TV KRITIKA: "Godunov" u ravni svetskih standarda

IZGLEDA da se novi trend uglavnom pozitivnog odnosa prema ruskoj istoriji i tradiciji, posle uspelih serija "Sofija" i "Katarina", ogleda i u megaprojektu "Godunov", čije su prve dve serije izašle pre dve godine i još ne napuštaju ruske ekrane.

Foto IMDb

Taj novi trend ogleda se u izbegavanju neoliberalnih "kritika" tradicionalnog ruskog stanovišta i svakog ruganja ruskoj istoriji, što se moglo naći u nekim ranijim ruskim "blokbasterima" tipa "Vikinzi", "Legenda o Kolovratu" ili u pseudoistorijskom spektaklu "Matilda", koji je izazvao burno negodovanje javnosti, istoričara i crkve. Kao da je stavila tačku na ta pomodna kretanja, kojima nije odobrovoljila Zapad, (taj ionako ni pet para ne daje na ruske trendove), a nije naišla na dobar prijem u najširem domaćem gledalištu, država, po svemu sudeći, okreće novi list. Nema više ruženja ruske istorije, nema više iskrivljenih slika nacionalne baštine ni pokušaja revizije "prevaziđenih" stereotipa i napokon, briše se svaki trag rusofobije. Sa druge strane, mnogo veća pažnja posvećuje se istorijskim činjenicama, autentičnosti ambijenta, kao i stilskim prednostima modernog izraza, u šta spadaju humorna distanca (izražena naročito u "Katarini") i nekonvencionalna dramaturgija (u "Sofiji").

"Godunov" je epska saga o živopisnoj i protivrečnoj ličnosti ruske istorije Borisu Fjodoroviču Godunovu (Sergej Bezrukov), koji se zacario 1598. a carevao do 1605, i unekoliko simbolizuje "smutna vremena", koja su zadesila Rusiju tokom njegove vlade. "Velika smutnja" (kraj XVI i početak XVII veka) bila je oduvek izuzetno bolna tema koja leži na srcu cele ruske nacije. Ona se često obnavljala u raznim vidovima kolektivnog pamćenja - naročito u operi i filmu - da podseti na duboka iskušenja, koja su, u jednom istorijskom trenutku izenađujuće brzo i veoma ozbiljno dovela u pitanje samo postojanje velike države. Nesloga i pohlepa velikaša, spremnost na služenje tuđinu, pokvarenost i opšti sunovrat etičkih vrednosti doveli su Ivanovo carstvo do kolapsa. Katolička koalicija, koju su predvodile Poljska, baltičke zemlje i nemački krstaši, gotovo da je tada ostvarila plan o osvajanju i unijaćenju Rusije od čega se ruski narod izbavio snagom svog patriotizma i pravoslavne vere. Inače bi možda završio kao današnja Ukrajina. Zato je avet "smutnog doba" strašna istorijska opomena i u našem vremenu: sličan se neprijatelj okuplja oko zapadnih granica Rusije i preti novim udarom. Koalicija koja se sabira oko Nemačke i Poljske stvara ponovo obruč oko zapadnog dela "ruskog sveta", samo što sada iza nje stoje ne samo "crna internacionala" nego i najmoćnija vojna sila sveta.

Aleksandra Nikiforova, Foto IMDb

Rusija se oko 1580. faktički nalazila na ivici građanskog rata. Poljski monarh Stefan Batori samo što nije preduzeo pohod na Moskvu uz pomoć ruskih bojara koji su bili spremni da mu služe. Boris je, međutim, uspeo da zaključi mir sa Poljacima i konsoliduje carsku vlast da bi ostvario i značajna proširenja države na istoku. Profesor Pavlov, autor kapitalnog dela o ovom periodu ruske istorije, skreće pažnju da je u televizijskoj seriji lik cara Borisa tačnije osvetljen i da je više u skladu sa istorijskim saznanjima. (Tako je i sa carem Ivanom IV, koga je Boris služio i posle sina Fjodora, nasledio. Nigde u ovoj televizijskoj seriji Ivan se ne naziva Groznim, što nas podseća da su ovaj atribut prvom ruskom caru prišili stranci, uglavnom krstaši Livonskog reda, kojima je Ivan dohakao i sasvim ih uništio. Nemcima je, valjda, i bio grozan. Što mu je plus. Po ovom izgleda da je na delu izvesna, dugo najavljivana revizija ličnosti cara Ivana, oslobođena antiruskih stereotipa.)

Ruska javnost je dobro primila seriju. "To je izvanredan primer istorijskog filma", zaključuje kritičar popularnog portala "Cargrad" Andrej Malosolov. "Autori serijala uspeli su da izvanredno prilagode likove, arhitekturu, odevanje i ponašanje realnostima onog vremena. Radnja je smeštena u autentičan ambijent epohe kraja XVI veka, prave manastire i hramove tog vremena, koji su se još sačuvali u Moskvi, Kolomenskom i Arhangelsku. Za potrebe snimanja izvedena je tačna rekonstrukcija moskovskog Kremlja i Crvenog trga sa Pokrovskim hramom, a deo je snimljen u unutrašnjosti današnjeg kompleksa.

Sve deluje verodostojno i dobro osmišljeno. Detalji posuđa, odeće i igre glumaca zaista prenose gledaoca u ruski srednji vek. Serija je sasvim uronila u epohu, sa poštovanjem svih istoriografskih okvira." I poznati kritičar "Cargrada" Jegor Holmogorov kaže: "Idealno predstavljena materijalna kultura doba. Bez izmišljotina. Sve je bogato, sočno, u čistoti zlata i ikona." Ova uverljivost navodi kritičara da Godunova uporedi sa pomenutim serijama i filmovima čije su pretenzije straćile ogroman novac, da bi se na kraju ispostavilo da su i država i gledaoci od njih imali samo štete. Sve ovo vodi zaključku da država sada više brine o relizaciji velikih istorijskih tema, što je sa Godunovom, očigedno bio slučaj. Rečju, za ljubitelje istorijskih TV serija "Godunov" je prava poslastica, sasvim u ravni britanskih preduzeća slične vrste i nesumnjivo će privući pažnju najšireg auditorijuma.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije