Holbrukov flomaster i tvrda reč Zapada

U NIZU kontroverzi koje su pratile pregovore u Dejto­nu, ostala je i jedna bizar­nost pronađena u beleškama Nikole Koljevića.

Foto Printskrin

Ovaj potonji, kao učesnik napetih pregovora u američkoj vojnoj bazi Rajt Pa­terson, naknadno je zapisao da je, navodno, Ričard Holbruk na mapi malih razmera linije raz­graničenja povlačio debelim flomasterom, a kad bi se karta uvećala, te linije postajale su široki koridori, odnosno ki­lometri perfidno otete srpske zemlje.

Pokojni "buldožer diplomata" bio je sklon šibicarskim tri­kovima - prisetimo se i da je svojevremeno garantovao Rado­vanu Karadžiću da ga neće goniti ukoliko se povuče sa čela SDS i iz politike (spekulisalo se da postoje dva primerka ovog ugovo­ra), ali nam on ovom prilikom nije u fokusu, već decenijski modus operandi koji primenjuje Zapad, i to ne samo na našem tlu.

Opšte je mesto da su Amerikanci izigrali najpre Mihaila Gor­bačova, a naposletku i Borisa Jeljcina, da se NATO neće ši­riti na Istok. Ili, da ne idemo tako daleko u prošlost. Dovolj­no nam je i nedavno svedočenje Angele Merkel, koja je priznala da su Minski sporazumi iz 2014. godine, čiji su garanti Nemačka i Francuska bili samo kupovi­na vremena kako bi se režim u Ukrajini pripremio za rat sa Rusijom.

Svi ti primeri potvrđuju da reč zapadnih političara ne vredi ni koliko crvljiva šljiva, ali svakako su slikoviti posle gor­kog i iskrenog priznanja pred­sednika Aleksandra Vučića:

- Sukob u Banjskoj desio se zato što je međunarodna zajednica la­gala Srbe na Kosovu i Metohiji da će biti zaštićeni i da neće biti progonjeni i hapšeni. Kriv sam što sam verovao Zapadu da će is­poštovati ono što su potpisali.

U nadi da će sačuvati srpske glave i državu od Levijatana koji se, pošto se 1999. nahranio dušama srpske dece i nazobao naših fabrika i mostova, spre­mao za završni udarac na Koso­vu, Vučić je svesno prečuo vapaj nekadašnjeg policajca:

- Kakve god garancije daju ovi sa Zapada, znamo kako su ih lako gazili. Ako sklonimo barikade, loviće nas kao zečeve - brižno je govorio Aleksandar Filipo­vić one decembarske noći u ka­sarni u Raškoj.

Srbi su sklonili barikade i od tada je otpočela hajka Kurtijevih goniča sa dugim cevima. Lovo­staja nema, a sve je kulminiralo krvoprolićem u Banjskoj. Taj nesrećni događaj, filigranski obrađen u špijunskim i medij­skim laboratorijama, doveo je Srbiju u tamni vilajet - šta god da uradi, kajaće se.

A, obrela se tamo verujući ne samo u reč, već i u potpis za­padnih lidera. Sa naknadnom pameću, od koje retko kada ima koristi, sada se možda bolje vidi da je Briselski sporazum bio naš Minsk - desetogodišnja dimna zavesa iza koje su se Al­banci pripremali da ostvare svoj san - da prigrabe i sever i tako zaokruže "suverenitet" lažne države. I ne samo to. Pretvarajući to područje u zonu antiterorističkog dejstva, svakodnevni život Srba već su pretvorili u pakao. Upadaju bez naloga u njihove kuće kad im se ćefne, provaljuju u bolnice i vrtiće... Hrvatski patent razvi­li su do maksimuma - ko je za vre­me rata makar popreko pogledao komšiju Albanca privode ga za ratni zločin. Ukratko - sprovode puzajuću "Oluju", iako nisu spro­veli nijedan dogovor za koji je garant bila i EU.

U okolnostima kada se zbog masa­kra kod Banjske klatno krivice sa Kurtija preko noći prebacilo na našu stranu, malo toga može­mo da učinimo. Manevarski pro­stor je uži od ivice žileta. No, kadri smo makar da ne nasedamo na narativ naših neprijatelja i njihovih drugosrbijanskih gu­vernadura koji strasno žele da borbu za Kosovo svedu na bitku za cisterne i kokain, da SPC pretvore u mitraljesko gnezdo srpskih terorista, a jedinu legi­timnu političku opciju - Srpsku listu, prekrste u balkansku ver­ziju "Tamilskih tigrova".

Svi ti napori slivaju se u jed­no - da se Srbija saglasi sa nezavisnošću Kosova i pusti narko-tvorevinu u UN. To nam je prekjuče potmulo nagovestio i ambasador SAD Kristofer Hil, podsećajući nas na odredbe Ohridskog sporazuma koje čekaju ispunjenje. Dakle, opominju nas na "obavezu" koju Vučić nije ni potpisao. U duhu one latinske - verba volant scripta manent, treba insistirati na tome da se u dija­log o Kosovu, koji je u sadašnjem formatu besmislen, uključe i oni čija reč vredi mnogo više od svih zapadnih potpisa. A, nije da ih nema...

Preporučujemo

Kolumne

0 3

ODVAŽNOST IZRICANjA

25. 09. 2023. u 07:00

Kolumne

8 8

NEĆE MOĆI: (Strip)tizer i denuncijacije

24. 09. 2023. u 09:57

Kolumne

0 2

Komesari

20. 09. 2023. u 11:21

Kolumne

0 4

BROJANICA

12. 09. 2023. u 12:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije