ČEMPRES I LESKA VEĆ ŠIRE POLEN: Alergični na udaru - Neke biljke cvetale i mesec dana ranije

DO početka proleća i "buđenja" prirode, ostalo je još vremena, ali temperature neprimerene januaru i pre toga duga jesen uticali su da neke biljke započnu cvetanje gotovo mesec dana ranije i kod alergičnih na njihov polen, već sada izazovu reakcije. Takav slučaj je ovih dana sa leskom i čempresima, čiji je polen zabeležen već krajem januara.

Foto: Shutterstock

To su pokazala merenja Laboratorije za palinologiju Departmana za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta (PMF) u Novom sadu, koja se već dve i po decenije bavi merenjem koncentracije polena u vazduhu, i jedina je obrazovno-naučna ustanova u Srbiji sa akreditovanom metodom za ovu vrstu merenja.

Objašnjavajući otkud polen leske i čempresa već u januaru, dr Predrag Radišić, viši naučni saradnik Instituta Biosens i šef ove laboratorije na PMF, predočava da je jesen dugo trajala, biljke su ušle u zimu sa formiranim cvetovima, a zatim u fazu mirovanja.

Foto: Lj. Preradović

- Kada se pojavio prvi duži period "lepog" vremena odnosno povoljnih vremenskih prilika, neke biljke procvetaju, a koncentracije polena u vazduhu dostignu vrednosti koje mogu da izazovu alergijske reakcije kod ljudi - objašnjava dr Radišić, dodajući da kada je hladno sa dugim kišnim periodom, u vazduhu nema polena. U Evropi i kod nas, najveći problem je polen trava.

Činjenica je da se situacija sa klimom menja, i postoje izvesni dokazi da klimatske promene utiču na početak ili intenzitet sezone cvetanja biljaka ali, kako kaže naš sagovornik, ima još mnogo toga da se radi kako bi se to potvrdilo. Poslednje tri-četiri godine imali smo blaže zime i pojava polena u januaru se ne može potpuno pripisati klimatskim promenama.

Naglašavajući da laboratorija na novosadskom PMF trenutno radi 47 tipova polena, dr Radišić kaže da se merenja rade svaki dan, podaci se čuvaju, a spisak se dopunjava.

Foto: Privatna arhiva

- Zahvaljujući ovom radu, imamo zbirku dnevnih uzoraka vazduha sa polenom, tako da smo jedna od značajnih laboratorija u Evropi - ističe dr Radišić. - Aparat je, po standardima, postavljen na visinu od 25 metara, reprezentativan je i hvata polen u prečniku od trideset kilometara. Za Novi Sad imamo uzorke vazduha od prvog dana januara do 31. decembra za prethodnih 15 godina. Na osnovu višegodišnjih proseka znamo vremensku distribuciju i izrađujemo kalendar polena.

To je važno jer biljke nekada počinju da cvetaju ranije, a nekada kasnije.

U Vojvodini, osim u Novom Sadu, na zgradi PMF, merna mesta postoje i u Sremskoj Mitrovici, Vrbasu, Somboru, Hajdukovu (Ludoško jezero), Kanjiži, Kikindi i Zrenjaninu.

- Finansijeri merenja koncentracije polena u vazduhu za navedena mesta su Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine, a za Novi Sad Gradska uprava za zaštitu životne sredine. Podaci o izmerenim vrednostima se dostavljaju u državnu mrežu kojom rukovodi Agencija za zaštitu životne sredine - ističe dr Radišić. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije