"NOVOSTI" SA SRBIMA U KNINU Potresna ispovest Vaske: Mislili smo da grmi, a Hrvati su gađali Knin

PITATE me mogu li da zaboravim 4. avgust 1995. godine? Ne mogu. Teška su to sećanja, potisnuta. Imala sam 12 godina, neke događaje sam odlično upamtila, neke ne, ali jedna slika ostaće večna: u Kninu je bio mrak jer nije imalo struje, samo su se na putu videla svetla od beskrajne kolone vozila koja je napuštala grad...

Vaska Radulović, Foto I. Marinković

Ovako se "Oluje" i dana kada je sa porodicom baš u toj koloni prognanika spasavala živu glavu ispred hordi hrvatske vojske, za "Novosti" priseća Vaska Radulović (39) iz Polače kod Knina. U dvorištu porodične kuće kojoj se vratila 2011. posle 16 godina života u Srbiji, o svemu što je preživela govori u nekom čudesnom, uzvišenom miru. Samo, povremeno, brzim treptajima "naredi" suzama da ne kreću.

- Rano je nestalo struje i sve komunikacije bile su prekinute - nastavlja.

- Mislili smo da grmi, a gađali su Knin. Iz Sinja je naišla naša vojska i produžila prema gradu. Tek tada smo shvatili šta se dešava. Osetila sam paniku kod ljudi. Otac je uzeo pršut iz konobe i nož, a ja sam ušla u našu kuću, izgrađenu na temeljima one koju je moj čukundeda izgradio pre 200 godina, da uzmem naše albume za slike. Majka me požurivala govoreći da će se sve smiriti i da ćemo se uskoro vratiti. Stoka je ostala zatvorena, konobe pune pršuta, sira u mešinama, vina, plodova... Deda je krenuo sa rođakom, a nas tri sestre, mama i tata popeli smo se na stričev traktor. U njemu nas je bilo ukupno 25, od čega devetoro dece i trudnica pred porođajem...

Po dolasku u Knin, zatekli su hiljade ljudi. Svi su, kaže, upućivani prema Srbu.

- Iz Knina smo izašli u neznanju - priča Vaska.

- Pet dana smo bili na traktoru, u koloni koja je išla preko Martinbroda, Bosanskog Petrovca, Prijedora, Banjaluke... Sa rukom u gipsu, petogodišnja sestra Dragana bila je pet dana i pet noći u majčinom krilu... Bilo je mnogo straha i neizvesnosti, a nedostajalo nam je sve, od hleba do benzina... U Prijedoru ispred škole su nas prihvatili, tu smo prvi put izašli iz traktora... Lila je kiša... Čuo se plač... Stezali nas strepnja i neverica...

Ujutru su krenuli dalje. Kud i svi... Prema Srbiji.

- Jednu noć, posle ne znam koliko dana, stigli smo u prihvatni centar u Rumi - seća se Vaska.

- Ali, dobri ljudi su nas odmah primili u stan da prespavamo. I, život je morao da ide dalje... Potom je nas 15 godinu dana živelo u jednoj kući u Banatskom Novom Selu, dok otac i majka nisu iznajmili kuću za nas, radili su sve što su mogli da preživimo. Imali smo divne komšije i njihovu podršku. I danas smo s njima u kontaktu.

Vaska Radulović, Foto I. Marinković

Krajišnici su tih godina, priča nam, masovno krenuli da se iseljavaju u Australiju i Kanadu. Jedne večeri, kaže, otac je pitao hoće li i oni. Majka je odluku prepustila njemu.

- Rekla sam: "Nećemo jer se nikada nećemo vratiti, a iz Srbije možemo doći bar povremeno" - govori nam Vaska.

- Već 2001, otac i deda su se vratili. Mama je čekala da najmlađa sestra završi 8. razred pa su se vratile i njih dve. Ja sam u Beogradu studirala Filološki fakultet i radila. Želja da se i ja vratim u Polaču bila je sve jača.

To je učinila 2011. Sada je novinar, dopisnik iz Knina i Dalmacije, srpske TV produkcije Zajedničkog vijeća opština iz Vukovara. Pitamo je kako Srbi danas žive u Kninu i okolini.

- Još je ovo ranjen kraj, ali mi smo naviknuti na izazove - kaže nam.

- I te kako smo svesni u kojoj državi živimo, ali nismo šćućureni pred Hrvatima. Tu smo gde želimo biti. Ovde su nam i grobovi, crkve, ognjišta. Većih svetinja nemamo.

Odgovor na isto pitanje potražili smo i od naših mladih sunarodnika u Kninu. Okupljaju se u jednom kafiću na Terazijama, kako nazivaju centar grada. Ali, dok sede u njemu, neminovno gledaju u kružni tok u koji se utapaju tri ulice - "Franje Tuđmana", "7. gardijske brigade", one čiji su pripadnici razvili hrvatsku zastavu na kninskoj tvrđavi, i "5. kolovoza", po datumu kada su to učinili. A, "Terazije" su zvanično Trg "Oluje".

- Ne obraćamo mi pažnju na table i nove nazive ulica. Oguglali smo - kaže nam Milan, raspoložen za razgovor, ali ne i za fotografisanje.

- Mnogo je važnije da nam niko ne može osporiti da smo svoji na svome. Neki od nas rade u državnoj službi, a mnogi se bave poljoprivredom na svojim imanjima u obližnjim selima.

Jasno nam je da su Knin zaobišli mnogi važni državni projekti, ali mi se ne damo.

Donji grad Kninske tvrđave, Foto I. Marinković

Borimo se za bolji život, kao i Hrvati koji ovde žive.

I Srbija je sve više, kaže,  počela da obraća pažnju na Srbe u Dalmaciji koji su dugo bili zapostavljeni i često nazivani "statističkom greškom". Čak i od naših ljudi u Srbiji.

- To se promenilo i dobro je da je tako - nastavlja Milan.

- Nikada nam život neće biti kao pre rata, ali nemamo mi više straha. Ovde živimo 365 dana, a ne samo 4. i 5. avgusta kada krenu da nas traže novinari sa svih strana, ispitujući nas o životu Srba u Kninu. Ja uvek ponosno kažem da sam Srbin u Kninu, u Hrvatskoj. Ovde su mi živeli otac, deda, pradeda, čukundeda... Posle "Oluje" bilo je nemoguće pomisliti na budućnost, a sada u Kninu i okolini ne žive samo Srbi starci već i oko 300 srpske dece. Toliko paketića se za njih spremi za Svetosavsku akademiju koja se već 10 godina održava u Studentskom domu kninskog Veleučilišta. Ne damo se. Borimo se da nam se ne zametne trag.

Jedan od kafića u centru Knina, Foto I. Marinković/ Z. Jovanović

Srčan, otresit, naš sagovornik, veruje u budućnost svojih sunarodnika u Kninskoj Krajini, jer su, kako tvrdi, odlučni i međusobno povezani, kao nikada pre. A, o ovim danima kada se u njegovom gradu priprema svečanost kojom Hrvatska slavi "Oluju", kaže:

- Mi smo na moru, na reci ili u svojim kućama. Daleko smo od te izrežirane predstave koja se mora 5. avgusta odigrati u Kninu. Samo imate želju da budete daleko odatle. I dva dana priprema proslave su grozna... I, oni to teatralno odrade, a mi idemo dalje.

VRATILA SE I SESTRA JOVANKA

OSIM Vaske i njenih roditelja Nedjeljke i Dragana, u zavičaj se vratila i njena sestra Jovanka. Udata je u obližnje selo Vrbnik, za Srbina koji se takođe vratio na svoju dedovinu iako su njegovi roditelji kupili kuću u Lazarevcu. Imaju dve ćerke. Žive od poljoprivrede, registrovali su gazdinstvo i uzgajaju 17 krava. Najmlađa sestra Dragana, udala se za Krajišnika i živi u Londonu.

GLAGOLjICA

PRE nekoliko godina na kninskoj tvrđavi, otkriven je spomenik na kojem piše: "Svim žrtvama za hrvatsku državu". Tekst je napisan na hrvatskom i latinskom jeziku latinicom, ali i glagoljicom.

BONUS VIDEO: POGROM SRBA IZ KRAJINE: "Oluja" - zločin bez kazne

Preporučujemo

Region

3 4

"SMRT ČETNICIMA, SLOBODA HRVATIMA" Skandal i divljaštvo na komemoraciji za žrtve zločinačke akcije "Oluja" u Deringaju (VIDEO)

03. 08. 2022. u 17:56

Politika

13 19

OVAKO JE POČELA ZLOČINAČKA AKCIJA "OLUJA": Hrvati u 5 sati ujutru udarili vojskom na Srbe (FOTO)

03. 08. 2022. u 19:21 >> 23:10

Oluja - zločin bez kazne

16 12

SRAMNO: Opozicija iz Sremske Mitrovice poziva Tompsona u Srbiju

03. 08. 2022. u 14:24

Oluja - zločin bez kazne

0 2

JEDAN VEK, DVE GOLGOTE: O zločinačkoj "Oluji" govore akademici Krestić i Bećković

02. 08. 2022. u 22:30

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije