NEĆE MOĆI, Da crno ostane crno...

...POSEBNO ako se radi o uniformi

Foto Z. Jovanović

Modna industrija je elitistička pojava. Otkako je sveta i veka moda je uvek bila jedna od manifestacija elitizma, kao sredstvo da se elita izdvoji od ostatka naroda. U savremenom svetu, moda je odavno prestala da bude samo pitanje ukusa, tekstila i kroja.

Postala je kulturni fenomen s dubokim ideološkim značenjem. Danas, u modernom konzumerističkom društvu, moda ne predstavlja samo granu kulture ili privrede - ona je postala instrument društvenog inženjeringa, simbol kulturne hegemonije i oruđe globalističke elite u preoblikovanju društvenih vrednosti i identiteta kako bi se oni upodobili svetonazoru oligarhije.

Moda je sredstvo za određivanje i nametanje onoga što je "prihvatljivo" i "poželjno", onoga šta se "valja" da bi se bilo "urbanim" i delom višeg sloja. Posebno u zapadnom svetu, gde se intenzivno radi na "dženderizaciji" društva, na androginizaciji koja neretko prelazi u izopačenost, a sve pod plaštom "umetnosti" i "slobode izražavanja". Današnja modna elita promoviše ideologiju koja umanjuje značaj porodice, polne razlike i nacionalnog identiteta. Muškarci se feminizuju, žene se dehumanizuju. Skupocene robne marke ne prodaju samo proizvode već i simbol statusa.

Ovakva vrsta potrošačkog snobizma još jedan je od načina za stvaranje dubokih podela u društvu i favorizovanje "kulturne elite", dok se većinsko stanovništvo marginalizuje i stigmatizuje kao "nesofisticirano" ili "zastarelo", odnosno kao "krezubi" i "ćaciji". Ovo nikako ne doprinosi stvaranju zdravog društva, već ga samo raslojava i unosi duh prezira prema običnom čoveku, što, opet, izaziva reakciju kod ovog dela stanovništva i vodi u začarani krug podela i međusobne netrpeljivosti.

Globalno, modna industrija često deluje kao ideološki aparat levičarskog liberalizma, tako što prikriva političke poruke u naizgled bezazlenim estetskim formama. Promocija "raznovrsnosti", "inkluzije" i sličnih parola u modi često se svodi na prazne gestove, a suštinski služi podrivanju homogenosti i organske povezanosti naroda.

S obzirom na ovo, nimalo ne čudi da se i kod nas modna industrija priključila (ili predvodi i kreira) aktuelnom "trendu" pobune koju su i ranije mnogi domaći mislioci poput Zorana Ćirjakovića ne bez razloga nazivali pobunom privilegovanih, tj. "nutela revolucijom". Sasvim je normalno da se "studentsko-profesorski" pokret (iako se nikako ne radi o većini ni jednih, ni drugih) okiti još jednim bedžom, onim modnim. Tako je "Pervol fešn vik", kako je to moderno reći, 15. maja počeo, po navodima N1, "na neobičan način - modeli su bili studenti koji su obeležili proteste proteklih meseci" i mi ćemo ih "sigurno prepoznati", jer su, jelte "fejmus". Navode da je "Fešn vik" pod nazivom "Naše sutra" "inspirisan" studentima a zapravo bi se reklo da je obrnuto, da je smisao ove manifestacije da dodatno inspiriše studente i njihove sledbenike na nastavak "otpora" (oni su, navodi se, "modeli otpora").

Kako je za N1 rekao osnivač ove manifestacije Nenad Radojević, "Fešn vik" "uvek sarađuje i podržava studente mode praktično od svog nastajanja i to je uobičajena stvar". Samo je ranije ta podrška bila u njihovom studiranju i profesionalnom razvoju, a sada u suprotnom.

Vrlo je interesantno da je generalni sponzor ovog događaja marka "Pervol", proizvod nemačke kompanije "Henkel". Istorija ove firme je za nas pomalo čudna, ali je za jednu nemačku firmu, reklo bi se, najnormalnija. "Henkel" (ne treba ga mešati s "Hajnkelom" koji je proizvodio čuvene bombardere) nastao je 1876. kao prvi nemački brendirani deterdžent. Od 1930. kompaniju je vodio Hugo Henkel, zagriženi nacista sa članskom kartom NSDAP-a broj 2.266.961 (nije im se on toliko kasno pridružio, nego ih je prosto bilo mnogo) i kao takav bio je većnik u Diseldorfu, a njegova firma je dobila nagradu "Uzorno nacionalsocijalističko preduzeće" koje je delio ogranak organizacije "Snaga kroz radost" nazvan "Lepota rada". Na njegovo mesto 1938. dolazi još vatreniji nacista iz porodice, Verner Lips, pod čijim vođstvom, posle Kristalne noći u novembru 1938, kompanija znatno uvećava svoj deo akcija u firmi "Degeusa" koja je, između ostalog, proizvodila i gas "ciklon B" kojim su ubijani logoraši, pre svega Jevreji. Kompanija "Henkel" nije bila gadljiva ni na robovski rad ratnih zarobljenika i drugih logoraša.
Opet kao i mnoge druge uspešne nemačke kompanije, i "Henkel" je ubrzo po okončanju rata ponovo počeo da radi, samo za druge političke patrone i u skladu s malo drugačijim ideološkim usmerenjem. Otud i ne čudi što se jedna baš ovakva velika kompanija, koja s uspehom posluje i u Srbiji, našla kao sponzor jednog ovakvog događaja. Jer, kako je to i sam Hitler rekao: "Kada mi protivnik kaže 'nikada neću preći na vašu stranu', ja mirno odgovorim 'tvoje dete nam već pripada. Šta si ti? Ti ćeš umreti. Tvoji potomci, međutim, stoje u novom stroju. Uskoro, oni neće znati ni za šta drugo od ove nove zajednice'." (Citat iz govora iz novembra 1933. kako ga je u knjizi "Uspon i pad Trećeg rajha" preneo Vilijam Širer.) "Naša deca" nisu nova, mozak im je opran "Pervolom".

Preporučujemo

Kolumne

0 2

NEĆE MOĆI: Svinjska polutka

18. 05. 2025. u 09:15

Kolumne

0 6

NEĆE MOĆI: Zemlje uspravnih ljudi

11. 05. 2025. u 13:33

Kolumne

0 1

NEĆE MOĆI: NEO-DSS i pitanje lustracije

04. 05. 2025. u 19:02

Kolumne

0 4

NEĆE MOĆI: Kad vegetarijanac sudi o bifteku

27. 04. 2025. u 09:15

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije