MORAM DA POPIJEM KAD SLUŠAM ZVONKA BOGDANA: Bil Guld, vođa grupe "Fejt no mor", za "Novosti"

Vesna PANTELIĆ

17. 10. 2022. u 11:11

VELIKI sam fan Zvonka Bogdana. Dok slušam njegovu pesmu "Ko te ima taj te nema", moram da popijem pivo ili dva.

МОРАМ ДА ПОПИЈЕМ КАД СЛУШАМ ЗВОНКА БОГДАНА: Бил Гулд, вођа групе Фејт но мор, за Новости

Foto privatna arhiva

Ovo za "Novosti" otkriva američki muzičar i producent Bil Guld (59), osnivač, vođa i bas gitarista rok grupe "Fejt no mor", osvedočeni prijatelj Srbije i Beograda i česti posetilac naše zemlje. Bil već mesecima uči srpski jezik, jer se ovde proizvodi njegova rakija yebiga, koju je uspešno plasirao na američko tržište. Uz konstataciju da se nadamo da ćemo idući intervju voditi na srpskom jeziku, pitamo Gulda kako mu ide i da li je srpski težak.

- Dobro mi ide - kaže za naš list Bil Guld.

- Problem je što kada sam u Srbiji, stalno čujem srpski jezik, ali kada se vratim u Kaliforniju, teško je naći priliku za razgovor i uvežbavanje srpskog, osim proučavanja rečnika. I da, jeste mi težak jezik i voleo bih da sam počeo da ga učim pre 20 godina.

Sledeći intervju na srpskom jeziku je vredan cilj na kome treba raditi.

Svi znamo za vaše rakije yebiga i yebiga bela i ponosni smo. Kako Amerikanci reaguju na rakiju?

- Morate da razumete da većina Amerikanaca koje srećem degustira šljivovicu prvi put u životu. Čak 90 odsto njih se iznenadi, to im je novi ukus koji nisu upoznali. Ali zato im se i mnogo više sviđa nego što su očekivali. Zaista je sjajan osećaj kada ponudite ljudima rakiju prvi put.

Pamtite li vaše prvo iskustvo sa rakijom?

- Da, moj prvi kontakt sa rakijom bio je u Budimpešti 1992. godine kada su "Fejt no mor" svirali sa "Gans end rouzis". Mnogo klinaca iz Srbije i Hrvatske je došlo na koncert i donelo po flašu rakije kao poklon. Sećam se da sam je pio, ali sam se mnogo kasnije zaljubio u rakiju.

Šta se dešava sa "Fejt no mor", album, možda?

- Ništa u ovom trenutku. Otkazivanje prošlogodišnje turneje je bio veliki udarac za nas.

Teško je predvideti bilo šta u ovom trenutku.

Vaša grupa je bila jedan od retkih bendova koji je osudio NATO agresiju na našu zemlju 1999?

- "Fejt no mor" nikada nije dao zvaničnu izjavu u vezi sa bombardovanjem. Jesam ja lično, pošto sam bio kritičan prema tome i rado sam izneo svoje mišljenje. Ali, ja nisam političar i nemam nikakvih aspiracija u tom pogledu.

Kako vidite trenutnu situaciju u svetu?

- Vrlo nesigurnom.

Kako komentarišete kulturu otkazivanja?

- To je veoma široka i komplikovana tema koja može značiti mnogo različitih stvari različitim ljudima. Definitivno je teško odgovoriti u nekoliko rečenica. Odrastao sam slušajući pank muziku. "Fejt no mor" je uvek izazivao svoju publiku, suočavanje sa društvenim stigmama je praktično bila vežba odrastanja. Shvatam da su vremena sada drugačija, ali, ipak, ako se neko prepusti takozvanoj kulturi otkazivanja, onda još postoji neki lični izbor.

Na koncertima "Fejt no mor" u Beogradu i Novom Sadu na "Egzitu", svirali ste "Hajde, Jano". Zašto baš tu pesmu i da li znate još neku našu?

- "Hajde, Jano" je pesma koju sam znao i koja mi se dopadala i pomislio sam da bi bilo sjajno da je prihvati i bend, što i jeste, svidela im se. Takođe sam veliki obožavalac Zvonka Bogdana, "Ko te ima taj te nema"... Treba mi pivo kad je slušam. U redu, dva.

"GITARIJADA" KUL FESTIVAL

BILI ste rokonačelnik 55. "Gitarijade", kakve utiske nosite iz Zaječara?

- "Gitarijada" je bila kul, rok festival sa tradicijom u Zaječaru, ali izgledalo je da dolaze ljudi sa celog Balkana. Svi ljudi koje sam sreo bili su srdačni. Obišao sam Gamzigrad, bilo je odlično. Zanima me rimska istorija i što više putujem po Balkanu, vidim njihove tragove u običajima, hrani... Zaista neverovatno. A i staro groblje na Rajcu, gde sam takođe bio, bilo je super.

BONUS VIDEO - SEĆANjE: Pavle Vujisić nije završio glumu, ali mnogima je mogao da bude profesor

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

UKRAJINCI ODBILI DA SE VRATE U UKRAJINU: Sportska drama zbog rata