ATENTAT u Marselju 9. oktobra 1934. kada je bugarski terorista Vlado Černozemski hicima iz pištolja "mauzer" naneo smrtonosne rane jugoslovenskom kralju Aleksandaru i francuskom ministru spoljnih poslova Žan-Luju Bartuu nije rasvetljen jer bi istina mogla i danas da izazove veliku političku štetu.
Najnovije iz rubrike
SEOBA NA SRPSKIM PLANINAMA: Divokoze sa Tare na Kopaoniku
Prema planu Ministarstva poljoprivrede, divokoze se vraćaju u srpske planine: iz Nacionalnog parka Tara jedanaest jedinki preseljeno je na Kopaonik, a jedna je nadavno stigla i na planinu Stol kod Babušnice. Posle nekoliko decenija, ova vrsta ponovo „osvaja“ svoja nekadašnja staništa.
09. 10. 2025. u 13:24
NA KRIMU POSTALI PLANINARI I MORNARI: Na obali Crnog mora, u najvećem međunarodnom dečjem kampu na svetu, boravilo devetoro đaka iz Srbije
DECA iz Srbije, njih devetoro - Jelena Tošković (10), Ana Ristić (11), Aljina Đokić (13), Momčilo Zogović (14), Smiljka Janković (15), JelenaAndrić (15), Milan Ostojić (15), Irina Perović (16) i Barbara Uremović (16) provela su tri nedelje u "Arteku", najvećem međunarodnom dečjemkampu na svetu, smeštenom na crnomorskoj obali Krima. Mali genijalci, koji su snimili dokumentarni film o učešću Crvene armije u oslobođenjuBeograda pre 80 godina, u ovu svojevrsnu dečju državu stigli su kaoučenici koji vole ruski jezik i dobitnici su prve nagrade zadokumentarac, a u Beograd su se vratili kao deo novih porodica: mornarske, planinarske, umetničke, artekovske.
08. 10. 2025. u 06:27
BRANKICA KUVA NAJBOLJE ŠKEMBIĆE: U Kikindi održan šesti „Škembe fest“ na kojem se takmičilo 30 ekipa
Osim što je prestonica najtežih i najdužih bundeva, najveći urbani dom sova utina, najstarijeg mamuta, mlina suvače i velikih skulptura od terakote, Kikinda je postala i mesto gde se kuvaju najbolji škembići u Srbiji.
06. 10. 2025. u 10:36
NAJBOLJU "KAPLJICU" PEKU LJUBAV ŠLJIVE, HRASTA I ČOVEKA:Istraživanje o viševekovnoj,tradicionalnoj porodičnoj proizvodnji rakije u Bajinoj Bašti
ŠLjIVOVICA nije samo piće, u okolini Bajine Bašte ona je simbol porodičnetradicije, umeća i kulturnog identiteta. Upravo tom fenomenu posvećenoje terensko istraživanje koje ovih dana završavaju naučnici Katedre zaantropologiju i etnologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Obilazećisela u srcu zapadne Srbije, pokušali su da dokumentuju kako jeproizvodnja rakije postala porodični običaj, kako su se znanja prenosila skolena na koleno, ali i zbog čega je ta nit u nekim porodicama prekinuta.
03. 10. 2025. u 15:59
Komentari (0)