Reportaže

TRAGA ZA PRVIM LEKARIMA IZ VELIMLJA: Prof. dr Borislav Čolaković, iz Podgorice, zamolio čitaoce "Večernjih novosti" za pomoć i informacije

Vitka Vujnović

25. 03. 2025. u 14:28

"VEČERNjE novosti" se čitaju svuda i verujem da mogu da mi pomognu. Ovako se našoj kući obratio dr Borislav Čolaković, profesor Medicinskog fakulteta u Podgorici, u penziji, koji završava monografiju povodom 70 godina od osnivanja Narodne bolnice u Velimlju kod Nikšića.

ТРАГА ЗА ПРВИМ ЛЕКАРИМА ИЗ ВЕЛИМЉА: Проф. др Борислав Чолаковић, из Подгорице, замолио читаоце Вечерњих новости за помоћ и информације

Foto: privatna arhiva B.Čolaković

Da bi je završio nedostaju mu podaci o još 16 lekara koji su u odeljenjima ove zdravstvene ustanove, ali i u bolnici u manastiru Kosijerevo radili od 1956. do 1961, a prethodno su svi završili Medicinski fakultet u Beogradu.

- Sabrao sam imena mnogih lekara koji su radili u Velimlju, njihove fotografije, biografske i podatke o kretanjima u službi, titulama i zvanjima koje su stekli, ali za njih 16 podaci nisu potpuni - kaže prof. dr Čolaković. - Molim njihove potomke ili rodbinu da mi se jave. Reč je o lekarima Milivoju (Božidara) Vukašinoviću (1927), Mihailu V. Bošnjaku (1926), Nikoli (Borislava) Borisavljeviću (1925), Uraniji Đuković Galić (1929), Borivoju (Sima) Đukoviću (1927), Mihailu (Dušana) Naumoviću (1928), Milošu S. Spasojeviću, Ivanu (Boška) StepanovićU (1926), Dragoljubu (Aleksandra) Pavloviću (1925), Borislavu (Andona) Alvadžijevu (1921), Lazaru (Ljubomira) Laziću (1928), Đorđiju (Dragiše) Glišiću (1928), Ristu (Dimitrija) Sotiroviću (1922), Jeleni (Radovana) Radović (1930), Vojislavu B. Aleksiću (1928) i Ivanu (Gligorija) Džambazoviću (1921).

Foto: Slavko Krivokapić

 

IME PO PROF. DR NIKU MILjANIĆU

U OKVIRU Medicinskog centra Nikšić, danas u Velimlju još radi zdravstvena stanica koja nosi ime po svom osnivaču dr Niku Miljaniću. Ovaj znameniti doktor, profesor hirurgije i anatomije Medicinskog fakulteta u Beogradu, u istoriji jugoslovenske i srpske medicine ostao je upamćen i po predavanju koje je održao 9. decembra 1920, prvom predavanju na ovoj novoosnovanoj obrazovno-naučnoj ustanovi. Taj datum se danas slavi kao Dan Instituta za anatomiju i Dan Medicinskog fakulteta u Beogradu. 

Ako neko od čitalaca "Novosti" ima podatke o njima, sa prof. Čolakovićem mogu da kontaktiraju na broj +38269019392 ili putem imejla borocolakovic@gmail.com.

- Svima koji bi mi pomogli, neizmerno bih bio zahvalan, a posle objavljivanja, dobili bi po primerak monografije - kaže. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

SRAMOTA JE ŠTO PODGORICA KLEČI PRED ZAGREBOM: Poslednji živi svedok mučenja u Lori i udovica logoraša Simovića, za Novosti
Reportaže

0 23

SRAMOTA JE ŠTO PODGORICA KLEČI PRED ZAGREBOM: Poslednji živi svedok mučenja u Lori i udovica logoraša Simovića, za "Novosti"

PROŠLE su trideset tri godine a da oni koji su zlo učinili zarobljenim crnogorskim rezervistima, pripadnicima bivše JNA, sa dubrovačko-hercegovačkog ratišta iz Nikšića, Šavnika, Žabljaka, Bara, Podgorice, koji su ubijeni u zloglasnoj Lori kod Splita i drugim ustaškim i muslimanskim kazamatima i dalje izbegavaju pravdu. Još je žalosnije što crnogorska država ćuti, što aktuelna vlast slično onoj Milovoj koja ih je gurnula u rat, pred Zagrebom i Briselom "pere ruke", kako se ne bi narušio evropski put Crne Gore. Dodvoravanje crnogorskih zvaničnika Plenkoviću, Grlić Radmanu i drugima ide toliko daleko da se uopšte ne razmišlja o tome da dželate krvavih ruku treba konačno da stigne zaslužena kazna.

07. 09. 2025. u 09:59V.K.

RATNICI STARINE NOVAKA PALI U ZABORAV: Banatska ravnica i karpatske gudure su zasejane njihovim kostima i krvlju
Reportaže

0 4

RATNICI STARINE NOVAKA PALI U ZABORAV: Banatska ravnica i karpatske gudure su zasejane njihovim kostima i krvlju

BROJNI tragovi karpatskih Srba prate put od srpsko-rumunske granice, kraj ostataka manastira Vodice kod Oršave, zadužbine hilandarca Nikodima Osvećenog, kada se putovanje nastavi kroz južne obronke Karpata u Olteniji (Maloj Vlaškoj) klisurom reke Černe. Iz nje se izlazi kod Baja de Arame u kojoj je nekadašnji hilandarski metoh, Manastir svetih Arhangela, kojim počinje novi niz srpskih belega niz saobraćajnicu ka srednjovekovnom gradu Trg na Živi, današnji Targu Žiju, odakle vodi najkraća veza između istorijskih kneževina Vlaške i Transilvanije (na mađarskom - Erdelja) preko surovog masiva Paranga do Erdeljskog Beograda, današnje Alba Julije.

05. 09. 2025. u 13:00

Politika
Tenis
Fudbal
OVA MAJKA JE POSEBNA: Razlog su njena deca, a evo i zašto (VIDEO)

OVA MAJKA JE POSEBNA: Razlog su njena deca, a evo i zašto (VIDEO)