VIDEO SAM "TOMAHAVK" I TREN KASNIJE VISIO NA OSTACIMA MOSTA SLOBODE: Zvonko Breber je 3. aprila 1999. preživeo projektile NATO agresora

RATNO proleće 1999. godine. Predvečerje 3. aprila. Deseti je dan otkad NATO agresor našu zemlju nemilosrdno zasipa bombama. Razornim projektilima cilja i civilne objekte i infrastrukturu. Meta mu je i Most slobode u Novom Sadu, koji je od 23. oktobra 1981. ponosno spajao bački i sremski deo ovog grada.

Foto: Lj. Preradović

Na mostu, sa bačke strane, one bliže samom gradu nigde nikog nema osim Zvonka Brebera, elektroinženjera iz sremskokameničkog naselja Popovica, supruga i oca trojice sinova koji danas ima 67 godina.

- Nikada neću zaboraviti taj dan. Biciklom, tek kupljenom sinu, hitao sam da sa novosadske strane što pre stignem na sresmku. Okretao sam pedale svom snagom, silno želeći da se domognem druge obale. Kilometri su još bili ispred mene, kada sam s desne strane video da nešto leti prema mostu. Mislio sam, verujte mi, da je avion. U tom trenutku tako mi je izgledalo: imalo je krila, pozadi mlazni motor. A, to je, u stvari, bio "tomahavk" - još živo sećajući se svakog trenutka, priča Breber za "Novosti", strahotu doživljenu pre 26 godina.

Bila je to prva od dve krstareće rakete kojima je agresor ciljao Most slobode na kojem je Zvonko bio, baš na onom njegovom delu iznad gradske plaže Štrand.

Foto: Arhiv "Novosti"/Nikola Fifić

- Leteo je "tomahavk" prema prvom pilonu, stubu za sajle, koje drže most. A, onda, vidim blesak. Ne znam šta me je snašlo. Oko mene fijuču geleri, sve je užasno zaglušujuće. Pada prva slomljena ploča mosta i ja padam sa njom - prepričava nam Zvonko te jezive trenutke.

I pored strahote, kako kaže, trudio se da ostane pribran, iako mu je prilikom pada zajedno sa mostom, polomljena donja vilica na dva mesta.

- Pogledao sam oko sebe i shvatio da sam padao, ali da nisam na zemlji. Video sam da je visina oko desetak metara, otprilike kao da je treći sprat. Jedino rešenje bilo je da skočim, pa šta mu bude - priča Zvonko.

Na toj ploči bio je sam.

- Ispružio sam ruke i skočio, ali, gle čuda, nisam padao. Pitao sam se kako se ništa ne dešava kad voljno hoću da skočim - kazuje nam naš sagovornik. - Onda vidim, da se moj sako zakačio za šipke koje su virile iz betona i tako sam visio... Smogao sam snage da to otkačim i skočio dole, na Štrand. U tom trenutku polomio sam i stopalo.

Trpeći jake bolove, uspeo je nekako Zvonko da preskoči ogradu oko gradske plaže i šepajući da se domogne ulice.

Foto: Lj. Preradović

- Tu sam zaustavio vozača "golfa" koji je naišao, i zamolio čoveka da me odveze u bolnicu. Tamo su mi lekari pomogli, stavili šipke i šrafove da "povežu" slomljenu vilicu, a nogu u gips - nastavlja Zvonko dok mu sećanja naviru poput bujice. - U bolnici je bio i Slobodan Savić, tadašnji snimatelj televizije Novi Sad, takođe povređen na Mostu slobode, kada i ja, ali samo sa sremske strane. U jednom momentu, kaže meni Sloba da sada imamo dve slave, aludirajući na dan kad smo preživeli na mostu. Jedva pomerajući usta zbog šipki, velim ja njemu, da nemam nijednu, a ne dve, i neka jeza mi je prošla kroz kičmu. Na te moje reči, Sloba odgovori: "Slava je našla nas". Čudio sam se šta mi govori, a on mi objasni da smo ranjeni, ali i preživeli na Vrbicu, odnosno Lazarevu subotu. A Sveti Lazar je prema Novom zavetu jedini čovek kojeg je Hristos vaskrsao iz mrtvih. Bilo je mnogo simbolike u tome.

Pričajući dalje, vratio nas je Zvonko na vreme pre četiri decenije, kada je, kako kazuje, osetio potrebu da Bogu kaže da ga se ne stidi i da želi da se krsti i iz katoličanstva pređe u pravoslavlje:

- Posle krštenja, sveštenik me je pitao da li sam odlučio koja će mi biti krsna slava, a ja sam mu odgovorio: "Nisam još. Slava će naći mene". Zapravo, odgovorio sam svešteniku istim rečima koje je meni u bolnici te 1999. rekao Sloba, da je slava našla nas. Mislim da je zaista sve te godine slava mene tražila, i eto, našla me je 3. aprila 1999. godine. Rekao sam Slobi: "Da, sada imam slavu". I od tada moja kuća slavi Lazarevu subotu, jer me je slava pronašla na Mostu slobode. Eto, na krštenju se nisam odmah odlučio za krsnu slavu, jer sam pustio da osećaj religioznosti sazri u meni. Ova sredina me je iznedrila, formirala kao ličnost, i osećam se kao hrišćanin pravoslavac.

Od povreda zadobijenih od agresorskih gelera na Mostu slobode, Zvonko se u Kliničkom centru Vojvodine oporavljao sedam dana. Kada ga je supruga Milica vraćala kući na Popovicu, na Dunavu je bio preostao samo Žeželjev most koji je gađan 23. aprila. Još je bio jedina "veza" sremske i bačke strane. Dok su ga pre podne prelazili nakon što je otpušten iz bolnice, začula se zlokobna sirena, najavljujući vazdušnu opasnost.

- Pomislio sam, nije mi valjda sudbina da i ovaj most pogode kada sam ja na njemu - priseća se naš sagovornik. - Srećom, uspeli smo bezbedno da pređemo, jer je moja supruga Milica brzo vozila. 

Preporučujemo

Društvo

0 0

Taksi "zakočio" na Mostu slobode u trenutku rušenja '99 i tamo ostao 2 meseca! A taksista čudom preživeo, jer - DALjE NEĆE MOĆI! (FOTO)

01. 04. 2025. u 22:08

Društvo

1 11

OPTUŽNICA ISPISANA DEČJOM KRVLjU: Bombe tokom NATO agresije ubile 89 dece, najmlađa žrtva beba od 11 meseci

23. 03. 2025. u 07:00

Svet

0 2

ZAHAROVA O NATO AGRESIJI: Nikad neće oprati svoju sramotu, uvek ćemo biti s našom braćom Srbima

20. 03. 2025. u 18:05

Srbija

0 0

DAN KAD SU NATO BOMBE UBILE OLEGA: Novosađani položili venac u znak sećanja na sugrađanina stradalog pre 26 godina u rušenju Varadinskog mosta

01. 04. 2025. u 18:56

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije