Poznati

SEĆANJE KOJE NE BLEDI: Održan desetogodišnji pomen Marinku Madžgalju na Novom bežanijskom groblju (FOTO/VIDEO)

Dušan Cakić

26. 03. 2026. u 14:50

DESET godina nakon preranog odlaska, u tišini i dostojanstvu, danas na Novom bežanijskom groblju okupili se porodica, prijatelji i kolege da odaju poštu Marinku Madžgalju, glumcu, muzičaru i čoveku čiji osmeh i talenat i dalje žive u sećanjima mnogih.

СЕЋАЊЕ КОЈЕ НЕ БЛЕДИ: Одржан десетогодишњи помен Маринку Маџгаљу на Новом бежанијском гробљу (ФОТО/ВИДЕО)

Novo bežanijsko groblje danas je bilo mesto tihog sabiranja uspomena. Među prvima su na pomen stigli najbliži, majka Mirjana Madžgalj i sestra Ljubica, koja se retko pojavljuje u javnosti, ali je ovoga puta, sa sinom, došla da u miru i tišini oda počast bratu.

Ljubica je zapalila sveću i dugo stajala kraj groba, tiho razgovarajući sa prisutnima, kao da kroz reči oživljava uspomene koje vreme ne može da izbriše. Mirjana je, sa dostojanstvom koje nosi bol majke, pozdravljala sve koji su došli da podele tugu i sećanje.

Posebno emotivan trenutak dogodio se kada je na groblje stigao Ognjen Amidžić, dugogodišnji prijatelj i saborac na sceni. Njih dvojica su, kroz muziku i humor, obeležili jedno vreme kao deo grupe „Flamingosi“, a njihovo prijateljstvo bilo je više od saradnje, bilo je bratstvo.

Upravo susret majke i Ognjena bio je jedan od najtežih trenutaka, pogledi puni tuge, ali i ponosa na sve što je Marinko ostavio iza sebe.

Među okupljenima bili su i glumački prijatelji i kolege: Nebojša Ilić, Milica Mihajlović, Jelena Đokić i drugi, koji su svojim prisustvom posvedočili koliko je trag koji je Madžgalj ostavio dubok i trajan.

POGLEDAJ GALERIJU

Nije bilo mnogo reči, samo pogledi, stisci ruku i sveće koje gore. U tim trenucima, svako je nosio svoju uspomenu na Marinka: neko na scenu, neko na pesmu, a neko na privatne trenutke koje javnost nikada nije videla. Deset godina kasnije, bol ne jenjava, ali se pretvara u tiho sećanje, u priče koje se prenose i u osmeh koji se pamti.

Podsetimo, Marinko je preminuo je 2016. godine, nakon teške borbe sa rakom pankreasa. Bolest je dugo krio, noseći je hrabro i dostojanstveno, ne želeći da optereti svoje najmilije. Ta njegova tiha borba, kao i vedar duh kojim je plenio, ostali su deo nasleđa koje je ostavio.

Iako više nije među nama, Marinko ostaje prisutan u ulogama koje se pamte, pesmama koje se slušaju i prijateljstvima koja ne prestaju. Desetogodišnji pomen nije bio samo sećanje na odlazak, već i potvrda da pravi umetnici nikada ne odlaze, oni ostaju u srcima ljudi, tiho i trajno, baš kao što je i Marinko ostao.