RANKA GOVORILA O POGIBIJI SINA PA ZAUVEK OTIŠLA: Memorijalni centar RS prikuplja svedočenja o stradanju civila u ratu devedesetih

U MEMORIJALNOM centruRepublike Srpske u toku je dokumentovanje i video snimanje svedočenjaporodica poginulih i nestalih boraca i civila srpskog porekla koji sustradali u Bosni i Hercegovini tokom ratnih devedesetih. Tamo je 4. junaove godine zabeleženo i poslednje svedočenje Ranke Vučetić, koja jegovorila o tragičnoj sudbini svog sina, Nebojše Vučetića, poginulog 18. jula 1993. godine u Trnovu kod Sarajeva. Sudbina je htela da Ranka svojesećanje ostavi samo dvadesetak dana pre nego što je u 83. godinipreminula 25. juna ove godine.

Memorijalni centar RS

- Cilj ovog projekta je stvaranje najveće baze svedočenja o stradanju srpskog naroda i osnivanje multimedijalnog muzeja koji će čuvati sećanje na stvaranje Republike Srpske - rekao nam je Denis Bojić, direktor Memorijalnog centra. - Projekat je podeljen po regionima radi efikasnijeg prikupljanja građe, a već su otvoreni studio centri u Mrkonjić Gradu, Banjaluci, Zvorniku, Doboju, Brodu, Bratuncu. U narednom periodu očekuje se otvaranje centara i u drugim gradovima.

Memorijalni centar RS

Projekat uključuje prikupljanje svedočanstava porodica stradalih Srba sa svih prostora bivše Jugoslavije.

- Sećanje je neodvojiv deo srpskog nacionalnog bića podjednako važan za prošlost, sadašnjost i budućnost - kaže Bojić. - Porodicama nastradalih je teško da se prisećaju gubitaka, ali njihov doprinos je ključan za očuvanje uspomene i obrazovanje mlađih naraštaja.

Memorijalni centar RS

Do izbijanja rata Nebojša Vučetić je živeo u Zagrebu, koji je napustio da ne bi bio regrutovan u redove hrvatske vojske. Sklonište je potražio u Republici Srpskoj, gde se ubrzo priključio vojsci. Memorijalni centar je "Novostima" ustupio deo transkripta svedočenja njegove majke.

- Mog muža Dušana sam upoznala, oženili smo se i živeli četrdeset i nešto godina - pričala je Ranka Vučetić. - On je umro. Moja deca su stvarno bila dobra. Nije što su moji, nego bili su dobri. Bili su poslušni. Selili smo se iz mesta u mesto. Moj suprug Dušan je bio vojno lice, dobijao je prekomande. Išli smo iz Slovenije, došli smo u Karlovac i onda u Zagreb. Tu smo ostali, onda smo kada je Nebojša poginuo došli u Banjaluku. Sin se rodio prvi, 26. maja 1963, a kćerka 1968. Sin se zove Nebojša, a kćerka Duška. Nebojša je voleo školu i završio je redovno. Zaposlio se, radio. Bio je dobar i brat i sin. On je radio kao tehničar. Dvadeset godina je imao kad se oženio. I on i žena bili su oboje mladi, imaju dve kćeri. Imam dve praunuke. Da se nije desilo to što jeste, bilo bi dobro.

Memorijalni centar RS

Ispričala je Ranka da je ona, kad su počeli sukobi, otišla da uzme Nebojšinu vojnu knjižicu u Zagrebu.

- Oni su meni rekli, zašto on ne bi bio u hrvatskoj vojsci, ne bi morao niko da beži. Ne znam ja šta sam odgovorila na to, nije to jednostavno. Svašta sam pretrpila i sad sam bolesna. Uznemiravali su me. Kasnije sam saznala da je Nebojša u Banjaluci. Znali su, oni su meni govorili: "Nemoj da ide u srpsku vojsku, nek ide ovamo u našu vojsku, neće vas niko ganjati. Nećete morati bežati." Ma, opet bismo bežali. Koliko ljudi je izbeglo otud. Kada je poginuo Nebojša, došla sam. Muž nije mogao doći, ležao je šlogiran. Ja i ćerka smo došle, tu je Nebojša u Boriku (Banjaluka) sahranjen. Tuga me nikada proći neće. Snaha se bori, unuka mi je ostala sa dva i po meseca, ova mlađa. Ona je podigla tu decu, eto, poudale se obadve, hvala Bogu.

Memorijalni centar RS

Kada je čula da joj je sin poginuo, Ranka se onesvestila.

- I više se ničeg ne sećam - govorila je ona. - Tri meseca nisam iz kuće izašla posle sahrane njegove. Poginuo je, ja ne znam ni ko je javio. Preko Mađarske smo išle na sahranu. Išle smo ja i ćerka. Rekla sam joj: "Ako tebe zaustave na granici, ne idem ni ja". Srećom, nisu je zaustavili. Posle se morala vratiti, morala je raditi. Ona se vratila, a ja sam ostala 14 dana. Bila sam kod snaje, koja je živela u stanu na bulevaru. Ja sam gledala kako bih odozgo skočila samo da ne živim više. Moralo se preživeti i preživela sam.

Memorijalni centar RS

Posle sahrane Ranka se zbog nepokretnog supruga vratila u Zagreb, ali su se ubrzo svi preselili u Banjaluku.

- Suprug je želeo da se svaka igračka koju je Nebojša kupio preseli sa nama, da bi ostalo sećanje na njega njegovoj deci. Odavde iz Banjaluke nismo išli dalje. Republika Srpska nam je sve.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije