"DRMALA" ME TREMA ZBOG DRESA SRBIJE : Andrea Lekić o poslednjem meču u dresu ženske rukometne reprezentacije Srbije

VRATILA se, na impresivan način pomogla rukometašicama Srbije da izbore SP i – najavila kraj karijere. Andrea Lekić je u četvrtak popodne šokirala javnost objavom na Instagramu da će trčati za loptom do juna. Jedna od najboljih rukometašica sveta, koja 6.septembra puni 38 godine, je ponosna i presrećna što je na svom, nenajavljenom, oproštaju od najdražeg dresa u veličanstvenom ambijentu u Boru zajedno sa drugaricama eliminisala Sloveniju i izvadila kartu za Holandiju i Nemačkoj. Ali, tamo će biti u nekoj drugoj ulozi.

FOTO: M. Vukadinović

Andrea je priliku da poslednji meč za Srbiju pamti po velikoj pobedi dobila tek kada su čelnici RSS u Budimpešti Draganu Cvijić i nju zamolili da pomogne devojkama u baražu za SP. Tada je priznala koliko ju je bolelo kada su je pre četiri godine otpisali iz reprezentacije.

- Meni je srce zaigralo kada su mi doneli dres sa mojim brojem sedam. I Dragani i meni išle su suze, znam da su išle i Katarini Krpež, koja se takođe vratila. To govori kolika je ta emocija, koliko je usađeno duboko u nama, koliko nam je nedostajalo da je prenesemo na teren - priča za "Novosti" Andrea.

*ADMIRAL BET VAM POKLANjA*
--> BONUS KAKAV STE ŽELELI <--

Slavna rukometašica je zato presrećna i ponosna zbog trijumfa nad Slovenijom, jer će deul pamtiti i po tome da je poslednji gol na utakmici bio i njen poslednji u reprezentaciji.

- Bile smo svesne težine zadatka, nismo bile favoritkinje u baražu, jer su rezultati govorili da su Slovenke u blagoj prednosti. Zato je za nas ovo veliki uspeh, koji se ogleda u neverovatnoj atmosferi, punoj hali, jer je naša misija i da animiramo što više devojčica da se bave rukometom.

*ADMIRAL BET VAM POKLANjA*
--> BONUS KAKAV STE ŽELELI <--

Na terenu se videlo kako izgleda Srbija sa Andreom,a kako bez nje:

- Osećala se malo tuga za tim propuštenim godinama, ali opet šta je bilo, bilo je, ne treba gledati u prošlost, nema ništa od toga.

Javnost je godinama bila u zabludi da se Andrea oprostila od reprezentacije...

- Godine odavno nisu merilo kvaliteta. Ja i dalje igram na vrhunskom nivou i takmičim se u najelitnijem klupskom takmičenju i jurišam na sve trofeje. Meni je žao, smatram da je odluka Saveza da se podmladi reprezentacija došla izuzetno rano. Naročito što je stavljen teret na pleća devojaka iz domaće lige, da igraju velika prvenstva bez određenog iskustva. Nas su se lako odrekli, a ja nikada javno nisam rekla da se povlačim iz reprezentacije. Ali, nisam imala snagu da bijem unapred izgubljene bitke. Uostalom, tome se nije pridavao značaj i tek kada smo se vratile pročulo se da to nije bio naš izbor - podvlači Lekićeva.

U Boru je posle trijumfa nad Slovenkama rekla da se rukomet u Srbiji voli i da je živ. Zašto?

- Nije bio živ prethodne tri, četiri godine, nismo prolazili grupe, završavali smo 18, 19, 20. na prvenstvima. Sistem u srpskom rukometu nije postojao... Važno je uspostaviti sistem i graditi ga na rezultatima, privlačiti decu. Mi nemamo bazu, nemamo taj kvantitet da bismo izvukli kvalitet, a to je neophodno u svakom sportu. I to je ono što rukometu nedostaje. Da bismo zasijali kao 2013, kada smo bile druge na svetu, moramo da pogledamo šta je to što nama budućnost donosi. Imamo juniorke i kadetkinje koje za sada već imaju lepe naznake za jednu lepu i blistavu budućnost.

Bila je veoma uzbuđena kada se vratila u reprezentaciju:

- Imala sam neviđenu tremu. Čak i pred prijateljske utakmice sa Severnom Makedonijom. Prva utakmica posle četiri godine i povrede bila je veoma emotivna i teška. Ne samo meni, nego i ostalim devojkama koje su se vratile. Ta emocija prema dresu je nešto neopisivo i nemerljivo, da deliš radost i energiju sa svojim narodom ne može da se poredi ni sa čim - ushićena je Lekićeva.

A kakav je bio susret sa devojkama...

- Nisam izgubila tu nit, taj kontakt sa njima. Ali, opet je drugačije kada provedete dane zajedno. Živele smo tako sedam dana i ne samo po meni, već i po njima, to su najlepših sedam dana poslednjih godina. To su njihove reči, ne moje. Meni je srce puno, one su mi nedostajale, verujem da smo i mi njima nedostajale.

Primećuje Andrea da su rukometašice poslednjih godina izgubile samopouzdanje:

- Kada nema dobrih rezultata normalno je da čovek počne da sumnja u sebe. Sve one polako zauzimaju vodeće uloge u svojim klubovima, u Evropi. To je bitno, trebaju nam takve igračice sa takvim internacionalnim iskustvom, onda će reprezentacija dobiti na težini. Nije lako izgraditi samopouzdanje, koje se brzo gubi. Sada sa tim prvim osmesima i sa tim prvim pobedama polako se pomeramo. Ja kažem da je korak u ovoj priči za nas veliki, gigantski. Kada dugo nemate osmeh na licu posle tih prvenstava i utakmica, za početak je važno da se osmeh vrati i da polako gradimo na tome pozitivnu priču. Za sada nemamo pravo da kažemo – cilj je medalja, ali treba težiti da budemo sve bolji.

Nema sumnje da će Lekićeva devojkama mnogo pomoći i van terena. Uostalom godinama ima svoj kamp u kojem je bila i Jovana Jovović.

- Jovana je "moje dete". Bila je kod mene u Akademiji, ja sam učestvovala u njenom putu, razvoju i neizmerno sam ponosna u šta stasava. Iz godine u godinu je sve bolja. Sigurna sam da će biti lider reprezentacije. Sada je vreme da se preuzme veći teret, sposobna je za velika dela i sposobna je da bude pravi primer i uzor mladim rukometašicama.

Živim svoj san

I OVE godine Andrea će zajedno sa Draganom Cvijić Vaskrs "proslaviti" na terenu. Ferencvaroš u nedelju u gostima igra prvu četvrtfinalnu utakmicu Lige šampiona protiv danskog Odenzea...

- Želimo da se plasiramo na F4 Lige šampiona krajem maja u Budimpešti, da osvojimo titulu prvaka Evrope. Konkurencija je žestoka... Teško je kada niste sa porodicom, ali smo navikle da nemamo praznike. Radimo ono što volimo najviše na svetu, ja živim svoj san, živim život koji volim. Ne može čovek da ima sve, a ja sam zahvalna na svemu - priča Lekićeva.

Četvrt veka sa loptom

OVE godine biće 26 leta od kada je počela da igra rukomet u ORK Beograd. Nosila je i dres Radničkog, a od 2007. je u inostranstvu, kada je pojačala slovenački Krim... Za to vreme bila je najbolja rukometašica sveta, klupski prvak Evrope na večnoj listi je treći strelac Lige šampiona.

- Zahvalna sam na svakoj sekundi. Poslednjih godina razmišljam koliki je blagoslov što sam zdrava i što se osećam srećno, da je rukomet mesto u kojem sam ona prava ja. Ne postoji mesto gde se osećate ispunjenije, srećnije, pogotovo posle velikih rezultata, kada kažete sebi "vredelo je" - ističe Andrea.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije