedničke države, žrtva koja je značila da posle njega dolazi jedno obezličavanje, nestajanja one tradicionalne, ljudske, čojske i sojske Crne Gore za koju su preci Pavla Bulatovića položili toliko života od 19. do 20. veka.

- Gotovo da nije bilo neprijateljskog kuršuma da nije ubio jednog Bulatovića iz njihove porodice. Nažalost, Pavle je nastradao od domaćih kuršuma, od onih koji su u njemu videli pretnju svemu onome što Crna Gora nikad nije bila u svojoj istoriji - švercu cigareta, narkotika, belog roblja, slamanju sistema vrednosti, da je izdaja osnovni postulat života i da je lepše izdati i ubiti nego biti izdan ili ubijen - istakao je Knežević.

Protojerej Predrag Šćepanović je takođe naveo da je Pavle Bulatović bio izuzetna ličnost, čovek kojim će se dičiti pokolenja.

- Pavle je ostao na straži svoga srpskog roda i mile mu Crne Gore i Srbije. Spavaj, dični sine - poručio je otac Predrag.

Pavlova žrtva nije uzaludna

MILAN Knežević veruje da će formiranje Anketnog odbora otkriti mnoge istine koje se slute kao i one mnoge poznate.

- Međutim, ako se ne bude Anketni odbor bavio i pitanjem ubistva Pavla Bulatovića, onda što se nas Srba u Vladi Milojka Spajića tiče neka zaborave više na podršku o bilo kom zakonskom predlogu vlade i bilo kojoj uredbi, odluci i nečemu trenutnom što možda znači nešto korisno u ovom trenutku za Crnu Goru, ali vanvremenski je besmisleno u odnosu na žrtvu Pavla Bulatovića, Duška Jovanovića, Slavoljuba Šćekića i mnogih nevinih žrtava u prethodne tri decenije. Uveren sam da žrtva Pavla Bulatovića nije bila uzaludna. Nakon dve i po decenije on je u ovoj kripti možda življi nego mnogi koji su sada na ulicama crnogorskih gradova, a sigurno je življi i od onih koji su projektovali planirali i izvršili njegovo ubistvo - rekao je Knežević.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije