PRE 260 GODINA OBJAVLJENA PRVA ISTORIJA SRBA: U Veneciji je 1765. odštampao Pavle Julinac, oficir, diplomata, putopisac i prevodilac

PUKOVNIK ruske carske vojske i diplomata Pavle Julinac, Srbin sa habzburške Vojne granice, koji je bio i putopisac, prevodilac, sakupljač narodnih umotvorina i autor prve srpske savremene štampane istorije preminuo je na današnji dan, 25. februara 1785. u "carstvujuščoj Vijeni".

Foto: Printskrin, Vikipedija

On je nepravedno zaboravljen, iako je još 1765. napisao i odštampao prvu modernu istoriju Srba.

Njegov život i stvaralaštvo ruše mit o neprosvećenosti Srba u vekovima između pada srednjovekovne države do obnove Srbije. Priča o Julincu otkriva neistraženu priču o tajnoj mreži čuvara srpskog nasleđa i identiteta od Hilandara, preko Osmanske i Habzburške imperije do Carske Rusije.

Pavle Julinac bio je jedan od mnogih Srba koji su odlučili da se presele u Malorusiju, današnju Ukrajinu, kada je Beč u 18. veku počeo da im ukida privilegije slobodnih krajišnika, pokušavajući da ih pounijati i pretvori u zavisne kmetove.

Foto: Printskrin, Vikipedija

- Broj Srba oficira u ruskoj službi naročito se povećao posle srpske seobe u Rusiju 1751. Srba ima u diplomatskoj službi, kao konzul Pavle Julinac, u prosvetnoj, kao glavni nadzornik osnovnih škola Todor Janković Mirijevski, u višoj nastavi, kao profesori harkovskog Univerziteta Gligorije Trlajić i Atanasije Stojković - zapisao je Jovan Skerlić.

Po jednoj verziji Pavle je rođen u Segedinu, a po drugoj u Čurugu. Njegov otac Arsenije, graničarski kapetan, dobio je plemićku titulu zbog zasluga u austro-turskim ratovima. Julinac je od 1747. do 1753. pohađao Licej u Požunu, današnjoj Bratislavi, gde su se obrazovali vodeći srpski intelektualci i prosvetitelji 18. i 19. veka. Bio je savremenik Teodora Jankovića Mirijevskog, Dositeja Obradovića, Zaharija Orfelina, Jovana Rajića, Emanuila Jankovića, Vasilija Damjanovića, Pavla Kengelca...

Foto: Printskrin, Vikipedija

Na Pavla Julinca najviše je uticao njegov mentor, slovački istoričar Jovan Tomka Saksi, koji se intenzivno bavio srpskom istorijskom geografijom. Po završetku liceja Julinac je uz srpski govorio slovački, nemački, mađarski, rumunski, ruski i francuski jezik!

Zatim se sa kumom, generalom Jovanom Ševićem, jednim od predvodnika seoba Srba preselio na prostor Malorusije, nazvan po krajišnicima - imigrantima Slavjanoserbija. Postao je zastavnik u Bahmutskom husarskom puku i brzo napredovao do čina pukovnika zahvaljujući hrabrosti i umešnosti na bojnom polju. Uočene su i njegove diplomatske sposobnosti, pa je 1761. upućen u Rusko poslanstvo u Beču, gde je pod zaštitom kneza Dmitrija Mihajloviča Golicina radio kao oficir za vezu sa Srbima sa Vojne granice, kojima je omogućavao preseljenje i stupanje u rusku vojnu službu. Istovremeno je radio na širenju ruskih knjiga među austrijskim Srbima i na osnivanju škole u Sremskim Karlovcima sa nastavnicima iz Rusije.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Neumorni Julinac je zapisivao srpsku narodnu poeziju, ali, nažalost, ta pesmarica nije objavljena kao knjiga. Rukopis je, koliko se zna, završio u nekoj privatnoj ruskoj biblioteci. Objavio je četiri knjige, među kojima je najvažnija ona odštampana na slavenoserbskom 1765. u Veneciji pod naslovom: "Kratak uvod u istoriju slaveno-srpskog naroda".

Foto: Printskrin, Vikipedija

 Njen redaktor bio je Zaharija Orfelin, jedan on najznačajnih srpskih intelektualaca, koji je s Julincem napravio dve verzije knjige. Prva, kraća, bila je namenjena za Bečku cenzuru vrlo neraspoloženu prema srpskoj prosveti. Drugu, dužu i potpuniju, otkrio je istoričar i bibliolog Lazar Čurćić 1965. prilikom posete Hilandaru. U njenom predgovoru autoru kaže da je "Istoriju..." napisao "u nadi da bi Svevišnji bio zadovoljan da izbavi sve Srbe od varvarskog jarma", ali ne samo od Osmanlija, već i od Habzburga. U verziji knjige za Bečku cenzuru postoji dodatak prethodnoj buntovnoj rečenici "...i daj im takve milostive gospodare kao što su austrijski vladari". Zahvaljujući njemu, knjiga je prošla cenzuru.

- Orfelin je odlučio da zadovolji i antiaustrijske i proaustrijske političke tendencije. Za Julinca je štampao knjižicu sa predgovorom, a za mitropolita i Austriju bez njega - zaključio je Čurćić.

ORIGINAL U HILANDARU

KNjIGU "Kratak uvod u istoriju slaveno-srpskog naroda" odštampanu na slavenoserbskom 1765, u Hilandar je verovatno doneo sam Julinac, koji je posetio Svetu Goru neposredno po izdavanju knjige i o hodčašću ostavio svedočastvo u putopisu. Sa francuskog je na slavjanoserbski preveo i popularnu slobodumnu marmontelovu knjigu "Velizar" i čuveni ep "Pesma o Rolandu". Pavle Julinac je 1781. upućen na dužnost ruskog konzula u Napulju, a zbog lošeg zdravlja se vratio, 1785, u Beč, gde je preminuo 25. februara.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije