SREBRENICA NOVI USLOV ZA PUT U EU: Komemoracija u Potočarima izrodila političko oruđe kojim bi moglo da se udari na Srbiju

POSLE poruka funckionera Evropske unije Olivera Varheljija i Đozepa Borelja za vikend, kada je obeleženo 26 godina od zločina, da Brisel ne prihvata negiranje genocida u Srebrenici, otvorilo se pitanje da li će Srbiji biti zatvorena vrata EU, ako ne bude kažnjavala institucije i pojedince koji tvrde da se u ovom mestu nije dogodio genocid.

СРЕБРЕНИЦА НОВИ УСЛОВ ЗА ПУТ У ЕУ: Комеморација у Поточарима изродила политичко оруђе којим би могло да се удари на Србију

Foto AP

Slične konstrukcije da će se pratiti šta političari govore o stradanju Bošnjaka pojavile su se nedavno i u dokumentu Stejt departmenta o Zapadnom Balkanu, pa je posle svega sasvim prirodno očekivati da će i "srebrenička batina" biti upotrebljena za novo ucenjivanje Beograda u procesu evrointegracija.

Prema rečima bivšeg diplomate Zorana Milivojevića "odnos prema Srebrenici postaje politički kriterijum koji će ubuduće uslovljavati evrointegracije Srbije". Od Srbije se, kako je istakao, očekuje da promeni gledište o Srebrenici i prihvati stav Zapada i većine u regionu što je novo uslovljavanje za našu zemlju.

- Obeležavanje godišnjice događaja u Srebrenici tokom građanskog rata u BiH ove godine je bilo naglašenije i izjave zapadnih zvaničnika pokazuju da se to pitanje politizuje i da odnos prema toj temi postaje kriterijum političkog karaktera za tzv. pomirenje u regionu, ali i proces evrointegracija - naglasio je Milivojević i dodao da Srbija ne treba da podlegne pritiscima:

On navodi da su poruke koje su upućene Srbiji u funkciji političkog uslovljavanja.

- Mogu se dvostrano posmatrati, naročito deo u kojem se pozivaju političke elite i lideri u regionu da se izjasne prema toj temi, ali na način koji u ovom trenutku odgovara EU. Tema genocida i Srebrenica je platforma na osnovu koje se opravdavaju postupci zapada iz devedesetih i otuda sada taj pritisak, posebno na srpski deo, od kojeg zavisi rešenje dva ključna pitanja u regionu - kosovskog pitanja i BiH.

Predsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić istakla je za "Novosti" da se nada da Srebrenica neće biti uslov za Srbiju, jer je, kako dodaje naš parlament 2010. godine doneo rezoluciju u kojoj je osudio događaje u ovom bosanskom mestu.

- Skupština se odredila prema Srebrenici pre svih koji ovih dana donose deklaracije i multiplikuju ih. Nema potrebe da se donose nove rezolucije kada ova već postoji - istakla je Grubješićeva.

Prema rečima analitičara Dragomira Anđelkovića "Zapad je svestan da je konstrukcija o navodnom genocidu u Srebrenici neodrživa i zato je brani pojačanim pritiscima na Srbiju".

- Javnost u Francuskoj, Nemačkoj i drugim zemljama stare Evrope ne želi prijem novih članica i sada traže izgovor - ne primamo vas, jer ste sami krivi, a ne zato što mi nećemo. To je višeslojno prljava igra, od laži o Srebrenici do zatvaranja vrata EU, koja su već zatvorena. Kako je, ako nema mesta za negiranje genocida, Hrvatska primljena u EU budući da negira pravi genocid koji se dogodio tokom Drugog svetskog rata i ne prihvata odgovornost za ono što su počinile ustaše. Znači da, ipak, ima mesta za genocide, ima mesta za neonacizam, kada su Hrvatsku primili u EU - naveo je Anđelković.

IZVINjENjE U DEKLARACIJI SKUPŠTINE

U DEKLARACIJI o osudi zločina u Srebrenici, koja je doneta pre 11 godina, navodi se da se osuđuje zločin nad bošnjačkim stanovništvom Srebrenice u julu 1995. godine, na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde, kao i sve društvene i političke procese koji su doveli do formiranja svesti da se ostvarenje sopstvenih nacionalnih ciljeva može postići upotrebom oružane sile i nasiljem nad drugim narodima i religijama, uz saučešće i izvinjenje porodicama žrtava. Tada je istaknuta naročita važnost da se uhapsi general Ratko Mladić, koji je još bio na slobodi. Poziva se na pomirenje i očekuje da se i drugi parlamenti odrede prema srpskim žrtvama i stradanjima.

INCKO DA DONESE ZAKON

BOŠNjAČKA udruženja nastavljaju pritisak na odlazećeg visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH Valentina Incka da iskoristi tzv. bonska ovlašćenja i nametne zakon o zabrani negiranja genocida. Incku 1. avgusta prestaje funkcija visokog predstavnika, a iz "Udruženja žrtava i svedoka genocida" pozivaju ga na kraju mandata bude dosledan i ispuni obećanje dato na Dan sećanja u Potočarima 2019.

- U samom mezarju obećali ste da ćete do 25. godišnjice genocida, tačnije do 11. jula 2020. godine, ukoliko Parlament BiH ne donesene zakon, iskoristiti svoja ovlašćenja i proglasiti Zakon o zabrani negiranja genocida, Holokausta i drugih ratnih zločina - navodi se u pismu iz tog udruženja.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (5)

HAOS: Srpski sportista prebio dvojicu Hrvata - svoje saigrače!