SRBIJO, NE DOZVOLI DA PROTESTI SKLIZNU U NASILJE: Intervju - Dr Žan-Iv Kami, stručnjak za francusku i evropsku krajnju desnicu

SRBIJA je u kulturnom i geografskom smislu evropska država. Nadam se da se protesti koje gledam na vašim ulicama neće pretvoriti u nasilje kao u nekim drugim zemljama. Treba učiniti sve da ne dođe do situacije poput Majdana u Ukrajini ili one u Gruziji gde je danas polarizacija ekstremna.

Foto B. Lučić

Ovako, u intervjuu "Novostima" govori Dr Žan-Iv Kami, francuski politikolog koji je u Matici srpskoj u Novom Sadu, ovih dana, posredovanjem dr Slobodana Zečevića i dr Aleksandra Gajića iz Instituta za evropske studije u Beogradu, priredio predavanje "Ekstremna desnica - pokušaj definicije".

Zašto Evropa, ipak, nema razumevanja za naš jedinstven politički put oslanjanja na Evropsku uniju, SAD, ali i na Rusiju i Kinu?

- Geografski, dakle, Srbija jeste u jugoistočnom delu Evrope, ali je istovremeno i na granici Evrope. Uvek je bilo tako kroz istoriju. Otomansko carstvo pokušavalo je da napreduje ka Evropi prolazeći kroz Srbiju, ali zaustavljeni su kod Beča i Budimpešte.

Razumljivo je da Srbija neguje veze i sa Rusijom. Vi ste Sloveni, pravoslavci.

Foto Petar Vujanić

Zašto se zapadna Evropa grubo ogrešila o narode na njenom istoku?

- Znam da nismo uvek u potpunosti uvideli težnju zemalja i naroda, koji su živeli pod jarmom komunizma, da afirmišu svoju nacionalnu svest. Oni ne žele da njihov jezik i kultura nestanu u globalizaciji i u Evropi koja bi bila samo područje slobodnog kretanja ljudi i dobara. Iako moramo biti beskompromisni po pitanju apsolutne neophodnosti očuvanja predstavničke demokratije, ne smemo upasti u ekstrem i u svakoj afirmaciji nezavisnosti nacija, u svim manifestacijama patriotizma, videti "ekstremizam". Time bismo zanemarili posebno složenu istoriju Centralne i Istočne Evrope i istoriju naroda čije su teritorije i sudbine neodvojive i isprepletane, a prema kojima sporazumi nisu uvek bili pravedni.

Koji su razlozi za sve veću podršku političkim strankama ekstremne desnice u Evropi?

- Ja ih radije zovem radikalnom desnicom. Oni žele da vrate neku vrstu nacionalnog ponosa i svesti. Razlog za to je kriza poverenja u liberalnu demokratiju. Mnogo je ljudi u Evropi, uključujući i Francusku, koji smatraju da im EU uskraćuje nacionalni suverenitet i ponos. Pritom, treba imati u vidu da većina evropskih zemalja prima mnogo imigranata, većinom muslimana. U mnogim državama u porastu je terorizam.

Foto B. Lučić

Posle prošlih izbora u Francuskoj rekli ste da bi šefica Nacionalnog fronta Marin le Pen do 2027. godine mogla da postane predsednik Francuske. Da li će to biti izvodljivo i u aktuelnom geopolitičkom ambijentu koji je počeo da kreira predsednik SAD Donald Tramp?

- Dolazak Trampa u Belu kuću neće mnogo toga promeniti u Francuskoj. Samo 48 odsto Francuza misli da je Marin le Pen opasna po demokratiju. U vreme dok je njen otac Žan-Mari le Pen bio aktivan, 80 odsto Francuza smatralo je da je njegova stranka opasna po demokratiju. Ali, danas, 51 odsto ljudi u Francuskoj misli da je Žan-Lik Melanšon, levičar "Nepokorene Francuske" i pobednik drugog kruga prošlogodišnjih izbora, opasan za demokratiju. Marin le Pen pokušava danas da izgleda kao mejnstrim političarka, a Melanšon, naprotiv, želi da podeli francusko društvo.

Foto IES

Aktuelna vlada u Francuskoj ne stoji baš na čvrstim nogama, pominje se i mogućnost novih izbora u junu. U kojim uslovima bi Le Penova mogla da pobedi?

- Treba imati u vidu da Makron, posle dva mandata, ne može od 2027. godine više da bude predsednik. Marin le Pen bi mogla da dobije na tim izborima pod uslovom da umerena desnica ne bude imala jakog kandidata. A, u ovom trenutku umerena desnica je podeljena, nema nekog prirodnog kandidata koji iskače iz te grupe, a socijaldemokrati i socijalisti su vrlo slabi.

Kolike su šanse da se ponovo kandiduje socijalista Fransoa Oland koji je 2012. izabran za predsednika Francuske i tako levicu, posle sedamnaest godina, vrati u Jelisejsku palatu?

- Vrlo su male šanse da on ponovo postane predsednik. Zašto Le Penova ima simpatije birača? Zato što je inflacija u Francuskoj visoka, nezaposlenost ponovo raste i biće još veća za dve godine. Bezbednost u Francuskoj takođe je u padu. U porastu je broj napada za fizička lica. Ima manje ubistava, ali sve više je napada noževima na ljude, bez nekih većih razloga, otimanja novčanika, mobilnih telefona. Pitanje imigracije otvara sve ozbiljniju debatu. Sadašnji ministar unutrašnjih poslova želi da smanji broj imigranata koji žele da uđu u Francusku. Ali, ako ne uspe, Marin le Pen će dobiti još više na političkoj težini.

Rekli ste u Matici srpskoj da Evropa, u ovom trenutku, liči na gigant na slabim, staklenim nogama. Zašto evropske države listom predvode lideri bez ozbiljnog autoriteta?

- Nema više lidera kao što su bili De Gol, Adenauer ili Miteran. Ima nekih jačih ličnosti poput Mete Frederiksen, premijerke Danske ili Kaje Kalas, šefice evropske diplomatije. Pod terminom "na slabim nogama" mislio sam prvenstveno na to da je Evropa slaba u oblasti odbrane. Uvek kad se razgovara o miru u Ukrajini ili na Bliskom istoku, zna se da je odluka na Vašingtonu. Evropa nema zajedničku odbranu. Stalno se govori da bi trebalo to da se napravi, ali evropska vojska ne može brzo da se izgradi.

SARADNjA Dr Žan-Iv Kami, dr Slobodan Zečević, dr Dragan Stanić i dr Aleksandar Gajić, Foto B. Lučić

Da li bi dosadašnji Trampovi potezi, nimalo ohrabrujući za EU, mogli da ubrzaju taj proces?

- Skoro svakodnevno čujemo izjave o odnosu Trampa prema Evropi, o taksama, o tome da bi trebalo Evropa da se ujedini, ali... Kada je Viktor Orban bio predsedavajući EU, otišao je u Moskvu iako nije dobio mandat za pregovore... Robert Fico kaže da bi napravio mirovnu konferenciju, ali ni on za to nema mandat. Jedinstvo Evrope ne postoji čak ni u pogledu rata u Ukrajini.

Kakvo rešenje bi mogao da iznedri najavljeni i s nestrpljenjem očekivani susret dvojice predsednika, Putina i Trampa?

- Minimum koji će Rusija tražiti jeste da zadrži Krim i oblasti Lugansk, Donjeck i Zaporožje. Teška je to situacija za rešavanje. Neće to brzo biti rešeno ni u Ukrajini, a ni na Bliskom istoku.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije