I U SRBIJI NAUČNICI ZVUKOM OTKRIVAJU TAJNE PODVODNOG SVETA: Ekoakustiku primeniće na jezerima kod Bele Crkve

U JUŽNOBANATSKOJ opštini Bela Crkva – koja ima sedam veštačkih jezera, puno manjih bara i rukavaca, i kroz koju prolaze čak tri reke: Dunav, Karaš i Nera, kao i kanal Dunav-Tisa-Dunav – u aprilu će, po prvi put u Srbiji, u naučne svrhe početi da se snimaju podvodni zvukovi, koje prave ribe, žabe, insekti, biljke, kao i talasi, kiša, brodovi…

Foto: KPA Bela Crkva

Cilj je da se na osnovu analize tih audio-zapisa ustanovi kakvo je zdravlje posmatranog ekosistema, koje sve jedinke tu obitavaju i kako na njih utiču klimatske promene i ljudski faktor.

U svetu se ova neinvazivna naučna disciplina, koja se zove ekoakustika, odavno primenjuje u morskim sredinama, pre svega za izučavanje kitova i delfina. Naši naučnici sa Biološkog fakulteta sada će taj postupak primeniti u slatkovodnim ekosistemima, što, generalno, nije čest slučaj. Za to će koristiti hidrofone – mikrofone za snimanje zvukova pod vodom, koji tek treba da stignu u Srbiju – a koji mogu da registruju i najnežnije zvučne vibracije, poput kretanja mehurića kiseonika koji se odvojio od površine biljke tokom procesa fotosinteze.

-Ekoakustika ima veliki potencijal u biomonitoringu, s obzirom na to da je pravljenje podvodnih audio-zapisa brz i efikasan način za dobijanje informacija o biodiverzitetu i ekološkim procesima, bez ometanja prirodnih tokova. Na taj način, između ostalog, možemo da otkrijemo i kolika je pokrovnost dna reke ili jezera, možda čak i koliko različitih vrsta životinja i biljaka tu postoji, sa posebnim akcentom na mikroskopsku vodenu algu Pršljenčicu, koja je kod nas strogo zaštićena, a prisutna je u belocrkvanskim vodama – kaže, za „Novosti“, doktorka nauka Ivana Trbojević sa Biološkog fakulteta, koja ima velika očekivanja od ovog pionirskog poduhvata u našoj zemlji.

Foto: KPA Bela Crkva

U projekat su uključeni i stručnjaci za akustiku Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, uz čiju će pomoć sirovi audio-zapisi u postprodukciji biti raščlanjeni na tri kategorije: na one koje proizvode podvodni organizmi, koji nastaju usled pojave talasa, vetra i kiše, kao i na buku izazvanu ljudskim aktivnostima poput plovidbe. Na taj način dobiće se akustički indeksi, koji će naučnicima omogućiti da uoče sve procese i promene u podvodnom svetu.

-Taj biomonitoring je vrlo zahtevan, počev od činjenice da se dugo boravi u vodi, do toga da svaka grupa organizama zahteva da je analiziraju specijalizovani stručnjaci za ribe, žabe, alge… Ako budemo uspeli da na osnovu svih tih zvukova razumemo šta se to dešava pod vodom, u mnogome ćemo skratiti postupak daljih istraživanja – dodaje dr Trbojević.

Projekat pod nazivom „Akvafonija“ trajaće dve godine i prvi će prikupiti podatke o ekoakustici u Srbiji. Finansira ga Centar za promociju nauke.

Foto: J.J.Baljak

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije