IZMEĐU REDOVA VINOVE LOZE PROFESORI I STUDENTI: "Novosti" u poseti "Radmilovcu - Oglednom dobru Poljoprivrednog fakulteta

DESETAK kilometara od centra Beograda postoji mesto gde vreme teče sporije. Mesto gde se umesto sirena čuje cvrkut ptica, gde se između redova vinove loze smenjuju studenti i profesori, a nauka se sreće sa zemljom. To je Ogledno dobro "Radmilovac", nastavna baza Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu i jedinstven primer kako teorija postaje praksa.

Foto: D. Milovanović

Na prvi pogled, posetilac bi pomislio da je stigao na veliko porodično imanje. Orezuje se vinova loza, u plastenicima se neguje povrće, kosi se trava. U Radmilovcu nije neobično videti profesora sa makazama za rezidbu, doktora nauka u plasteniku ili direktora za kosilicom. Ovde se znanje ne pokazuje titulama na vratima kancelarije, već radom na terenu.

- Kod nas nema podele na poslove. Kada je potrebno da se orezuje vinograd, radi se u plasteniku ili pokosi trava, svi učestvujemo. Važno je da studenti vide da je poljoprivreda posao koji traži znanje, ali i rad - kaže profesor Nikola Filipović, direktor Oglednog dobra "Radmilovac".

Foto: Фото: Д. Миловановић

POGLEDAJ GALERIJU

Budući agronomi ovde dolaze svakog petka tokom semestra na praktičnu, a početkom jula i na blok nastavu. Uče ono što nijedna knjiga ne može u potpunosti da prenese: kako izgleda stvaran život na imanju.

- Naša moralna obaveza prema zadužbinaru jeste unapređenje praktičnih znanja studenata i tu misiju moramo da poštujemo. Radmilovac postoji upravo zbog toga da bi studenti stekli iskustvo koje će im sutra biti potrebno u struci - ističe Filipović.

Ogledno dobro danas zauzima 86 hektara. Legat je porodice Milana Vukićevića, koja je svoje imanje zaveštala Poljoprivrednom fakultetu sa željom da služi obrazovanju budućih agronoma. Fakultet je u posed ušao 1945, a nekadašnje vikend imanje vremenom je izraslo u jedan od najznačajnijih nastavnih i naučnih centara ove vrste. U okviru dobra su Centar za voćarstvo i vinogradarstvo, Centar za pčelarstvo, Centar za ratarstvo i povrtarstvo, Centar za ribarstvo i primenjenu hidrobiologiju, vinski podrum i destilerija.

Poseban ponos "Radmilovca" je vinogradarstvo. Oko 20 hektara je pod vinovom lozom, a kolekcija sorti i klonova broji više od 600 različitih genotipova. Nekada ih je bilo čak 870, pa je ovo mesto važilo za jednu od najvećih kolekcija vinove loze na Balkanu.

- Imamo banku gena koja predstavlja osnovu za oplemenjivanje i stvaranje novih sorti. Tokom godina naši stručnjaci stvorili su više od 20 priznatih sorti vinove loze, šljive i breskve - kaže Filipović.

Znanje sa oglednih parcela preliva se i u podrum. Prošle godine proizvedeno je oko 20.000 litara vina, a mnoge etikete godinama osvajaju priznanja na međunarodnim takmičenjima.

- Iako naša vina redovno osvajaju medalje na međunarodnim ocenjivanjima, nikada nismo bili primarno usmereni na tržište. Prvo je obrazovanje, zatim nauka, a tek onda proizvodnja.Studenti ovde rade diplomske, master i doktorske radove, profesori postavljaju naučne oglede, a svaka parcela predstavlja učionicu pod otvorenim nebom - naglašava prof. Filipović.

Osim vina, u destileriji nastaju rakije od kajsije, dunje, šljive, višnje, jabuke, breskve i grožđa. Sve se proizvodi isključivo od voća sa sopstvenih zasada.

- Ne kupujemo sirovinu sa strane. Sve što preradimo potiče sa naših parcela. Veoma vodimo računa o zdravstvenoj bezbednosti proizvoda i voće ne ulazi u preradu dok ne budu ispunjeni svi propisani uslovi - objašnjava Filipović.

Tokom leta posebno je zahtevno uskladiti sve poslove. Berba voća i radovi u vinogradu često se poklapaju, pa je ogledno dobro ove godine pozvalo i studente da učestvuju u plaćenim sezonskim poslovima.

- Kada se poklope berba voća i radovi u vinogradu, potreban je veći broj ljudi. Zato smo pozvali i studente da nam se pridruže. Dnevnica je 4.000 dinara, ista je za sve i nije normirana - kaže direktor.

Najmlađi, Centar za ribarstvo i primenjenu hidrobiologiju, nastao je zahvaljujući međunarodnim projektima. Na prostoru gde nekada nije bilo ničega danas su jezera i savremeni sistemi za uzgoj i selekciju šarana. Kada se ribice izlegnu "robot" brine o njima, hrani ih.

- Centar za ribarstvo nastao je praktično od nule. Iskopani su bazeni, izbušeni bunari i razvijen kompletan sistem za uzgoj i selekciju ribe. Danas je to jedan od najrazvijenijih. Uz centar se nalazi i mini-zoo vrt sa akvarijumima, pticama i drugim životinjama, koji svake godine privlači veliki broj dece, porodica i izletnika - navodi Filipović.

Na ovom oglednom dobru studenti uče kako nastaje hrana, kako se proizvodi vino, kako se neguje voćnjak, kako izgleda savremena poljoprivreda i stiču znanja koja ne ostaju u knjigama.

Preporučujemo

Reportaže

0 0

SRCEM ZA FILIPA (9): Žitelji Leposavića sakupili 44.000 dinara za dečaka obolelog od dijabetesa

15. 07. 2026. u 06:45

Reportaže

0 1

BOGATSTVO JE DAVATI, A NE PRISVAJATI: Manastir Svetih vračeva Kozme i Damjana u Zočištu obeležio slavu (FOTO)

14. 07. 2026. u 22:54

Reportaže

0 0

SVAKOG DANA STRAHUJU OD NOVOG POŽARA: Strah porodice Grujić iz Vršca, kojoj je vatra prošle godine uništila ergelu

14. 07. 2026. u 11:27

Reportaže

0 2

FRULA SE BIRA PREMA ČOVEKU: Milan Krsmanović iz Čukojevca kod Kraljeva čuva tradiciju izrade drevnog instrumenta

14. 07. 2026. u 07:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije