Priča o borbi jedne tetke za bolji život bratanice: Milena iz Surdulice u perioda tuge izgradila “Dom radosti”

Na nedavno održanoj modnoj reviji naše čuvene kreatorke Verice Rakočević, manekenke su ponele i torbe koji su ručni rad pedestvogodišnje Surduličanke Milene Savić. Torbe šivene od konopa iza čije izrade stoje sati i sati napornog rada nisu samo jedan komad omiljenog ženskog asesoara, one su priča o borbi jedne tetke da svojoj bratanici Jovani (24) koja ima razvojni poremećaj obezbedi sigurnu budućnost.

Foto: Privatna arhiva

- Ja sam jedna hronično umorna žena koja je krajnje neuko ušla u posao koji je prvenstveno imao za cilj da da pomognem sebi, jer sam bila potrebna bratanicama, naročito Jovani, a onda otvorio mogućnost da ostvarim svoj životni san, da ona uvek ima svoje „parče hleba“  – započinje priču Milena.

Iste godine 2018. izgubila je i oca i majku, brat narušenog zdravlja samohrani roditelj ćerkama, Jovana završava školu kroz inkluzivno obrazovanje, Milena živi sa suprugom Sašom u istoj kući. Radi kao servirka u vrtiću i u trenutku ne može da se izbori sa svim brigama koje su usledile nakon smrti roditelja, ali njena najveća briga je bila kako Jovani obezbediti sigurnost i budućnost.

- Setila sam se moje majke koja je govorila da „ručni rad smiruje živce“, od ručnog rada nisam umela ni iglu da udenem, nikada nisam sela za šivećom mašinom, ali me je privlačila ideja stvaranja , tačnije šivenja predmeta od kanapa. Tada nisam ni slutila da to nije ni malo jeftin hobi. Godine učenja, gledanja tutorijala, grešaka, a opet divnih predmeta. Mnoge je poklonila, a onda su se nekako pojavili i prvi kupci, podmetača i krasnih činija – priča Milena.

Za nju je to bio signal, smogla je snage uložila sredstva koja realno i nije imala. Živi od skromnih primanja i poljoprivrede, ali kako kaže cilj je bio pred njom i snalazila se da kupuje ni malo jeftin repromaterijal.

- Kada je nastala prva torba, moram da priznam da sam bila iskreno oduševljena. Stavila sam je na sto i dugo posmatrala i pomislila kako će se torbe iz firme koju sam registrovala na ime moje bratanice naći na reviji Verice Rakočević, ja Vericu nisam poznavala , ali ona je za mene sinonim visoke mode i uvek sam joj se divila – priča Milena.

Njena „desna ruka“ je upravo Jovana, vlasnica firme. Jovana pomaže u svemu: pravi jednostavnije predmete, pakuje, šalje porudžbine, uplaćuje pazar. Njih dve su kreatorke, menadžerke, radnice, marketing služba i kafekuvarice u svom malom „Domu radosti“.

Foto: Privatna arhiva

- Vrlo sam aktivna na društvenim mrežama, jer iskreno to je marketing koji sam mogla da priuštim. U jednom postu na instagramu objasnila sam koliko malo ljudi ume da ceni ručni rad i trud koji se ulaže. Pokazivala sam neke svoje radove i usledila je poruka podrške  ni manje ni više nego od Verice Rakočević.

Onda je usledio poziv, Verica je poručila dve torbe koje je poklonila saradnicama u Parizu, a onda i jednu za sebe. Milena kaže da joj je trebalo vreme da se oporavi od šoka kada je dobila poziv da se njene torbe nađu na reviji.

- Milena, pazi  sta želiš, možda se i ostvari, pomislila sam. Moj prvi san se ostvario i vodi ka tome da moja Jovana ima sigurnu budućnost što je i jedini moj životni moto.Gospođa Verica je prepoznala  moj rad, moj trud, moje umeće. Pomenula mi je reviju, zadrhtalo mi je srce od uzbuđenja. Sve je bilo lako i jednostavno, znala je šta želi i dogovorile smo se za čas – kaže Milena.

Dok prepričava koliko je sve to lepo ona i Jovana su i u kasnim večernjim satima „u kancelariji“ , rade i stvaraju. Kanap od koga nastaju modna umetnička dela je nit koji povezuje mladu devojku koja prevazilazi svoje razvojne poteškoće i tetke koja je život posvetila da njoj olakša život i pogne joj da ostvari pravo na penziju.

Foto: Privatna arhiva

Dijalekt razlog za osmeh

Kaže Milena da je žena iz naroda i kroz osmeh prepričava susret sa Vericom Rakočević u jednoj televizijskoj emisiji. Naime dok su  čekale na svoj termin Milena je bila nervozna i imala je tremu. Došla je Verica i pitala zašto je nervozna, onda je u Mileni proradio dijalekt i rekla je: „Ovde se preturi od nervozu“. Vericu je to jako zabavilo pa je nakon misije rekla ajmo napolje da se više ne „preturamo“.

Preporučujemo

Reportaže

0 2

U grčkom mestu Serviji, prvom srpskom gradu kojeg je u istoriju upisao romejski car Porfirogenit: Ime i Dušanova kula nadživeli imperije

04. 05. 2026. u 13:08

Reportaže

0 0

I vezom čuvaju dinastiju Karađorđevića: Muzej slatka-kuća Cvetića iz Kraljeva oživeo dozidnice sa portretima (FOTO)

04. 05. 2026. u 00:05

Reportaže

0 1

Znanjem i šarmom osvajala i tragače: Šapčanka Ružica Berić (82), najstarija je učesnica kvizova u Srbiji

02. 05. 2026. u 20:00

Reportaže

0 4

Helikopter ne zna da li upravlja žena, ili muškarac: Potporučnik Jelena Stević, prva žena sa "letačkim znakom" po modelu VS za civile (FOTO)

02. 05. 2026. u 07:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije