SLIKAR STRELJAN U UŽIČKOJ REPUBLICI: Užičani obnavljaju Milovanovića vilu (FOTO)

Bio je prvi akademski slikar u istoriji Užica, učesnik Balkanskog, zatim Velikog rata i albanske golgote, zvanični slikar vrhovne komande vojvode Putnika, nosilac Ordena Svetog Save, Ordena jugoslovenske krune 3. stepena, Albanske spomenice, dvorski i vojni portretista…

Narodni muzej Užice

Život Mihaila Milovanovića okončan je u Užičkoj republici 28. novembra 1941. dan pred njen pad: sa grupom sugrađana on je uhapšen, bez presude je streljan i pokopan u jednu od masovnih grobnica, a osam decenija kasnije, Užičani obnavljaju njegovu kuću – kao spomenik kulture.

Decenijama, do devedesetih godina prošlog veka, o vrsnom slikaru u gradu na Đetinji nije se rado govorilo. Radoznalost se javljala kada se seoskim putem prođe kroz seloRibaševina, gde se uz prašnjavi drum uzdizala neobična građevina, kuća lepa kakva se ne viđa u ovom krajevima – Milovanovića vila.

  Čekalo se decenijama da i ovaj trag o jednom velikom čoveku, o porodici kojoj je sve oteto, o učinjenoj sramoti, sam od sebe nestane. O slikaru se znalo tek da je ubijen u Krčagovu, da je njegova supruga Vala uspela, uz dozvolu Nemaca, da prenese posmrtne ostatke u rodno selo Gostinica. Nakon rata, imovina porodice Milovanović je konfiskovana.

- Na mestu vile zatekli smo ruševinu, krov se obrušio u podrum, svi zidovi su popucali. Obnova nije bila moguća, u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva, zaključeno je da je jedino moguće izgraditi repliku vile, identičnu. Kada je Užice ponelo titulu „Prestonica kulture Srbije 2024. godine“, ministarstvo je obezbedilo novac za ovaj posao – objašnjava Miloš Milivojević, direktor Javnog preduzeća „Užice razvoj“ -   Do sada, uređeni su teren za gradnju i pristupni put, dobijene su sve dozvole uključujući i građevinsku, dobijeni su uslovi za uvođenje elektro i vodovodnih instalacija…

vikipedija

U narednim danima, odobren će biti i projekat za izvođenje radova, uslediće javni poziv izvođačima radova, a zatim će, kada se završe propisane procedure – početi obnova Milovanovića vile. To znači da će građevinci posao započeti, najverovatnije u aprilu.

Trnovit je bio put, da se istina o slikaru ukaže i da se nepravda učinjena njemu i njegovoj porodici, koliko je moguće, ispravi. Nakon višedecenijskog zalaganja Momčila Milovanovića za rehabilitaciju imena i dela svog oca i sakupljanja umetnikove zaostavštine, u Narodnom muzeju Užice 2003. godine oformljen je  Legat Mihaila Milovanovića.

Formiran je otkupom i poklonom umetnikovog sina Momčila i drugih darodavaca, a deo predmeta je preuzet iz zbirki Narodnog muzeja Užice. Tokom 2017. Muzej je uspeo da obogati legat sa još dva njegova dela, otkupši ih na privatnoj aukciji. Reč je o dva ulja na platnu, slikama „Pralje“ i „Kuća u planini“. Tokom 2020. legat je rekonstruisan i proširen.

Prethodno, sredinom devedesetih objavljen je rukopis romana „Lendina vodenica“ iz Milovanovićeve zaostavštine. Publikovane su dve monografije o slikaru – autora Gordane Lazić i Đorđa Pilčevića, a RTS prikazuje dokumentarni film Miodraga Jovanovića...

Narodni muzej Užice

U Užicu ispred Doma vojske Srbije, otkrivena je slikareva bista, rad vajara Branka Tijanića… Slike Mihaila Milovanovića pojavljuju se zatim na izložbama u Beogradu, Vizbadenu, Ljubljani, Novom Sadu, u „Umetničkoj baštini Srba“ u Moskvi i Lenjingradu, u galerijama Cvijeta Zuzorić, Narodnog i Vojnog muzeja u Beogradu…

Odlukom Okružnog suda u Užicu 2007. godine, zahtev za rehabilitaciju Mihaila Milovanovića je usvojen, utvrđeno je da je slikar lišen života kao žrtva progona i nasilja, bez krivice, iz političkih i ideoloških razloga. Streljan je u naselju Krčagovo.

Njegov „greh“ je bilo poznanstvo sa nemačkim komandantom Užica pukovnikom Štokhauzenom, sa čijim je ocem užički slikar studirao u Minhenu. Koristeći ovo poznanstvo Milovanović je oslobodio nekoliko talaca koje su Nemci zarobili. Potom je uhapšen, pod optužbom da je radio za za Abver i englesku obaveštajnu službu.

Milovanovića vilu, koju je do njenog uništenja koristila vojska za smeštaj hemikalija, dugo je „krasio“ natpis „Živeo drug Tito“. U godinama koje dolaze, po obnovi, ona će postati deo kulturnih aktivnosti i deo baštine koja je, na jedvite jade, izbegla potpuni nestanak sa lica zemlje.

Narodni muzej Užice

PORTRETISTA U RATU I MIRU

U okviru programa “Užice, prestonica kulture Srbije 2024.”, a povodom 145. godišnjice od rođenja Mihaila Milovanovića u Narodnom muzeju Užice upriličena je izložba „Boje vremena – Mihailo Milovanović (1879–1941), portretista u ratu i u miru“. Izložba Katarine Mićunović Dogandžić, predstavlja Milovanovićevu portretnu delatnost u rasponu od tri decenije.

Prikazano je 12 portreta iz legata i 17 porterta koje su ustupile ustanove kulture, Vojni muzej iz Beograda, Muzej grada Beograda, Narodni muzej Valjevo, Dom zdravlja “Evelina Haverfild” Bajina Bašta i vlasnici privatnih zbirki Dragana Infović i Mladen Milovanović iz Beograda i Milivoje Todorović iz Dubice kod Kosjerića.

Narodni muzej Užice

KRF, PORTRETI VELIKANA

Milovanović je bio učesnik Prvog balkanskog rata, početkom Velikog rata priključio se borcima Drinske divizije, prošao je albansku golgotu i stigao do Krfa: tu je postao zvanični slikar Vrhovne komande. Tada nastaju portreti kralja Petra i regenta Aleksandra Karađorđevića, vojvode Radomira Putnika, Živojina Mišića, Stepe Stepanovića, Petra Bojovića, generala Pavla Jurišića Šturma... Bio je jedan je od osnivača Udruženja likovnih umetnika Srbije.

Narodni muzej Užice

MINHENSKI STUDENT

Tokom studija u Minhenu, Milovanović se usavršava u ateljeu Antona Ažbea, gde su radili Nadežda Petrović, Beta Vukanović, Đorđe Mihajlović, Kosta Miličević, Miloš Golubović, Milan Milovanović i mnogi drugi… Minhensku slikarsku akademiju upisao je 1905. prvo kod profesora Herteriha, a zatim kod Huga fon Habermana. Period u Nemačkoj obeležile su slike „Zeleni predeo“ (1905), „Doručak“ (1906/7), „Majka i dete“ (oko 1910).

Godine 1910. dobija zvanje akademskog slikara i prvog u istoriji Užica.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije