Nemanjići
OSAM VEKOVA ČEKALA JE SVOGA PISCA: Nastala iz pera novinara i književnika Dragana Damjanovića, knjiga o Svetoj Anastasiji se čita po svetu
Osam vekova prošlo je otkako se Sveta Anastasija, majka Svetog Save, preselila u večnost. Osam vekova u kojima je njeno ime, iako duboko urezano u temelje srpske duhovnosti, ostajalo gotovo u senci velikih Nemanjića.
04. 07. 2026. u 20:32
SERVIJU NA BISTRICI BRANILA I KĆI KRALJEVIĆA MARKA: "Novosti" na ostacima grada Srbica, na granici grčkih pokrajina Makedonije i Tesalije
GRAD Srbica na reci Bistrici, početna i krajnja tačka, alfa i omega, srpskog uspona u srednjem veku na savremenim grčkim kartama obeležen je kao opštinsko mesto Servija. Car Konstantin Porfirogenit je u 10. veku zapisao da je ovo mesto još tri stoleća ranije nosilo ime po Srbima koji su tu živeli.
03. 07. 2026. u 20:58
SRPSKI PEČAT NA SVETIM STENAMA: Kako je poslednji vladar iz loze Nemanjića zamenio carski tron za monašku rizu Meteora
KADA se iz nepregledne tesalijske ravnice podigne pogled ka nebu, pred očima putnika otvara se veličanstven prizor koji zaustavlja dah.
01. 07. 2026. u 07:00
NI TRAGA OD SRPSKIH KTITORA: U manastiru Treskavac kod Prilepa koji je iz temelja obnovio kralj Milutin, a bogato darivali njegovi naslednici
SVETA planina Treskavac pod vrhom na 1.400 metara nadmorske visine čuva drevni istoimeni manastir posvećen Bogorodici, čiji su najveći ktitori bili Nemanjići: Milutin, Stefan Dečanski i Dušan.
06. 06. 2026. u 07:00
NEMCI I ENGLEZI LAŽIRALI ISTORIJU I NA METEORIMA: Svedočanstvo reportera "Novosti" sa "Stena koje lebde u vazduhu", o Manastiru Preobraženja
SAGA o Nemanjićima završila se u Dušanovom carstvu, u današnjem grčkom mestu Stogovi, u manastiru Preobraženja koji je car Jovan Uroš izgradio na kamenom stubu, na 300 metara iznad dna kanjona na zapadnim obroncima Velike Čigote, naspram planine Kozjak sa koje teče reka Lepenica.
15. 05. 2026. u 10:00
KOLIKO LAJKOVA IMAJU NEMANJIĆI? Nastavnica istorije, Jelica Pendić, otkriva kako su vladari preživeli do 21. veka
U VREMENU u kojem se pažnja mladih meri sekundama, a svakodnevnica oblikuje kroz ekran telefona, izazov približavanja školskog gradiva učenicima postaje sve veći.
12. 05. 2026. u 07:00
ZABRANA SNIMANJA U GRADU NEMANJIĆA I MRNJAVČEVIĆA: "Večernje novosti" u Prilepu, gde zadužbine srpskih vladara tonu u prisilni zaborav (FOTO)
MONAHINjA uz koju su stajala dva nepoverljiva velika psa dočekala nas je pred ulazom u prilepsku Crkvu Svetih Arhanđela, centralni hram sredovekovnog manastira uklesanog u strmi vulkanski breg Markove kule pod ostacima ogromne tvrđave.
10. 05. 2026. u 14:14
NEZABORAV ZA DREVNE SVETINJE NEMANJIĆA: U Srpskom kulturnom centru "Spona" u Skoplju održana predavanja docenta dr Jasmine Ćirić
PLODNA saradnja Srpskog kulturno-informativnog centra "Spona" u Skoplju i dr Jasmine S. Ćirić, docenta Filološko-umetničkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, još jednom je rezultirala izuzetno posećenim predavanjima u Severnoj Makedoniji.
01. 04. 2026. u 06:30
BESMRTNI I DUHOVNA LOZA I ZAVEŠTANJA: SPC obeležava i slavi Svetog Simeona Mirotočivog, utemeljivača moderne srpske nacije
SRPSKA pravoslavna crkva obeležava danas praznik Svetog Simeona Mirotočivog, pre zamonašenja velikog župana Stefana Nemanje, podsećajući na dan kada se on 1199. upokojio u svojoj zadužbini Hilandaru.
26. 02. 2026. u 07:00
SAVA JE ZA SRPSKI NAROD BIO SVETAC JOŠ ZA SVOG ŽIVOTA: Domentijan je kroz njegovo veličanstveno žitije definisao ideologiju Nemanjićke države
SVETITELjI se ne rađaju, oni svetost stiču ovozemaljskim životom i podvizima i zato je Sava za Srbe bio svetac još za ovozemaljskog života. Srpski narod se razlikuje od svih ostalih po tome što je oduvek sam stvarao kultove svojih svetitelja, koje je crkva naknadno potvrđivala, utvrdio je dr Leontije Pavlović, najveći istraživač kultova svetih u našem narodu. Na čelu duge kolone srpskih svetitelja je Sava, prosvetitelj, iscelitelj, dovitljivi "narodni svetac" koji je umeo šeretski i samog đavola da nasanka.
28. 01. 2026. u 16:45
ČUVAR SLAVNE LAVRE NEMANJIĆA: Arhimandrit Rafailo (Kalik) već 45 godina obnavlja manastir Morača i bdije nad njim
ZAISTA, divni jubileji, a naročito zbog toga što je i kao monah i kao sveštenik, a posebno kao iguman ovu svetu službu služio veoma časno i pošteno i uložio sve svoje sile da ovu svetinju i čuva i obnavlja i ukrašava i unapređuje koliko je god to njemu bilo moguće u teškim vremenima kroz koja je prošao. Ali, slava Bogu, vidimo na našem ocu igumanu da snage i mudrosti i iskustva ima. Neka ga Bog poživi na mnoga blaga leta.
27. 10. 2025. u 16:30
NAJLEPŠI SRBIN SREDNJEG VEKA: Ko je bio despot Jovan Oliver - desna ruka cara Dušana?
DESPOT Jovan Oliver je bio srpski velikaš čije su teritorije bile kod leve obale Vardara. Bio je odličan diplomata i car Dušan mu je dodelio specijalan zadatak pregovora sa vizantijskim carem.
14. 09. 2025. u 13:35
HIMNA SVETOM SAVI SA SOBOM NOSI VELIKU MISTERIJU: Deo je nacionalnog identiteta, a jednu stvar niko ne zna
SVI znamo stihove "Uskliknimo s ljubavlju svetitelju Savi", ali retko ko zna da ni do danas nije razjašnjeno - ko je himnu Svetom Savi napisao i gde je nastala.
05. 09. 2025. u 17:50
SVETINJE NEMANJIĆA NA POLITIČKOJ KLACKALICI: Dr Jasmina S. Ćirić o problemima zaštite srpske kulturne baštine u Severnoj Makedoniji
U USLOVIMA hroničnog nedostatka celovitog pristupa u zaštiti zadužbina Nemanjića na prostoru Republike Severne Makedonije, postoje neki aspekti koji su ohrabrujući, ali i zabrinjavajući.
13. 01. 2025. u 07:00
FELJTON - HUMANOST KAO PREDUSLOV ZA SLOBODU JEDNOG NARODA: Oni koji se dignu kad padnu, više vrede od onih koji nikada nisu padali
KAO mesto rođenja i života kneza Ivana Kneževića navode se u literaturi jedno od dva mesta u Semberiji, inače nedaleko jedno od drugoga - selo Popovi ili selo Dvorovi.
05. 09. 2024. u 18:00
FELJTON - STVARANJE DRŽAVE POČELO JE GUSLARSKIM PESMAMA: Kad se žrtvuju, ljudi od vlasti to rade uglavnom zato da bi dobili još više vlasti
PESME Filipa Višnjića su ujedno izvrsna, dobro osmišljena analitička građa u kojoj se precizno utvrđuju uzroci ustanka, društvene i političke okolnosti u kojima se on zbiva, način vođenja oslobodilačke borbe, razlozi gubljenja daha revolucije i najzad njenog privremenog kraha.
04. 09. 2024. u 18:00
FELJTON - SRPSKOM NARODU SLOBODU NUSU DONELE VELIKE SILE: Filip Višnjić, "Srpski Homer", bio je ujedno i duh i jezik srpske revolucije
KARAĐORĐE je smatrao da slobode nikada nije previše. Jedan razbarušeni, narodni koncept slobode koji je reprezentovao Karađorđe ne samo svojim političkim zahtevima, već i svim svojim bićem i držanjem bio je suprotan interesima svih velikih i malih sila u srpskom okruženju.
03. 09. 2024. u 18:00
FELJTON - KARAĐORĐEVA POLITIČKA MISAO I VIZIJA DRŽAVE: Sloboda je za vožda bila vodilja, smisao njegove borbe, srž njegovog života
KAD politički mit, čak i onaj koji je stvaran sa najboljom namerom, obavije jedan važan istorijski događaj kao što je bio Prvi srpski ustanak, ceo taj događaj, uključujući i ideje njegovih vođa, izgubi vizuru istine i utone u interpretativne magle koje služe dnevno političkim potrebama.
02. 09. 2024. u 18:00
FELJTON - USTANICI SHVATAJU ZNAČAJ RAZVOJA ŠKOLSTVA I NAUKE: Devetnaesti vek je bio od retkih, u kome su Srbi pokazali da mogu da se slože
DOSITEJ je često i sa namerom pokuđivanja, prećutno ili javno od mnogih tretiran kao mason.
01. 09. 2024. u 18:00
FELJTON - MUDRI SAVETI I UPUSTVA ZA MODERNIZACIJU SRBIJE: Procena Dositejeva je bila da ustanicima ne ide u račun kvarenje odnosa sa Bečom
SA iskrenim patriotskim oduševljenjem ostareli Dositej ustanicima prvo poklanja pola svoje životne ušteđevine za potrebe ustanka, pre svega za nabavku oružja.
31. 08. 2024. u 18:00
FELJTON - STRAHOVI I BRIGE ZBOG NESLOGE VOĐA USTANKA: Dositej u Beogradu nije prodao nijednu od svojih knjiga koje je Srbima doneo iz daljine
MNOGO toga od Dositejevih političkih ideja se nije ostvarilo ni za njegova života ni posle njegove smrti.
30. 08. 2024. u 18:00
FELJTON - PROSVEĆIVANJE NARODA UZ USTANIČKE PLOTUNE: Glavne karakteristike Dositejeve političke misli su bili prosvetiteljstvo i rodoljublje
U PRVOJ fazi svog političkog promišljanja Dositej sebi dozvoljava oduševljenje tuđim vladarima, što mu nije toliko za zameriti koliko to čine Skerlić i drugi jer Dositej "svog", odnosno nacionalnog vladara niti je imao, niti ga je mogao u tom vremenu ni u najluđim snovima zamisliti, ali u drugoj fazi, kad okolnosti otpočinjanja srpskog nacionalno-oslobodilačkog ustanka neminovno rađaju nacionalno vođstvo i vođu, on je upravo taj koji srpskim ustanicima savetuje uzdizanje, poštivanje i strogi sled samo svoga, nacionalnog vođe i vladara.
29. 08. 2024. u 18:00
FELJTON - FRANCUSKA REVOLUCIJA I AUSTRIJSKO-TURSKI RAT: Dositej je već u mladosti odbacio crkvenu varijantu sputavanja individualne slobode
VEĆ jedan broj ranih i ceo niz poznijih Dositejevih opservacija, promišljanja i zaključaka ukazuju da je imao razvijenu političku misao i osoben politički pogled i pre nego što se u jesen svog života počeo praktično baviti politikom u svojstvu visoko pozicioniranog nacional-revolucionara.
28. 08. 2024. u 18:00
FELJTON - PRVE IDEJE O UJEDINJENJU SRBIJE, CRNE GORE I BOSNE: Ustanici su 1807, poslali poruku Turcima: "Srbija sebe smatra potpuno nezavisnom"
DO SRPSKE revolucije, koja je sprovedena kao socijalna i demokratska pod vođstvom Karađorđa, budući da je omogućila eksproprijaciju državne zemlje u korist ustaničkih seljačkih masa i slobodu pojedincu ukoliko se borio protiv Turaka, a oslobođenima bratstvo, projekte o ponovnom uspostavljanju srpske (ali uvek kao vazalne) države koji su nastajali van Srbije.
27. 08. 2024. u 18:00
