"PESMA MORA DA SE LAKO I RADO PEVA": Bilja Krstić o etno muzici, počecima karijere, predstojećem koncertu

KARIJERA pevačice Bilje Krstić protkana je najrazličitijim muzičkim stilovima. Poput najlepše šarenice, od početaka u grupama "Suncokret" i "Rani mraz", preko popa, do tradicionalne muzike i "Bistrik orkestra" po čemu je danas prepoznatljiva. Svaka etapa donela joj je novo iskustvo koje je obogatilo njen umetnički put.

Foto: Nebojša Babić

Krajem prošle godine Bilja Krstić je koncertom u "MTS dvorani" proslavila 50 godina umetničkog rada i 70. rođendan, a u 2026. obeležiće četvrt veka "Bistrik" sa kojim je muzičku tradiciju Srbije i Balkana pronela svetom.

- Kada se osvrnem vidim koliko je moj muzički put bio bogat, raznovrstan, od akustičarskih početaka, preko pop karijere, do tradicionalnog zvuka - kaže za "Novosti" Bilja Krstić. - Sve je bilo lepo i uvezano, jedan put me je povezivao sa sledećim. Ovo čime se bavim nije mejnstrim muzika, ali me raduje što "Bistrik" ima publiku koja nas prati svih ovih godina. Svako ima svoj put, ali naš nije išao krivudavo, imali smo jasan pravac i nikad nismo pravili kompromise kada je o programu reč. Raduje me što sam imala priliku da radim sa ljudima koji su moji prijatelji, moja muzička porodica, koje volim i poštujem. Tako je bilo u svim mojim muzičkim etapama, a posebno u "Bistriku".

 Na koji način planirate da proslavite 25 godina "Bistrika"?

- Ove godine nameravamo da održimo koncert u "MTS dvorani". Imaćemo specijalnog gosta, Jahira Riveru, harfistu iz Kolumbije. On je veliko muzičko ime u svojoj zemlji, svira različite žanrove, a kada smo tamo imali koncert želeo je da svira sa nama "Kraj potoka bistre vode" i "Čaje, šukarije". Nikad nisam mogla ni da pretpostavim da će harfa toliko lepo da se uklopi uz naše instrumente i u balkanski zvuk.

Foto: Noas photography

 Kako objašnjavate interesovanje za balkansku muziku upravo u dalekim tradicijama?

- Svet se mnogo više otvorio za kulture iz manjih zemalja. Ali često kažem da su velike kulture odmah predstavile sve što imaju, zapravo su uvek uzimale ideje iz malih tradicija. Postoje potpuno autohtona mesta i zemlje koje su uspele da sačuvaju svoju izvornost i autentičnost. Što se Balkana tiče, to je prelepa šarenica, sa zanimljivom muzikom i ritmovima, koji se dopadaju ljudima iz dalekih tradicija. Zanimljivo im je sve što dolazi sa ovog prostora, u samom zvuku ima mnogo razigranosti, širokih i lepih melodija. Ali i dalje su najzastupljenije romske pesme i mislim da svaki trubački orkestar sa ovih prostora može da prođe u svetu.

Gde pronalazite sve te divne pesme?

- Moj najveći izvor bila je fonoteka Radio Beograda, dok sam tamo radila, ali i privatne zbirke mojih prijatelja, etnomuzikologa, ljudi koji vole tradicionalnu pesmu. Čak su mi se i sami javljali. Volela bih da se naši mladi umetnici koji se bave tradicionalnom muzikom više okrenu pesmama koje nisu hitovi, da dođu do nekih lepih melodija, zasuču rukave i uđu u taj divan svetlucavi izvor, gde su sva pitanja i svi odgovori. Potrebna je dobra volja, želja i radost. Pesma mora da se lako i rado peva, a ne da to bude obaveza. Ne da pevač kaže da mora da nađe nešto što će da prođe ili što bi moglo da bude hit. Da se ne ide tim putem, već onim malo dubljim koji vodi do tih divnih pesama.

Karijeru ste počeli u grupama "Suncokret" i "Rani mraz", u kojima ste sarađivali sa velikim muzičarima i autorima Borom Đorđevićem i Đorđem Balaševićem. Kako danas gledate na taj period?

- Za mene to nisu bili samo bendovi, već važna životna i umetnička poglavlja koja su me oblikovala i osnažila. To su bile grupe prepune energije, ideja i izraženih ličnosti, u kojima su vladali radoznalost, entuzijazam, sloboda i vera u muziku. Ali malo ko zna da je prvi profesionalni bend sa kojom sam pevala bila leksovačka grupa "Bubamare". Sa "Suncokretom" sam 1975. krenula u akustičko putovanje koje je za mene bilo nešto najlepše do 2000. godine.

Kakav je Bora bio šef?

- Bio je veliki profesionalac. Voleo je da se redovno i na vreme dolazi na probe, bez obzira na to što smo dobro znali program. Na probama se pevalo kako da smo na koncertu. Bora je bio prelep momak, prepametan, mnogo je voleo da piše tekstove. Govorio je da mu je važno da dnevno napiše makar jednu strofu ili refren. Onda nam je to čitao, a mi smo komentarisali. Voleo je da čuje šta će mu reći Gorica Popović, jer je davala dobre komentare i znala da ga navede na još nešto novo i drugačije. Uopšte nije bio sujetan, a jedina nepravda koju smo su naneli bila je sa pesmom "Lutka sa naslovne strane". Uglavnom se nije dopala ženskom delu grupe, smatrale smo da to nije bila kompozicija za nas. Često kažem da pesma bira s kim će. Dobro je što je "Suncokret" to odbio, jer je Bora sa tom pesmom posle napravio veliku karijeru. To je zaista bila numera za "Riblju čorbu".

Foto: Srdjan Ralić

 Posle "Suncokreta", zajedno sa Borom otišli ste u "Rani mraz" Đoleta Balaševića...

- Imala sam privilegiju da sarađujem sa velikim autorom, pesnikom i hroničarem jednog vremena kakav je bio Đole. Njegove pesme, senzibilitet i odnos prema pisanoj reči i emociji ostavili su dubok trag na muzičkoj sceni tadašnje Jugoslavije. I Bora i Đole su pisali divne ljubavne pesme, ali svako na svoj način. Bora je možda bio direktniji, dok je kod Đoleta to bilo nekako mekše, umeo je to lepo da uvije. Drago mi je što sam na početku Đoletove karijere bila jedna nit u toj njegovoj priči, što me je odabrao da mu budem saputnik u muzici, da mu baš ja pevam prateće vokale i obojim sve te pesme. Lepo je kada imate ljude o koje možete da se ogrejete, da budete zaštićeni, a ja to jesam i u "Suncokretu" i u "Ranom mrazu". Od Bore sam naučila šta je red, rad i disciplina, šta znači biti profesionalac, poštovati muzičare i posao kojim se bavite. Kod Đoleta je sve bilo opuštenije, pred turneju imali smo jednu-dve probe.

 Šta je prelomio da se posle "Suncokreta", "Ranog mraza" i etape u pop muzici, okrenete tradicionalnom zvuku?

- Nisam baš imala ideju da to bude čist etno-zvuk, u početku je to bio etno-pop. Uz veliku pomoć Mikana Obradovića, mog prijatelja, etnomuzikologa i kompozitora, radila sam akapela pesme za prvi album i praktično je tako krenulo. Rekla sam sebi da ne moram da pevam pesmu u najizvornijem obliku, ali moram da budem blizu izvora. Pomirila sam te dve stvari i praktično napravila potpuno novi stil na tadašnjoj etno-sceni. Imamo šest albuma iza sebe, sasvim dovoljno da to bude azbuka u muzici, da pokažem kako se stilizuje tradicionalni zvuk, a da se ne prave velike greške.

Preporučujemo

Poznati

0 0

POSLEDNjI RAZGOVOR GOCE I ŠABANA ŠAULIĆA: Nije ni slutila da ga više nikad neće videti

18. 02. 2026. u 14:40

Poznati

0 0

PAD JE BIO MASKA ZA SUROVU DIJAGNOZU: Evo kako je stvarno umrla Džeki Kenedi!

18. 02. 2026. u 14:07

Poznati

0 0

PITALI TRAMPA ŠTA JE KUPIO MELANIJI ZA DAN ZALjUBLjENIH: Njegov odgovor iznenadio javnost

18. 02. 2026. u 13:09

Poznati

0 0

NIKOL KIDMAN IMA NOVOG UDVARAČA? Jedan milijarder očaran glumicom – i ne to krije (FOTO)

18. 02. 2026. u 12:39

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije