ČIJE TITULE VIŠE VREDE, NOVAKOVE ILI MARGARET? Pobediš šest igračica, uzmeš 13 GS - kako je čuvena Kort pisala istoriju

MARGARET Kort (devojačko Smit), ime i prezime čuvene teniserke, danas se više nego ikada prelama preko usana brojnih analitičara i postavlja kao reper za najtrofejnijeg igrača ili igračicu u istoriji belog sporta, sa 24 grend slem trofeja u singl konkurenciji. Legendarnoj, sada 81-godišnjoj Australijanki se ne može osporiti da je jedna od najboljih koja je prebacivala žutu lopticu preko mreže, jer je tokom karijere koja je trajala od 1960. do 1977. postavila brojne rekorde, od kojih su neki još na snazi. I to sa nekoliko pauza koje je pravila u karijeri dugoj 17 godina. Impresivne brojke od čak 192 pehara, 18 kruna u jednoj sezoni u konkurenciji dama, a 21 računajući i dubl, još stoje zacementirane kao najbolje ikada. Procenat pobeda u singlu (91,02) i trijumfa u finalima grend slemova (91,67), u open eri teško da će iko oboriti.

Tanjug/AP

Kortova, koja je rođena u Alburiju (gradić na istoku zemlje sa oko 50.000 stanovnika), imala je tu specifičnu okolnost da se takmiči u periodu od dva drukčija razdoblja tenisa. S obzirom na to da su se do 1968. godine (kada je počela open era) nadmetali samo amateri, kojima na najvećim takmičenjima i grend slemovima nisu deljene novčane nagrade nego plaćani samo putni troškovi, većina se odlučila za drugu stranu, koja je donosila finansijsku sigurnost. Stoga su mnogi vrhunski teniseri i teniserke igrali privatne turnire i smatrani profesionalcima, te su svesno propuštali "krem" takmičenja.

Kada se podvuče crta, kao amaterka, Margaret je osvojila 13 grend slemova, igrajući protiv samo šest protivnica. Zemljakinju Džejn Lehejn O'Nil pobeđivala je četiri puta, Brazilku Mariju Bueno tri, Lesli Turner Bovrej (Australija) i Bili Džin King (SAD) po dva i Darlin Hard (SAD) i Nensi Riči (SAD) po jedanput. Dva puta u tom periodu su joj rivalke predavale meč, osam puta je pobeđivala u dva seta, a tri su išla do odlučujućeg, trećeg. U open eri ima 11 kruna, a jedini poraz nanela joj je Gulagong Kolu, takođe Australijanka, na Vimbldonu 1971, a osim nje pobeđivala je Kris Evert, Rosemari Kasalis, Bili Džin King, Helgu Nilsen Masthof (Nemačka), Kari Malvil Rid (Australija), Nensi Riči i En Hajdon Džons (Velika Britanija), a polovinu finala dobijala je u dva seta. Od 192 titule, 92 su došle u open eri.

Kortova, sa "samo" tih 11 pehara posle 1968, nije bila razmatrana za najtrofejniju grend slem šampionku. Tu titulu držala je Nemica Štefi Graf sa 22, a zatim je sada 42-godišnja Serena Vilijams preskočila sve sa 23. Amerikanka je godinama bezuspešno pokušavala da dođe do "cifre" od 24, a na kraju je to uspeo samo Novak Đoković trijumfom na Ju-es openu ove godine. I sada, kada je Srbin zaseo na čelo, odjednom se u "jednačinu", kod zapadnih medija i stručnjaka vraća zaboravljena Margaret, koji nisu pominjali dok su Štefi ili Serena bile rekorderke. Ali, upravo u Australiji, u januaru 2024, u domovini Kortove, imaće Nole priliku da dođe do 25. grend slem pehara, i totalno potuče njen rekord, koji se pomalo apsurdno našao u priči.

FOTO: EPA

Nema nikakve dileme da je Margaret, koja je sa osam godina krenula da se bavi tenisom, bila jedinstven talenat. Gipkost, kretanje na terenu, snaga u ruci bila je početna osnova da se izdvoji od konkurencije.

- Kao devojčica često sam trenirala sa momcima. Znala sam da moram da razvijem dobru servis-volej igru, kako bi me pozvali da igramo. Tako sam odrasla - pričala je Margaret.

Ono što je bilo retko u to vreme, provodila je dosta vremena u teretani, dižući tegove, kako bi fizičku spremu dovela do savršenstva. S obzirom na sve te kvalitete, kasnije će zavredeti nadimak "australijska Amazonka".

Odluka da se sa 16 godina preseli u Melburn, da stekne još više iskustva i radi sa priznatijim stručnjacima, ispostavila se kao prava odluka. Samo dve godine kasnije, upravo u tom gradu, podigla je prvi GS trofej, od ispostaviće se sedam titula Australijan opena zaredom. Ukupno je 11 puta u karijeri slavila u Melburnu, a to je rekord Novak takođe ima na nišanu za tri meseca, pošto je sada na "koti 10". Inače, raniji naziv ovog turnira bio je Australijski šampionat.

Prvi put u inostrastvu okušala se tek 1962, kao 20-godišnjakinja, a tada je vezala trijumfe u Francuskoj i Americi. Naredne godine, kompletirala je sve četiri grend slem titule, trijumfom na Vimbldonu, nad verovatno najvećom rivalkom u tom dobu, čuvenom Bili Džin King. Agresivnom, napadačkom igrom, neverovatnim jednoručnim bekhendom, bila je nerešiva enigma za rivalke. Prvi, od tek pet poraza u finalima doživela je od Brazilke Marije Bueno na Šampionatu Amerike 1963.

Margaret je bila dominantna sve do 1966, kada je šokantno odlučila da ode u penziju, nakon udaje za političara Berija Korta. Pauza je, ipak, trajala tek nešto više od godinu dana pošto se vratila na teren 1967. u novembru, a to je uticalo da prvi put poklekne na grend slemu u Melburnu 1968. od Bili Džin King.

Ipak, to će biti uvod u dve sezone, njene surove, još uvek neprevaziđene vladavine. Tokom 1969. i 1970. uzela je sedam od mogućih osam grend slemova. Ta 1970. zauvek je ušla u istoriju tenisa. Došla je do kalendarskog slema, odigrala zapanjujućih 110 mečeva, pobedila u 104, a pehare podizala na 21 od ukupno 27 turnira, na kojima je učestovavala. To je bila samo jedna od pet sezona u kojima je Kortova dolazila do trocifrenog broja pobeda.

Međutim, posle toga je često bivala van terena iz najlepšeg mogućeg razloga - trudnoće (ima četvoro dece sa Berijem). Pokušala je naredne 1971. da ponovi podvig. Odlično je počela sezonu, ali je posle finala Vimbldona saznala da nosi sina Danijela, koji je na svet stigao u martu 1972.

Sjajna fizička pripremljenost omogućila joj je povratak na teren u novembru 1972. Zatim, 1973. je slavila na tri od četiri grend slema (Melburn, Pariz, Njujork) i stigla do konačna 24 grend slema.

Pošto je na trudničko bolovanje odlazila 1974, a zatim i 1976, a onda saznala da nosi četvrto dete tokom 1977. godine rešila je da ode u penziju i posveti se deci. Trenutno živi u Pertu (Australija).

BONUS SADRŽAJ

Knjiga o našem asu koja je izazvala veliku pažnju nosi naziv "Novak, pariske priče". Prođite uz Novaka sve njegove emotivne trenutke u upoznajte ga u jednom potpuno drugom svetlu. Na 320 stranica, ilustrovanih do sada neviđenim fotografijama, predstavljen je život slavnog tenisera.

Kliknite OVDE i poručite još danas ovo remek-delo koje će vas odvesti na najslavnije teniske terene.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije