SAVA JE ZA SRPSKI NAROD BIO SVETAC JOŠ ZA SVOG ŽIVOTA: Domentijan je kroz njegovo veličanstveno žitije definisao ideologiju Nemanjićke države

SVETITELjI se ne rađaju, oni svetost stiču ovozemaljskim životom i podvizima i zato je Sava za Srbe bio svetac još za ovozemaljskog života. Srpski narod se razlikuje od svih ostalih po tome što je oduvek sam stvarao kultove svojih svetitelja, koje je crkva naknadno potvrđivala, utvrdio je dr Leontije Pavlović, najveći istraživač kultova svetih u našem narodu. Na čelu duge kolone srpskih svetitelja je Sava, prosvetitelj, iscelitelj, dovitljivi "narodni svetac" koji je umeo šeretski i samog đavola da nasanka.

Privatna arhiva

On "čedima svoga otačastva" nije ostavio memoare, već zakone, a umesto putnih dnevnika - Domentijana, prvog klasika srpske književnosti "koji je kroz veličanstveno Savino žitije definisao ideologiju Nemanjićke države", ukazuje prof. dr Dragiša Bojović.

Taj tajanstveni velikan nam je ostavio opis Savine životne misije stvaranja srpskog saveza-zaveta sa Bogom, čiji se vrhunac odigrao na vrhu Sinajske gore, tokom drugog putovanja na Istok 1234.-1235. godine. Na istom mestu gde je Mojsije od Jahvea dobio Tablice zakona, čime je počela sveštena istorija naroda Izrailja, Sava je video Hrista i priveo mu "novi savršen narod", napisao je Domentijan. Time je počela sveštena istorija Srba, čija je sudbina postala strela odapeta sa mističnog luka sa krajevima na vrhovima Svete Gore Atonske i Sinajske gore, gde je svetitelj i otac nacije počeo i završio životni poduhvat.

foto: B. Subašić

On nije ostavio dokumente o sebi, a njegova žitija su olako odbačena u istraživanju zemaljskog lika čoveka koji je zbog svojih podviga postao slovenski svetitelj "bez premca", kako kaže veliki istoričar Dimitrije Obolenski. Zanemareno je Domentijanovo svedočanstvo o njegovim putevima, koji otkrivaju impresivnu ličnost, bogotražitelja-asketu, velikog putnika, zakonodavca, diplomatu, prosvetitelja. Koristeći tu dragocenu knjigu kao vodič, Sava se i danas može upoznati pešačeći drevnim monaškim stazama po Atosu, od velelepnih manastirskih kompleksa do asketskih pustinjačkih koliba. One vode od carskog Manastira Vatoped, gde se zamonašio, u njegovo vreme najmoćnijem i najuglednijem na Atosu. U njemu je knez Rastko, u monaštvu Sava, učio, paralelno sa bogoslovljem, veštinu crkvene i svetovne diplomatije. Kod ubogih asketa iz Svetogorske pustinje odlazio je da uči kako da spozna Božje svetlo.

Foto: B.Subašić

Dometijan otkriva da ga je kada se bosonog, krvavih stopala, ispeo po kamenitoj stazi na Aton, vrh Svete Gore, gde se molio celu noć pod zvezdama i u zoru video svetlost u kojoj je utemeljen Hilandar. Tada je čuo reči Gospodnje: "Bog izabra tebe i tvoga roditelja da budete načelnici s vašem otačastvu... Za one koji će živeti posle vas, satvorite manastir u Svetoj Gori, da bude istinito pribežište našem otačastvu", zapisao je njegov učenik.

Učeni hagiograf je ukazao značaj stvaranja Hilandara na Svetoj Gori, poredeći viziju srpskog kneza-monaha sa onom koju je imao starozavetni prorok David, prvi car Izrailja: "Uziđi na goru Sion i uznesi glas svoj kao trubu propovedajući Jerusalimu da me svi upoznaju". Biblijski David je na jeruslimskoj "Sionskoj gori" podigao šator zaveta gde se čuvao kovčeg sa Tablicama zakona, simbola saveza (zaveta) koji je Bog sklopio sa narodom Izrailja. Domentijan poručuje da je Sava od Hrista dobio zadatak da na Svetoj Gori Atonskoj, "srpskom Sionu" sa ocem Nemanjom podigne Hilandar kao simbol saveza sa Bogom.

foto: B. Subašić

Sava je "dunuo u bogoglasnu trubu" na Atosu utemeljujući "otačestveni hram" i time ispunio deo srpskog ugovora s Bogom, što objašnjava navodnu misteriju zašto se vekovima u našem narodu hodočašće na Atos nazivalo Srpsko poklonjenje. Bez njega srpski poklonik, čak i ako je bio u Jerusalimu, nije mogao da bude "savršen".

Uprkos činjenici da je ustanovio prvi samostalni slovenski manastir na Svetoj Gori, Sava nije bio potpuno zadovoljan. Njegov životni put je sa Atosa vodio na Sinaj, do Mojsijevog vrha, gde se preobrazio u "srpskog Mojsija", zakonodavca, oca nacije. Tu poruku nam je ostavio Domentijan, beležeći Savine puteve duge hiljadama kilometara, kroz manastirske tišine i zaraćene zemlje, preko planina, pustinja i sinjeg mora.

Ako pređe ma i mali deo tih staza, na način na koji je to činio Sava, savremeni putnik se suočava sa neverovatnom snagom i izdržljivošću čoveka koji je izveo te neverovatan poduhvate. Hodanje Savinim stazama daje "treću dimenziju" njegovom liku naslikanog po strogom pravilima na freskama i ikonama: počinje da otkriva vitkog i žilavog čoveka, čija snažna ruka čvrsto steže putnički štap, a mišićave noge prave ravnomerne duge korake ili vešto upravljaju konjem, mulom ili kamilom. Ako se prema kartama srednjovekovnih puteva izračunaju rastojanja koja Sava prešao samo tokom dva putovanja na Istok u šestoj deceniji života, rezultat je gotovo 12.000 kilometara morem i kopnom.

foto: B. Subašić

Ta računica otkriva da bez snage i upornosti Rastka, odgajanog za vladara i viteza na dvoru Stefana Nemanje, ne bi bilo Svetog Save. Rođen oko 1174, on je video i iskusio mnogo toga do 1191, kada je dospeo na Svetu Goru. Telo i duh su mu godinama čeličeni i pripremani za bitke i gledanje smrti u oči. Gledao je oca i u pobedama i u porazima, video ga je kako vodi zarobljenike i kako ga odvode kao zarobljenika. Bio je uz njega u Nišu, gde je dočekao cara Fridriha Barbarosu i njegovu zastrašujuću krstašku vojsku. Bio je knez Huma kada je čuo da je taj isti car, koji je slomio Seldžuke na bojnim poljima Anadolije umro od srčanog udara kada je upao u ledenu reku. Njegova krstaška vojska se posle toga raspršila kao prašina u vetru i knez Rastko je uvideo nemoć ovozemaljske sile kada nije prožeta duhom koji je vodi do cilja. U potrazi za tim unutrašnjom snagom on je stigao na Atos, gde je u carskom Manstiru Vatopedu postao monah Sava.

Ubrzo se pokazalo da se razlikuje od sabraće ne samo viteškim stasom i snagom već i istinskom žudnjom za Bogom. Odlazio je kod asketa u Svetogorsku pustinju i upuštao se u borbu sa iskušenjima tela i duha, gladovanjem, izlaganjem tela vremenskim nepogodama i parazitima, potpunom usamljivanju i borbi sa demonima, koje bi savremena nauka nazvala halucinacijama. Na svoj način Sava je ostao pravi Nemanjić, kao ratnik u duhovnom svetu koji je želeo da se Bogu približi kao heroj-podvižnik.

Boris Subašić

Iz žitija se jasno vidi da su sva ovozemaljska ograničenja i pravila padala pred nesalomivom Savinom voljom koja ga je odvela na Aton, gde je tražio i video Božju svetlost. Nju nije zaboravio kada je 1218. u Nikeji, u veličanstvnoj ceremoniji u Crkvi Svete Sofije, od romejskog cara Teodora Laskarisa i vaseljenskog patrijarha Manojla Sarantena dobio titulu arhiepiskopa samostalne Srpske crkve. Time su srpski narod i njegov jezik stekli, po merilima tog vremena, konačno i neopozivo međunarodno priznanje. Od tog trenutka srpski jezik je uvršten među svete, biblijske, kojima se bogosluži i ispisuje istorija. Sava je u Nikeji ispunio Nemanjin zavet, stvaranje crkve-zaštitnice naroda, koji će zahvaljujući svoj veri sačuvati identitet i u vekovima kada nije imao državu.

Međutim, bogotražitelj Sava nije žudeo za arhijerejskim insignijama i ceremonijama, već za svetlošću Atona. Domentijan beleži da je iz Nikeje, odmah po proglašenja za arhiepiskopa, otplovio na Atos i krenuo u Svetogorsku pustinju. Na napornoj strmoj stazi ka vrhu Aton srpski arhiepiskop Sava je tražio odgovore na svoje zapitanosti. Domentijan nam otkriva čoveka koji u tom kamenjaru, ni na nebu ni na zemlji, preživljava unutrašnju životnu dramu. U njoj se sukobljavaju dve ličnosti, monah-asketa Sava koji žudi da nastavi potragu za božanskim svetlom u samoći i arhiepiskop srpski Sava koji oseća očinsku odgovornost prema "čedima svoga otačastva" kojima očajnički treba prosveta.

- Dođe u Svetu Goru, i videvši željene stanove, prva mesta ćutanja i posta i puteve pustinjskih prolaza, i bogonosne svete savrsnike bogoumnih savetnika, lišavajući se duhovnog utešenja, a duhom razgarajući se, žalosno rastrzaše riznice srca - opisuje Savinu patnju njegov učenik.

Foto: B.Subašić

Domentijan slika Savu koji hoda sam u staroj rasi kroz mrak i planinsko bespuće ostavivši u podnožju raskošnu odoru u kojoj je nekoliko dana ranije, hirotonisan dok su mu romejski car Teodor Laskaris, vaseljenski patrijarh Manojlo Saranten i visoko sveštenstvo uzvikivali: "Aksios!" (Dostojan!). Bila je to borba čoveka koji je ostavio dvor i svetovnu vlast da bi tražio Boga, a posle ostvarenja velikog cilja, stvaranja nacionalne crkve, našao se pred za njega teškim izborom da kao duhovni otac naroda mora da se vrati u svet od koga se sklonio na Svetu Goru.

- Često se osvrćući, obaziraše se na jaruge u pustinji Svete Gore i na oštre puteve kamene po kojima bos hodeći svete (isposnike, prim.aut.) posećivaše, sećajući se blaženoga života tih pustinjaka daleko od sujetnog sveta. Razmišljaše i o pređašnjem svom životu..., pomišljaše kako neće ništa moći uspeti u zemlji svoga naroda, jer ranije oni nisu imali arhiepiskopa. Izlazeći iz Svete Gore kao iz nekoga raja božastvenog.. plačući govoraše: "O, kolikih se dobara liših, ja jadnik! O, koliko bogatstvo - da se bez brige svetske Bogu molim - zamenih za ništavilo slave ljudske - opisuje i mlađi hagiograf, slatkorečivi Teodosije, patnje umornog i brižnog Save.

Njegov strogi učitelj, mistik Domentijan, kazuje da je Sava sopstvene želje podredio ljubavi prema svom narodu pošto mu se javio Duh sveti i ohrabrio ga da krene u Srbiju. Teodosije, pak, kazuje da ga je obodrila Bogorodica, zaštitnica Svete Gore: "Ustani i žurno idi na delo za koje si od njega izabran, ništa ne sumnjajući, jep sve će ti u njemu uspeti na dobro!"

foto: Boris Subašić

Potonji događaji kazuju da su oba hagiografa bila u pravu. Sava se probudio obodren vizijom i krenuo ka Srbiji, gde su ga čekala "čeda otačastva" i zastao u Solunu da bi u Manastiru Filokal (Dobrotoljublje) ostavio spomen na čudesni događaj.

- Dozva najveštije živopisce i zamoli ih da brzo naslikaju dve ikone velike visine, stojeći. Na jednoj zapovedi da naslikaju previsokog i božanstvo neopisanoga cara Hrista Boga... a na drugoj - višu od nebesa, koja mu se javila u snu, neizrecivu Goru Božiju, svečistu caricu, Devu i Mater toga samoga Hrista cara i Boga našega - piše Teodosije, a postojanje tih ikona potvrđuju istorijski izvori.

Ikona Bogorodice Gore, ili Bogorodice Neoborive stene je i u 14. veku stajala u Filokalu, a u riznici Hilandara čuva se druga, svostrana, ikona Bogorodice Gore iz 14. veka. Na jednoj strani je Majka Božja naslikana s malim Hristom na pozadini koja podražava mramor Atona. Sa druge strane, na jedinstven način prikazan je Sveti Sava u arhijerejskoj odeždi i okrunjen, na način kako se prikazivao samo Hrist. Prema predanju, upravo su se na toj litijskoj ikoni zakleli srpski ratnici pred Kosovski boj, ispunjavajući Savin zavet posvećenosti Bogu.

ARHEIEPISKOP PO BOŽANSTVENOJ VLASTI

ŽITIJE koje je napisao Teodosije, Domentijanov učenik, u delu koji opisuje Savin dolazak na Atos iz Nikeje, gde je izborio samostalnu "Crkvu u Srba" izgleda kao moderni medijski izveštaj o dočeku uglednog i moćnog državnika: "Kada je otuda opet stigao u Svetu Goru, svi koji u njoj žive, čuvši za njega da je arhiepiskop po božanstvenoj vlasti, od gora pustinje, od peštera i raselina kamenih dolazahu k njemu u Manastir Hilandar". On naglašava da su se starešine administracije Svete Gore i igumani velikih manastira utrkivali koji će pre ugostiti arhiepiskopa srpskog što su precizna svedočanstva značaja priznavanja nacionalne Srpske crkve u okviru pravoslavne vaseljene: To je bio i izuzetan politički događaj na evropskoj teritoriji Romejskog carstva pod okupacijom latinskih krstaša, jer su Srbija i njena crkva postali najbliži i najmoćniji pokrovitelji monaške republike.

Preporučujemo

Društvo

0 2

PATRIJARH PORFIRIJE: Sveti Sava bi nam danas rekao da najpre zavađena braća treba da se pomire

27. 01. 2026. u 22:44

Društvo

0 2

"DUHOVNE POUKE I NjEGOVO BOGATO NASLEĐE NASTAVLjAJU DA NADAHNjUJU" Patrijarh Kiril čestitao patrijarhu Porfiriju praznik Svetog Save

27. 01. 2026. u 21:58

Društvo

0 0

U OVO SU VEROVALI NAŠI STARI: Šta ako na Svetog Savu, zagrmi, a šta ako bude sunčan dan

27. 01. 2026. u 10:41

Društvo

0 10

SVETOSAVLjE KAO SREDNjI PUT IZMEĐU ISTOKA I ZAPADA: Zavet koji nam je dao nacionalni identitet - Živa vera u srcu svakog Srbina

27. 01. 2026. u 21:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije