ČETIRI MUZEJSKA PREDMETA DOBIJAJU STATUS KULTURNOG DOBRA: Evo i koja

ODBOR za kulturu i informisanje preporučio je danas Skupštini Srbije da četiri muzejska predmeta proglasi za kulturno dobro od izuzetnog značaja.

Foto: SNS

Reč je o sledećim artefaktima: Krunidbenim insignijama kralja Petra Prvog Karađorđevića, Pohvalama monahinje Jefimije - pokrov za mošti kneza Lazara, Votivnim kolicima i skulpturi "Danubius".

Vlada Srbije je 11. decembra 2025. podnela Narodnoj skupštini predlog odluka o tome da se ovi predmeti proglase za kulturno dobro od izuzetnog značaja. Za investioca Skupštine izabrana je predsednica Odbora Nevena Đurić.

Obrazlažući predlog da se ti muzejski predmeti proglase za kulturno dobro od izuzetnog značaja, pomoćnica ministra kulture za kulturno nasleđe i digitalizaciju Danijela Vanušić rekla je, govoreći o Krunidbenim insignijama kralja Petra Prvog Karađorđevića, da su one nastale 1904. godine na osnovu nacrta koji je radio Mihajlo Valtrović, istaknuti arheolog, kulturni radnik i akademik.

Kako je rekla, reč je o jedinstvenom kompletu kraljevskih insignija ili regalija koji obuhvataju krunu, žezlo, šar, porfir, odnosno ogrtač i kopču za ogrtač.

- One su nastale 1904. godine, iste godine kada je kralj Petar Prvi i krunisan u Manastiru Žiča, a ujedno to je bila i godina obeležavanja 100 godina od podizanja Prvog srpskog ustanka, simbolično povezujući jedan kontinuitet oslobađanja i stvaranja novovekovne samostalne srpske države - navela je Vanušić.

Istakla je da su sama kruna i metalni delovi nastali od bronze, koja je preuzeta od jedne ručke topa samog Karađorđa koji su potom pozlaćeni, izrađeni u emajlu, metalni delovi rađeni su u uglednoj pariskoj radionici, dok su delovi koji su izrađeni od tkanine i od tekstila rađeni u uglednoj pećkoj radionici.

- To je jedinstven primerak jednog kompleta kraljevskih insignija, s obzirom da srednjovekovne insignije naših vladara nisu sačuvane do danas. Novovekovni vladari Srpske države su, uglavnom, stupali na presto miropomazanjem, nije bilo krunisanja i ovo je bilo prvo savremeno krunisanje u srpskoj istoriji vladara za kralja i s tim u vezi, ove insignije poseduju sve odlike koje ih klasifikuju da mogu biti utvrđene za kulturno dobro od izuzetnog značaja - istakla je Vanušić.

Dodala je da se one od 1966. godine čuvaju u Istorijskom muzeju Srbije. Što se tiče Pohvale monahinje Jefimije i njenog pokrova za mošti kneza Lazara, Vanušić je istakla da je to predmet koji je nastao početkom 15. veka i da se čuvao u Muzeju Srpske pravoslavne crkve, a od 1942. godine on se nalazi u Beogradu.

- Ovo je jedinstveni predmet, tekstilni predmet koji je nastao u srednjem veku i predstavlja jedinstveni primer spoja primenjene umetnosti kao i književnosti, a takođe je i primer srpskog srednjevekovnog ženskog stvaralaštva - navela je Vanušić.

Dodala je da su retki slučajevi, kao u slučaju Pohvale, da se zna ko je napravio tekstilni predmet iz srednjeg veka.

- U ovom slučaju mi znamo da je ovaj predmet izradila monahinja Jefimija, a takođe srpska despotica Jelena, koja se nakon niza tragičnih događaja u svom privatnom životu, smrti sina i gubitka muža, zamonašila i prešla kod svojih rođaka na dvor, odnosno kod kneza Lazara i knjeginje Milice - objasnila je Vanušić.

Istakla je da je Pohvala izrađena na crvenoj atlas svili, tehnikom zlatoveza, vezena je srebrnom pozlaćenom žicom.

- Sam predmet danas je uramljen, konzerviran i izložen u stalnoj postavci muzeja Srpske pravoslavne crkve i vodi se izuzetno računa da on bude čuvan u dobrim, adekvatnim uslovima, takođe da bude dostupan javnosti i istovremeno da bude sačuvan za budućnost. Sve njegove odlike, uključujući i sam književni stil ga kvalifikuju za utvrđivanje za kulturno dobro od izuzetnog značaja - navela je Vanušić.

Istakla je da se sledeća dva predmeta čuvaju u Narodnom muzeju Srbije.

- Votivna kolica Srbije nastala su u periodu od 14. do 13. veka pre nove ere. Pronađena su u početku 20. veka, To je arheološki lokalitet Dupljaja, teritoriji opštine Bela Crkva. Otkupljene su za Narodni muzej 1930. godine, pripadaju bronzanom periodu. Urađene su u keramici i one su jedan od najznačajnijih i najpoznatijih primera bronzanog doba na prostoru jugoistočne Evrope - navela je pomoćnica ministra.

Kako je rekla, umetnička obrada je izuzetna za period u kome su nastala, a imaju i određene simboličke poruke, i na neki način, su svedočanstvo duhovnog i društvenog života ljudi tog vremena.

- Radi se o jednoj antropomorfnoj skulpturi u kolicima koje vuku četiri barske patke. Naučnici nisu pouzdano mogli da utvrde koja je bila njihova krajnja namena, ali je sigurno da su imali neki sakralni karakter - istakla je Vanušić.

Što se tiče skulture Danubius, koja je pronađena na lokalitetu Lepenski Vir, pomoćnica ministra je rekla da se pretpostavlja da je nastala između 6.200 i 5.900 godine pre nove ere.

- To je zrela faza u kulturi mezolita. Inače jedinstvena su po tome što postoje još mezolitskih lokaliteta nastalih u ovom periodu, ali ovakve izrade i dekorativnog ukrašavanja skulptura nije nađeno nigde osim na Lepenskom Viru, što ih zaista čini jedinstvenim - naglasila je Vanušić.

Tokom rasprave, poslanica poslaničke grupe "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane" Nataša Jovanović rekla je da Mistarstvo kulture na čelju sa ministrom Nikolom Selakovićem neguje sve vrednosti koje imaju veze sa srpskim identitom.

Govoreći o Krunskim insignija kralja Petra Prvog. Karađorđevića, Jovanović je istakla da je Kralj Petar je u srcima svih nas, kao jedan od najvoljenijih vođa u Srba.

- Bio je i kralj i ustavotvorac i prognanik i neko na koga smo se ugledali. Uvršavanjem toga u kulturno nasleđe, ostavljamo budućim generacijama da ono što mi propustimo zaštite kao kulturno dobro - rekla je Jovanović.

Marko Atlagić iz poslaničke grupe "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane" podržao je navedene predloge ali i dodao da se nada da će se Srbija, nakon 150 godina, vratiti izučavanju naše nacionalne istorije iz antičkog vremena. Kako je rekao, ta istorija se namerno ne izučava i žanjemo posledice toga.

Vladimir Đorđević iz poslaničke grupe POKS podržao je predloge, dok je Vladimir Pajić iz Pokreta slobodnih građana ocenio da su sva četiri predloga dobra i da će svako kome je stalo do kulturnog dobra da glasa za njih. On je istakao da se ti predmeti već nalaze u muzejima i da nisu ugroženi i da bi više vremena trebalo da se posveti predmetima koji su ugroženi.

Poslanici opozicije, tokom rasprave, zatražili su ostavku ministra kulture Nikole Selakovića, tvrdeći da, kako su naveli, ne može da brine o srpskim kulturnim dobrima onaj koji ih uništava, kao u slučaju Generalštaba.

Odgovorio im je Nebojša Bakarec iz poslaničke grupe "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane", koji je rekao da se protiv Selekovića vodi, kako je rekao, "politički proces koje vodi blokadersko tužilaštvo". Bakarec je optužio 300 tužioca u Srbiji da, kako je rekao, "rade za strance i one koji više plate".

BONUS VIDEO:

MACUT U ZLATIBORSKOM OKRUGU: Situacija pod kontrolom - sve službe su na raspolaganju

Preporučujemo

Politika

0 0

BLOKADER KOVAČEVIĆ LICEMERNO O NACIONALNOJ PENZIJI: Zaboravio je da mu ista leže na ženin račun od 2024. godine

13. 01. 2026. u 22:46

Politika

0 13

NOVOGODIŠNjE IZDANjE AMIDžI ŠOA: Vučić otkrio najveću tajnu naše politike

13. 01. 2026. u 21:01 >> 22:38

Politika

0 5

VUČIĆ O SITUACIJI U SVETU: U Iranu na delu akcija CIA I Mosada, kao pre 73 godina, bitka za Grenland je bitka za Arktik

13. 01. 2026. u 22:28

Politika

0 4

VUČIĆ OTKRIO KOLIKO IMA SNA: Leti ne mogu da spavam posle 5 ujutru

13. 01. 2026. u 22:10

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije