PONOSAN SAM NA SRBE I SRPSKE KORENE: Biznismen i humanitarac Aleks Mačeski, prvi dobitnik nagrade "Majkl Đorđević" za "Novosti"

MADA decenijama živi i radi u američkoj državi Ohajo, Aleks Mačeski, rođen 1937. kao Aleksandar Mačetić (Maćešić), dušom i srcem je uz srpski narod. Uspešni privrednik, potomak Srba iz Like, dobrotvor i patriota prvi je dobitnik nagrade "Miroslav Majkl Đorđević" koju dodeljuje Fondacija "Studenica" za izuzetna dela filantropije i zadužbinarstva.

Privatna arhiva

Mačeski je počasni konzul Srbije u Ohaju, vlasnik i direktor kompanije Alex Machaskee & Associates, član uprave Muzeja umetnosti, Opere i Simfonijskog orkestra, predstavnik humanitarne organizacije IOCC u Klivlendu, član uprave Teološkog fakulteta Sveti Vladimir u Njujorku, član reda Svetog Jovana iz Jerusalima, osnivač i glavni zadužbinar Srpske bašte u Klivlendu sa spomenicima srpskim velikanima. Za humanitarni rad dobio je mnogo priznanja, ali je ovo poslednje njemu posebno drago.

- Majkl je bio moj prijatelj, veliki humanitarac i čovek integriteta i visokih principa - kaže Mačeski za "Novosti". - Izuzetno sam ga poštovao zbog njegovih vrlina. Naše prijateljstvo započelo je pre četrdesetak godina dok smo obojica bili u Srpskom kongresu ujedinjenja. Imali smo nekoliko zajedničkih projekata u Srbiji i SAD. Duboko poštujem i njega i njegovu porodicu, kao i Slavku Drašković, predsednicu Fondacije "Studenica".

Privatna arhiva

Mačeski je druga generacija Srba u SAD, ali korene nije zaboravio:

- Volim srpski narod i svoje nasleđe. Moji roditelji, baka i deda su od detinjstva uticali da zavolim Srbe, Srbiju, našu crkvu. Srbi su dobri i čestiti ljudi, a jedan od najvećih izazova bio mi je da objasnim da Srbija nije otpadnička, loša zemlja, kao što je ponekad predstavljaju njeni neprijatelji ili mediji. Tokom devedesetih bio sam vlasnik i izvršni direktor dnevnog lista The Plain Dealer, jednog od najvećih u SAD. Naš dopisnik je išao tamo gde su se događaji dešavali i nije sedeo u sarajevskom hotelu "Holidej in" sa drugim novinarima i razmenjivao glasine. Naši čitaoci su imali objektivan pogled na događaje, ali Vašington ponekad zatvara oči kada ne želi da sazna šta se zaista događa.

Privatna arhiva

Mačeski je donator srpskim hramovima i nacionalnim organizacijama. Član je Srpskog instituta iz Vašingtona, inicijator saradnje Vojske Srbije i Državne garde Ohaja:

- Organizovao sam mnoge sastanke između srpskih zvaničnika i akademske zajednice sa guvernerima Ohaja, lokalnim zvaničnicima i privrednicima. Posetioci iz Srbije su, nažalost, često bili nedovoljno pripremljeni, a neki od njih radije su odlazili u šoping centre nego na sastanke. Jednom je više od 20 Srba došlo na sastanak sa tadašnjim guvernerom Ohaja Džonom Kejsikom i njegovim saradnicima. Bili su nepripremljeni, pa mi je Kejsik posle rekao: "Znam šta Ohajo može da uradi za Srbiju, ali ne znam šta Srbija može da uradi za Ohajo." Održano je mnogo sastanaka bez dogovora o konkretnoj saradnji. To ne doprinosi boljem razumevanju Srbije u Americi.

Kroz Srpsku crkvu i HO koje i sam vodi, Mačeski je pomogao mnoge, posebno srpski narod na KiM, gde je obezbedio dugoročnu pomoć u obrocima za 2.300 ljudi dnevno. U saradnji sa vladikom Teodosijem bilo je još mnogo donacija, renovirane su škole, kupljena oprema za manastirsku vinariju u Dečanima.

- Mnogo toga je još potrebno. Treba i vremena i sredstava koje dijaspora ima, ali ju je važno podstaći da pomogne. Majkl Đorđević, Slavka Drašković i ja smo pre nekoliko godina, sa još nekoliko ljudi, radili na memorandumu o saradnji između Srbije i dijaspore, ali taj dokument nikada nije ozvaničen - kaže naš sagovornik.

Privatna arhiva

Godine 1932, četrdeset godina pre nego što su kulturne bašte u Rokfeler parku proglašene za znamenitost Klivlenda, osnovana je Slovenačka kulturna bašta, a kasnije te decenije pridružile su joj se Srbija i Hrvatska. Tri zajednice su bile tamo sve do raspada Jugoslavije i tada je bašta ponovo postala samo slovenačka. U proleće 2006, Mačeski, tadašnji predsednik, izdavač i izvršni direktor najveće novinske organizacije u Ohaju, pokrenuo je inicijativu za prikupljanje sredstava za stvaranje nove Srpske kulturne bašte.

- Odlučio sam da Srbi moraji imati svoj vrt u Rokfeler parku - kaže Mačeski. - Organizovali smo donatorsku večeru i sakupili više od 100.000 dolara za početak projekta. Dobili smo lep prostor od grada i sada u Srpskom kulturnom vrtu imamo 17 bronzanih bista istaknutih ličnosti.

Bašta Srbije, na placu broj 32, ima centralni trg sa kamenim mozaikom oko mermerne kocke, na kojoj su uklesana četiri slova "S", i polukružnim betonskim sedištima sa natpisom "Samo sloga Srbina spasava", dok se iznad njih izdiže bronzana ikona Svetog Save. Kameni mozaik je reprodukcija dela iz Hilandara, Pećke patrijaršije i Žiče. Stazom u stilu meandra, pod srpskom zastavom i krošnjama stabala bukve i hrasta, paralelno sa Bulevarom Martina Lutera Kinga, stiže se na drugi trg i deo bašte sa bistom Nikole Tesle. U srpskom delu klivlendskih vrtova kulture, osim Njegošu, nalaze se i spomenici patrijarhu Pavlu, kralju Petru Prvom, Mihajlu Pupinu, Stevanu Mokranjcu, Vuku Stefanoviću Karadžiću, Nadeždi Petrović, Desanki Maksimović, Milevi Ajnštajn, Novaku Đokoviću... Na centralnoj terasi je i spomen-ploča u čast preminulog senatora Džordža Vojnovića, koji je bio srpskog porekla. Ovo je jedan od najvećih srpskih tragova u Americi.

- Svakog jula organizujemo veliki srpski golf turnir da bismo prikupili sredstva za održavanje vrta - kaže Mačeski. - Savete ko bi trebalo da bude uključen u projekat dobijam od sveštenika, parohijana i prijatelja iz Srbije.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije