Reportaže

SVETINJA KAO LUKA SPASENJA: Slava Đurđevih stupova u Beranama, 812. od nastanka

Milutin SEKULOVIĆ

06. 05. 2025. u 12:34

SVETINjA, zadužbina Nemanjinog sinovca, velikog župana Prvoslava, brata od strica Svetoga Save, sedište četvrte po redu episkopije koju je osnovao, a koja je u 15. veku bila uzdignuta u rang mitropolije, danas katedralni manastir Eparhije budimljansko-nikšićke... Đurđevi stupovi u Beranama, danas slave krsnu slavu, 812. od nastanka.

СВЕТИЊА КАО ЛУКА СПАСЕЊА: Слава Ђурђевих ступова у Беранама, 812. од настанка

Foto Z. Jovanović

Manastir koji je od svog nastanka do danas, kako je zborio je u jednom od intervjua "Večernjim novostima" u vreme dok je bio episkop budimljansko-nikšićki, sadašnji mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije, delio dobro i zlo sa narodom, bio je i ostao i božji i narodni dom:

- Bio je i ostao toplo pribežište i luka spasenja, svetinja koja je duhovno hranila i formirala pokolenja naših predaka.

*Do 10.000, bez depozita!
Bonus koji ispunjava 3 želje - zavrti točak sreće, uzmi do 300% bonusa i igraj do 5 dana besplatno!*

Manastir, posvećen svetom velikomučeniku i pobedonoscu Georgiju, "duša duše narodne", kako je rekao svojevremeno blaženopočivši patrijarh srpski Irinej, završavan je dok je Sveti Sava bio arhimandrit u Studenici, u vreme intenzivnih priprema za podizanje srpske crkve u rang arhiepiskopije.

- Upravo tada, 1213. manastir je završen. Župan Prvoslav i Sveti Sava pripremili su sve da se 1219. ovde ustroji episkopsko sedište. Do tada su postojale tri episkopije na području srpskih zemalja. Manastir je od početka bio episkopsko sedište, veliko duhovno i kulturno središte, saborna svetinja u Gornjem Polimlju koja je okupljala narod sa severa današnje Crne Gore. U vreme Nemanjića je funkcionisao veoma dobro, blagodareći tome što mu je župan Prvoslav kao ktitor ostavio velika imanja, veliko vlastelinstvo, ali i tome što su mu kasniji kraljevi iz porodice Nemanjića, naročito Stefan Dečanski i car Dušan pomagali, obnavljali ga, ukrašavali - govori mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije.

*Do 10.000, bez depozita!
Bonus koji ispunjava 3 želje - zavrti točak sreće, uzmi do 300% bonusa i igraj do 5 dana besplatno!*

Manastir je bio i centar oslobodilačkih pregnuća i pokreta u burnom vremenu turskog ropstva. Dokazi su mnogobrojni. Ovde je kao zatočenik slobode i praktično vođa ustanka za oslobođenje ovog kraja postradao od Turaka mitropolit Pajsije Kolašinović. Bio je jedna od ličnosti koje su tada vodile srpski narod i udahnjivale mu duh slobode. Turci su ga živog odrali i obesili na vratima manastira.

Svečanosti

U SKLOPU Đurđevdanskih svečanosti, juče je u manastiru služeno praznično bdenije. Danas će u ovoj svetinji svetu liturgiju služiti episkop moravički Tihon, vikar patrijarha srpskog Porfirija.

Praznovanje Svetog velikomučenika Georgija, nebeskog pokrovitelja manastira biće nastavljeno u 17 sati, kada će od manastira kroz Berane krenuti tradicionalna đurđevdanska litija.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
Intesa banner
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

NEOBJAŠNJEN FENOMEN: Mnoštvo zmija dolazi u crkvu svake godine na Veliku gospojinu - poštuju stari kalendar (FOTO/VIDEO)
Društvo

0 0

NEOBJAŠNjEN FENOMEN: Mnoštvo zmija dolazi u crkvu svake godine na Veliku gospojinu - "poštuju" stari kalendar (FOTO/VIDEO)

PRAVOSLAVNI vernici 28. avgusta slave Veliku gospojinu, a zanimljiv fenomen, koji nauka još nije objasnila, vezuje se za ovaj praznik na grčkom ostrvu Kefalonija. Doduše - ne za 28. avgust, već za 15. kada se Velika gospojina slavila po starom kalendaru. U to vreme, svake godine, u jednu crkvu dolazi veliki broj zmija, što je navelo maštovite lokalce da iskonstruišu brojne legende.

28. 08. 2025. u 11:02

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

SRPSKI JUNACI POČIVAJU NA DVE PARCELE: Snimanje georadarom parcele Dore Kefaloniti na Krfu opravdava tvrdnje njenih dede i oca
Reportaže

0 1

SRPSKI JUNACI POČIVAJU NA DVE PARCELE: Snimanje georadarom parcele Dore Kefaloniti na Krfu opravdava tvrdnje njenih dede i oca

KRFSKO društvo grčko-srpskog prijateljstva postalo je vlasnik zemljišta umestu Analipsi, nedaleko od popularnih letovališta Ipsosa i Dasije na Krfu, koje je, prema svedočenjima meštana, grobnica srpskih vojnika Moravske divizije iz Prvog svetskog rata. Parcelu površine 15 ari društvu je poklonila Grkinja Dora Kefaloniti, a u toku je procedura zadobijanje dozvole za arheološka istraživanja.

28. 08. 2025. u 21:42

TISMANA, NAJSTARIJI MANASTIRU U RUMUNIJI, ZADUŽBINA JE SRBINA NIKODIMA HILANDARCA: Ćirilica podunavskog Svetog Save iščezava sa fresaka
Reportaže

0 10

TISMANA, NAJSTARIJI MANASTIRU U RUMUNIJI, ZADUŽBINA JE SRBINA NIKODIMA HILANDARCA: Ćirilica "podunavskog Svetog Save" iščezava sa fresaka

HILANDARSKI monah Nikodim, rođak kneza Lazara, u žitiju je opisan kao "častan i osvećen muž, silan u knjigama, još silniji u mudrosti i rečima i odgovorima". Istoričari ga opisuju kao prosvetitelja, podvižnika, diplomatu, graditelja manastira u kneževinama Vlaškoj i Moldaviji, pretečama Rumunije, u kojima je utemeljio nacionalne crkve.

27. 08. 2025. u 07:00

I VINO KORISTILI KAO LEK: Vršački muzej „Apoteka na stepenicama“, dobio novi eksponat - apotekarsku presu za ceđenje grožđa (FOTO)
Reportaže

0 1

I VINO KORISTILI KAO LEK: Vršački muzej „Apoteka na stepenicama“, dobio novi eksponat - apotekarsku presu za ceđenje grožđa (FOTO)

JEDAN od najlepših vršačkih muzeja „Apoteka na stepenicama“, u kom se nalazi jedina stalna postavka u Srbiji posvećena istoriji farmacije, dobio je na poklon redak i vrlo značajan eksponat – apotekarsku presu za pravljenje medicinskog vina, koju im je donirao tamošnji stomatolog dr Ivan Josić. Ova dobro očuvana sprava, stara oko 100 godina, dala je novu dimenziju bogatoj izložbenoj postavci, jer govori da se vino – po kom je vršački kraj inače dobro poznat – od davnina zvanično koristilo i kao lek.

25. 08. 2025. u 13:41

Politika
Tenis
Fudbal
PROJEKAT G 80: Jugoslovenski mit ili zaboravljena istina?

PROJEKAT G 80: Jugoslovenski mit ili zaboravljena istina?