Politika

VUJIĆ ODGOVORIO ZAGORKI: Ne može se govoriti o samostalnosti, a istovremeno odbijati ustavom i zakonima propisane obaveze i odgovornost

Predrag Stojković

02. 12. 2025. u 10:39

MINISTAR Pravde Nenad Vujić oglasio se povodom saopštenja Vrhovnog javnog tužioca Zagorke Dolovac i VJT.

ВУЈИЋ ОДГОВОРИО ЗАГОРКИ: Не може се говорити о самосталности, а истовремено одбијати уставом и законима прописане обавезе и одговорност

POVODOM saopštenja Vrhovnog javnog tužioca Zagorke Dolovac i Vrhovnog javnog tužilaštva, nakon što Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Narodne skupštine Republike Srbije nije usvojio izveštaje o radu Vrhovnog javnog tužioca, kao ministar pravde i kao član Visokog saveta tužilaštva smatram neophodnim da iznesem jasan i nedvosmislen stav ovim povodom.

Ustavom je propisana obaveza Vrhovnog javnog tužioca da za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini, a zakonom da podnosi izveštaj Narodnoj skupštini, odnosno Odboru za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Narodne skupštine.

Odbor može izveštaj da usvoji ili da ne usvoji. To je pravo Odbora Narodne skupštine.

U svojoj odluci Odbor je jasno izneo primedbe na izveštaje i istakao da izveštaji ne pružaju osnovne, neophodne, podatke za ocenu rada kako bi se izveštaji mogli usvojiti u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije.

Razmatranje izveštaja je pravo i obaveza Odbora, kao i same Narodne skupštine, zbog čega iznenađuje reakcija Vrhovnog javnog tužioca koja na njegovu odluku reaguje uvređeno, uz insinuacije da je ovo „destabilizacija“ i „neprimereni uticaj“, kao da Odbor i Skupština nemaju pravo da raspravljaju, pa i odbiju izveštaje.

Iz same odluke Odbora jasno je da su u pitanju suštinske primedbe na izveštaje.

Između ostalog primedbe uključuju i odsustvo jasnih analitičkih podataka u vezi organizovanog kriminala, korupcije, nasilja nad ženama i decom, uspešnosti gonjenja učinilaca krivičnih dela i procene trendova kriminaliteta u Srbiji.

Ove primedbe Obora su i zahtevi javnosti Srbije koja takođe očekuje jasno i transparentno izveštavanje o radu.

Ne može se govoriti o samostalnosti, a istovremeno odbijati ustavom i zakonima propisane obaveze i odgovornost.

Samostalnost nije privilegija, zato i jeste Ustavom propisana obaveza Vrhovnog javnog tužioca da za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini, a zakonom da podnosi izveštaj skupštinskom Odboru.

Takođe Vrhovni javni tužilac ima obavezu da postupa profesionalno, odgovorno i transparentno.

Zakonom je propisana javnost rada kako bi građani transparentno i jasno bili upoznati sa kvalitetom radajavnog tužilaštva i njegovim rezultatima.

Samo transparentno i jasno predstavljanje rezultata rada jeste put jačanja poverenja građana u pravosuđe.

Skrećem pažnju da se i u EU izveštajima zahtevaju jasni i merljivi rezultati rada tužilaštva. Tako Evropska komisija navodi za poglavlja 23 i 24 postojanje „nedovoljne transparentnosti rada tužilaštva“ i „nedostatak pouzdanih kvalitativnih pokazatelja”, da GREKO u svojim preporukama jasno navodi da je neophodno „jačanje mehanizama odgovornosti i transparentnosti tužilaštva“, dok Venecijanska komisija naglašava da je „ samostalnost tužilaca neraskidivo povezana sa njihovom institucionalnom odgovornošću prema parlamentu i javnosti“ .

Ističem da su poštovanje Ustava, zakona, institucionalna kontrola, kao i argumentovana kritika vrednosti kojima država Srbija teži kao društvo u celini.