Srbija

NIKAD GORE VREME ZA PČELARE: Paraćinski proizvođač meda Nikola Matić, za tri godine, broj košnica smanjio sa 484 na jedva 180

Зорана Рашић
Zorana Rašić

09. 06. 2025. u 06:15

- PROŠLE godine je proglašena elementarna nepogoda u pčelarstvu i, još u julu i u avgustu, kada su pčele zbog previsokih temperatura i suše bile izložene velikom stresu, naslutilo se da će zima biti teška. Nije bilo polena, biljke nisu medile, pa su iz zime pčele izašle za uginućem od oko pedeset odsto - ističe jedan od najpoznatijih paraćinskih pčelara mlađe generacije, Nikola Matić.

НИКАД ГОРЕ ВРЕМЕ ЗА ПЧЕЛАРЕ: Параћински произвођач меда Никола Матић, за три године, број кошница смањио са 484 на једва 180

Foto: Privatna arhiva

Kaže, samo njemu stradala je trećina društava, ali je još dvadesetak odsto toliko slabo, da je i njih gotovo otpisao. A, njegovi pčelinjaci nalaze se na tri lokacije: na Juhoru, Bukoviku i Južnom Kučaju, lane je zazimio 225 košnica, a posle prolećnog rojenja, koje je takođe bilo loše, sad ih ima 180.

- To i nije toliko tragično, posebno u odnosu na neke kolege čije su košnice u ravnici... Bagrem skoro da i nije cvetao u maju, pa meda ima svega pet-šest kilograma po košnici, što nije dovoljno ni za same pčele. Ja počinjem prihranu, pa ću videti da li će biti bar livadske paše... Zbag manjka pčela, jagode i višnje ove godine nije imao ko da opraši. I, sada su jagode mahom u trećoj klasi, a višnja je jednostavno odbacila plod - objašnjava Matić, navodeći da su uz globalne klimatske promene u Srbiji problem postali i zagađenje i prekomerna upotreba pesticida.

*Do 10.000, bez depozita!
Bonus koji ispunjava 3 želje - zavrti točak sreće, uzmi do 300% bonusa i igraj do 5 dana besplatno!*

Foto: Privatna arhiva

 

Sve je to, kaže, kombinacija koja pčelarstvo vodi u propast, pa mnogi odustaju...

Mladi domaćin iz grada na Crnici zasad je digao ruke samo od proizvodnje opreme za ovu delatnost. Sada ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo i nastoji da održi društva, mada ne gaji prevelik optimizam.

*Do 10.000, bez depozita!
Bonus koji ispunjava 3 želje - zavrti točak sreće, uzmi do 300% bonusa i igraj do 5 dana besplatno!*

- Pre tri godine imao sam 484 košnice, a sad oko 300 manje. Matići su pčelarska porodica, ovim se decenijama bavio i moj otac, ali nema rešenja za gubitak pčela. Zato sam i ja morao da smanjujem brojno stanje, poput ostalih koji su prodavali i košnice, i rojeve. Jer, lane sam imao samo tonu meda, što je nedovoljno za namirivanje osnovnih trošova, pa s pravom tvrdim da ne pamtim gore vreme za pčelinjake - veli Nikola i ukazuje da je lažni meda, koji je preuzeo tržište, takođe veliki problem.

Gubi bitku sa falsifikatima

SUŠTINU pčelarenja u Srbiji predstavlja izvoz. EU je nekada imala čistoću meda u 95 odsto slučajeva, ali su i oni - usled krize - "olabavili" kontrolu kvaliteta i sad im lažni med zauzima 70 procenata tržišta!

- Zbog toga ne žele da uvezu naš pravi med, po ceni od šest do osam evra za kilogram, već kupuju falsifikat za evro, ili se odlučuju za apsolutno neproverene proizvode iz Ukrajine i Kine, na primer. Ja posedujem sve papire da svoj med prodam nekom velikom trgovinskom lancu, ali u "utakmici" sa falsifikatima nisam konkurentan - kaže Nikola Matić.

Cene falsifikata su oko 450 dinara za kilogram, dok najjeftiniji pravi med ne može da se nađe ispod 1.000. I tu pčelari gube bitku, jer ljudi kupuju jeftinije, po marketima, a proizvođači svoje količine sve teže prodaju.

 

Foto: Privatna arhiva

- Uveren sam da je pčelarstvo najvažnija poljoprivredna grana u Srbiji, koja ozbiljno zarađuje, ali bi trebalo i da se zaštiti. Ranije studije pokazale su da je naš doprinos godišnje iznosio milijardu evra, a pristali smo na subvencija od osam i po evra po košnici, odnosno "hiljadarku", što je baš malo. Pritom, kada bi se sa tržišta izbacila falš roba, ničija pomoć ne bi nam bila potrebna - zaključuje Matić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

BESPLATNI PREGLEDI NA MAGNETNOJ REZONANCI: Specijalna bolnica u Vršcu dobija savremeni aparat, prvi u državnoj ustanovi u južnom Banatu
Srbija

0 2

BESPLATNI PREGLEDI NA MAGNETNOJ REZONANCI: Specijalna bolnica u Vršcu dobija savremeni aparat, prvi u državnoj ustanovi u južnom Banatu

SPECIJALNA bolnica za psihijatrijske bolesti "Dr Slavoljub Bakalović" na jesen će dobiti magnetnu rezonancu, čime će postati jedina državna zdravstvena ustanova u južnom Banatu, koja će u svom sastavu imati taj neinvanzivni dijagnostički aparat. Za pacijente iz celog regiona to znači da više neće morati da idu u bolnice u Beogradu i Novom Sadu, ili da skupo plaćaju takve preglede kod privatnika, jer će ubuduće u Vršcu to moći da urade besplatno, samo uz uput.

15. 08. 2025. u 15:23

LETNJI KAMP ZA MLADE U KNIĆU: Jačanje veza srpske dece iz dijaspore sa otadžbinom
Srbija

0 0

LETNJI KAMP ZA MLADE U KNIĆU: Jačanje veza srpske dece iz dijaspore sa otadžbinom

U opštini Knić pored Kragujevca i ove godine se održava Kamp mladih iz dijaspore. Više od 160 mladih srpskog porekla iz sedam evropskih zemalja boraviće u ovoj šumadijskoj opštini do 17. avgusta. Ovo je jedan od 26 kampova mladih iz dijaspore koji će biti organizovani u Srbiji i okupiti 6.500 mladih srpskog porekla iz svih krajeva sveta. Kamp u Kniću je otvorio Đorđe Milićević, ministar bez portfelja zadužen za saradnju sa dijasporom.

14. 08. 2025. u 14:35

Politika
Tenis
Fudbal
ŠEŠELJ BEZ KOČNICA: Predsednik SRS predlaže šta uraditi blokaderima teroristima (VIDEO)

ŠEŠELj BEZ KOČNICA: Predsednik SRS predlaže šta uraditi blokaderima teroristima (VIDEO)