ZBOG NEPRAVDE OTIŠLI PREKO OKEANA: Pedeset potomaka legendarnog srpskog junaka razasuto na tlu Amerike

ŠIROKI trag ostao je iza legendarnog srpskog junaka Blagoja Mićkova Krušića iz sela Prigradina u Banjanima kod Nikšića, učesnika bitaka kod Cera, Drine, Kolubare, Kosmaja, Prizrena, Kajmakčalana i Solunskog fronta. Iza sokola - sokolići! Čak 50 njegovih potomaka danas je razasuto na tlu Amerike od Kalifornije do Arizone, Jute.

Foto Arhiva Krušić

Ovo tvrdi njegov rođak sveštenik Dragan Krušić, podsetivši da se preko osam decenija ne zna gde su Blagojeve kosti, koji je ubijen 17. avgusta 1944. u Gornjoj Toponici kod Niša, kao žrtva političkog progona od strane zloglasne Ozne. Ni posle toliko vremena još se ne zna gde su njegove mučeničke kosti, koji se kao dečak obreo 1889. sa ostatkom familije u Dabinovcu kod Kuršumlije u Srbiji i nastanio.

O Blagojevom junaštvu i danas se ispredaju priče. Njegove grudi kitile su medalje za hrabrost, te zlatni orden Karađorđeve zvezde, ruski Gregorijevski krst, francuska vojna medalja sa mačevima, orden Legije časti, uz dve Obilića medalje za hrabrost, četiri spomenice za učešće u ratovima od 1912. do 1918, među kojima i Albanska. Kao borac Gvozdenog puka "Knjaz Mihailo" ranjen je pet puta. Regent Aleksandar, na položaju kod Crne reke 14. marta 1917. godine, sa svojih grudi skinuo je Karađorđevu zvezdu sa mačevima i darivao je Blagoju. Francuski general Gijom, za zasluge u balkanskim ratovima, lično mu je uručio medalju "Militar" koja se dodeljivala najzaslužnijim vojnicima. Niški okružni sud rehabilitovao ga je 13. jula 2007. i to je bila jedna od prvih rehabilitacija u Srbiji od završetka Drugog svetskog rata.

- Blagoje Krušić svojim ratničkim putem i viteškim i junačkim podvizima, zaslugama i priznanjima i odličjima prevazilazi uske plemenske granice, zavičajnu Prigradinu, bratstvo iz kog je ponikao, pleme Banjane gde se svojim delom vinuo na najšire srpske etničke prostore i ubrojio sebe i svoju ličnost i svoje časno ime u onu veliku srpsku plejadu najznamenitijih srpskih vitezova i slobodne srpske nacionalne povesnice - kaže za "Novosti" Krušić.

Foto: Фото Архива Крушић

POGLEDAJ GALERIJU

Blagoje se dva puta ženio. Iz prvog braka sa suprugom Milicom je imao kćerku Smiljanu, a iz drugog sa Zorkom Vojinović, bližom rođakom Koste Vojinovića, vođe Topličkog ustanka, dobija troje dece - kćerku Slavku i sinove Dragutina i Petra. Sve troje dece rođeno je u Kruševcu za vreme njegovog službovanja kao žandarmerijskog vodnika. Iz Kruševca se posle penzionisanja preselio u Niš i tu živeo sve do pogibije 1944.

Blagoje je posle kapitulacije Jugoslovenske vojske, aprila 1941, otišao u šumu i pristupio četnicima. Međutim, starost, ali i posledice ranjavanja u Prvom svetskom ratu kao i kasniji događaji će presudno uticati da se Blagoje vrati u Niš. Njegovi sinovi Dragutin i Petar su za vreme nemačke okupacije 1941. odvedeni na prisilni rad u Nemačku, u Minhen, iako je Petru tada bilo svega 17 godina. Tamo su ostali sve do kraja rata. Kada su se vratili iz ropstva 1945. u njihovoj kući u Nišu našli su Partizanski štab. Ostalo je svedočanstvo da je pred njih izašao politički komesar i rekao: "Nije ovo više kuća vašeg oca Blagoja Krušića, već Narodno oslobodilačke vojske, a vašeg oca smo likvidirali, jer je bio pripadnik četničkog pokreta i agent Draže Mihailovića, zbog čega mu je konfiskovana kuća i imovina, a on ubijen".

- Tada su njegovim sinovima izdali potvrdu o Blagojevoj likvidaciji. On je za tadašnju komunističku državu i vlast bio proglašen državnim neprijateljem a njegova deca označena kao sinovi izdajnika. To je bio razlog da odu u Toronto gde završavaju Mašinski fakultet - priča sveštenik Dragan i dodaje da je Dragutin već tada bio ozlojeđen teškom nepravdom i ubistvom svog oca zbog čega se nikad više nije vratio u Jugoslavaju. Petar je pored mašinstva završio i Vazduhoplovnu akademiju u Vašingtonu, da bi 1971. bio proizveden u čin potpukovnika vazduhoplovstva. Zbog pilotskih i drugih sposobnosti i zasluga, imao je zvanje počasnog građanina Los Anđelesa. Govorio je šest jezika - engleski, nemački, francuski, italijanski, rusko-poljski i češki. Na deset godina pre upokojenja željan svoje rodne grude, srpske zemlje, napušta Ameriku, da mu u tuđini ne bi ostale kosti i dolazi u Marinovac kod Aranđelovca, gde kupuje kuću i počinje da organizuje svoj život. Nažalost, u međuvremenu je teško oboleo i tada je provodio vreme na lečenju u Banji Koviljači gde je ispustio dušu svoju. Tu u Marinovcu sam ga posetio i upoznao. Kad je Petar video da mu se bliži kraj predao mi je amanet da, kad umre, bude sahranjen kod svojih predaka, kod drevne crkve Svetog Save na Počivalima u Banjanima, i da se isprati na hrišćanski, pravoslavni način, što sam ja, naravno, ispoštovao i završio. Petar je umro 12. maja na praznik Svetog Vasilija Ostroškog 1999. godine za vreme NATO bombardovanja u Banji Koviljači, a sahranjen 13. maja na groblju kod hrama Svetog Save na Počivalima. Zbog situacije u zemlji Petrova rodbina, četiri sina i četiri kćeri, kao i brat Dragutin, nisu mogli doći iz daleke Amerike da prisustvuju sahrani. Petrovi sinovi i njihovi potomci rade u firmi za izradu delova za putničke avione. Firmu uspešno vodi Blagoje - Robert Krušić, sin Petrov a unuk Blagoja Mićkovog, heroja bez krsta i groba - kaže sveštenik Dragan Krušić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije