NEVIDLJIVA, A MOĆNA ARMIJA: Ako volite prirodu, ovu izložbu morate obavezno da pogledate (FOTO)

U GALERIJI Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, otvorena je izložba "Kroz svet insekata 2", autora Aleksandra Stojanovića i Miroslava Jovanovića (1967-2020), kakva do sada kod nas nije viđena. U 159 entomoloških kutija, smešteno je više od 13.500 prepariranih insekata, predstavnika 2.193 vrste.

Foto: I. Marinković

Nijedna od tih buba nije doneta iz Amazonije, niti iz afričkih savana. Sve su pronađene u našim šumama, na livadama u dvorištima. I sve su ih uhvatila dvojica strastvenih entomologa - Stojanović i Jovanović, koji je, nažalost, pre pet godina preminuo.

- Najstariji insekt na ovoj izložbi pronađen je pre 35 godina, a najmlađeg sam uhvatio ove godine. Iako neki insekti deluju kao da nisu odavde, sve bube su sa teritorije Srbije. Želeo sam da pokažem posetiocima kako izgledaju životinjice koje često ne primećujemo, a koje su tu, pored nas. Ovo je tek mali deo tog sveta - kaže nam Stojanović, koji je sve insekte sam pronašao, preparirao i sredio za izložbu i dalje ih sa istom strašću lovi.

Pod staklom se nalaze leptiri raširenih krila, tvrdokrilci u geometrijskim kompozicijama, opnokrilci u mrežastim formacijama, a sve to prati 51 originalna ilustracija, 21 izložbeni pano i 79 fotografija insekata u njihovom prirodnom staništu koji posetiocima pomažu da zarone u svet koji, iako na prvi pogled nevidljiv, svakodnevno deli prostor sa nama.

Foto: I. Marinković

- Ovde su prikazani i neki retki primerci koje je danas teško pronaći - objašnjava Stojanović. - Nisam želeo da prikažem samo retke i egzotične vrste, već pre svega sve bube koje žive u Srbiji. Među njima su one koje viđamo svaki dan, ali ima i insekata koji su nekada bili brojni, a danas ih je sve manje. Jedan od njih je i gubavac.

Izložene su, takođe, i neke strogo zaštićene vrste, poput jelenka, tiskog cveta... Njih je Stojanović ulovio pre nego što su stavljeni pod zaštitu. Tu je i čuvena svilena buba koja ne živi samostalno u prirodi, već je čovek isključivo gaji i neguje.

- Danas u Srbiji nemamo nijednu svilenu bubu, a svilarstvo je kao industrija izumrlo - ističe naš sagovornik. - Kad su se pojavila veštačka vlakna, ljudi su prestali da ih gaje. Negde posle rata, pokušavano je i donekle uspevano da se obnovi svilarstvo. Mnogi stariji ljudi će se setiti da su bake, deke, majke gajili bube i otuda po Srbiji toliko belog duda, jer upravo su ta stabla iz vremena kada se kod nas ona gajila.

Foto: I. Marinković

Insekti su prilagodljivi naglim promenama u životnoj sredini. Čak su neke vrste postale otporne i na insekticide kojima ih ljudi suzbijaju. Brzo se prilagođavaju novonastalim situacijama. Nadživeli su i dinosauruse, pretpostavka je da će i ljude nadživeti, vrlo brzo se razmnožavaju, nisu probirljivi kada je reč o hrani, i imuni su.

- Kolega Jovanović i ja planirali smo da napravimo izložbu "Kroz svet leptira" - kaže naš sagovornik. - Počeli smo pripreme, ali on je iznenada preminuo. Nastavio sam sam da sakupljam leptire, ali nisam imao snage da samostalno započnem novi posao. Teško je uloviti leptira. Neke vrste su brze i teško ih je loviti pogotovo što su osetljivi i njihove šare na krilima, i što, ako ih ne uhvatite kako treba, onda ste ih džabe hvatali kad ne možete da ih iskoristite.

Dok hvatanje insekata podrazumeva jake živce i to da lovac nekada završi u vodi, njihovo prepariranje zahteva strpljivost i preciznost. Stojanović kaže da su insekti zahvalni za konzerviranje i prepariranje jer ih treba samo dobro osušiti.

- Uvek se trudim da ih dobro prepariram - ističe Stojanović. - To traži izuzetnu preciznost: svako krilo mora biti razapeto, svaka noga nameštena, jer kada se osuši, ostaje u tom položaju. Insekti, kako kaže, imaju spoljašnji skelet koji ih čini zahvalnim za čuvanje, ali i izuzetno osetljivim na takozvane muzejske štetočine.

Među prepariranim insektima je naravno i čuvena bogomoljka. Potražili smo objašnjenje za jednu od prvih asocijacija: zašto mužjak biva pojeden. Posle parenja, zbog težine tela i tromosti, ženka ima ograničene izvore hrane. Zato mužjak pristaje da bude žrtvovan kako bi potomstvo bilo prehranjeno. Najnovija istraživanja pokazuju da ovakva vrsta kanibalizma nije prisutna kod svih parova bogomoljki i da ne završavaju baš svi mužjaci kao glavni obrok svojih ženki. Kanibalizam je zastupljeniji u laboratorijskim uslovima, što se može objasniti većom agresivnošću ženke u neprirodnim uslovima.

Foto: I. Marinković

- Neke vrste buba su opasne po život i zdravlje ljudi - ističe Stojanović. - Svake godine oko petoro ljudi nastrada od uboda stršljena. Najčešće stradaju šumari. Neke vrste buba prenose zarazne bolesti, setimo se "pegavca".

Na izložbi je i tigrasti komarac koji može da prenese virus Zapadnog Nila. Hipersenzitivni ljudi mogu da nastradaju i od uboda pčele. Pecaroši poznaju i jednu vrstu mušice koje umeju da naprave velike modrice, noga posle ujeda može skroz da pocrni. Golubačka mušica je do izgradnje brane na Đerdapu bila strah i trepet za stočare. Naime, uvlačila se stoki u nozdrve, što je često bilo fatalno.

- Rad sa insektima zahteva mnogo strpljenja - kaže Stojanović. - Oni jesu brzi, ali kad ste vešti i znate tehnike, postaje lakše. Hladnoća ih usporava, pa su tad najbolji uslovi za lov. Insekti imaju spoljašnji skelet otporan na propadanje. Ne tretiraju se hemikalijama, koristi se samo entomološka čioda kao drška. Kada se nameste u odgovarajući položaj, osuše se i u tom položaju ostaju.

Procenjuje se da u Srbiji živi između 30.000 i 40.000 vrsta insekata, dok se u Evropi taj broj kreće do 100.000.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije