BRINU O OPOZICIJI I BRANE FAJONOVU: U Evropskom parlamentu danas rasprava o 385 amandmana na izveštaj o Srbiji
ČLANOVI Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta glasaće u utorak o amandmanima na predlog izveštaja o našoj zemlji, podnosioca Vladimira Bilčika, izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju. Očekuje se da tom prilikom bude usvojen i konačni izgled ovog dokumenta, pre nego što se o njemu bude glasalo na plenarnom zasedanju 24. i 25. marta.
Na Bilčikov tekst je podneto 385 amandmana. Zasada se zna da ima 38 usaglašenih odnosno kompromisnih amandmana koji će se naći u rezoluciji, dok će se danas znati hoće li biti još dodataka.
Srbija se, između ostalog, pohvaljuje za ostvaren proces reformi i traži se poštovanje njenog teritorijalnog integriteta, ali, s druge strane, kritikuje se situacija oko ljudskih prava ili odnos prema medijima.
Amandmanima se insistira na daljem usklađivanju spoljne, bezbednosne i trgovinske politike s EU, kao na ključnoj stavki. Traži se, čak, da se dalja pristupna pomoć uslovi usaglašavanjem s "vrednostima EU".
Jedan od amandmana se odnosi i na to da se dalje ne otvaraju pregovaračka poglavlja, dok se Srbija ne obaveže na nastavak reformi. Zahteva se i veće isticanje uloge EU u investiranju i trgovini sa Srbijom, traži angažman radi povratka opozicije u Skupštinu... Osuđuju se i napadi na evroposlanicu Tanju Fajon.
U delu gde se Srbija podstiče da pruži uverljive i održive rezultate sa efikasnim istragama u oblastima kao što su pravosuđe, sloboda izražavanja i borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, jednim od amandmana se pridodaje i zahtev za rezultate posebno u slučajevima sa visokim nivoom interesovanja javnosti, uključujući i slučajeve "Krušik", "Jovanjica" i "Telekom Srbija", a ponovljen je i poziv iz 2018. u vezi s rušenjem u Savamali.
Neki poslanici iz Hrvatske i Bugarske su ovu priliku iskoristili i za isticanje zahteva iz domena bilateralnih odnosa i manjinskih prava. Zahteva se, tako, odbijanje svakog pokušaja diskriminacije ili asimilacije manjina, traži pristup obrazovanju na jezicima nacionalnih manjina od predškolskog uzrasta, rešavanje otvorenih bilateralnih pitanja sa susedima u vezi sa ratnim zločinima i nestalim osobama, povratak kulturnih dobara, sprovođenje sudskih presuda o ratnim zločinima, odbacivanje govora mržnje...
Suzana Grubješić, iz Centra za spoljnu politiku, kaže za "Novosti" da će Bilčikov izveštaj biti usvojen u formi rezolucije Evropskog parlamenta koje nisu obavezujuće i to treba naglasiti.
- Ono što je Bilčik stavio u izveštaj je na liniji godišnjeg izveštaja Evropske komisije i odnosi se na vladavinu prava, izborni proces, međupartijski dijalog, normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. Pitanje je šta će usvojiti Spoljnopolitički odbor, a šta će proći kasnije u plenumu. Sačekajmo da vidimo šta će biti u konačnom dokumentu da bismo znali na čemu smo - objašnjava Grubješićeva.
Među amandmanima koje je podneo izvestilac Bilčik nalazi se i onaj koji podseća da je Evropska komisija sugerisala da, zbog pandemije, Novi Sad bude evropski grad kulture 2022. umesto 2021. godine. Naglašavaju se, takođe, istorijske veze između EU i srpskog naroda. Ističe se i da Srbija kao svaka suverena država ima pravo da slobodno sklapa političke, diplomatske i vojne sporazume i saveze. Zahteva se i brža primena nove metodologije proširenja, a Srbiji se odaje i priznanje zbog posvećenosti regionalnoj saradnji i dobrosusedskim odnosima, miru, stabilnosti, pomirenju i održavanju klime pogodne rešavanju otvorenih bilateralnih pitanja iz prošlosti. Istaknut je i presudan doprinos Srbije čuvanju spoljnih granica EU.
ZVEZDICA UZ KOSOVO
POSTOJE, takođe, i amandmani u kojima se, svaki put kada se pominje ime Kosova, insistira na tome da se stavi zvezdica. Formiranje ZSO se navodi kao presudni deo Briselskog sporazuma. Traži se i prestanak pritiska na Srbiju u pristupnom procesu zahtevima za "priznavanjem Kosova".
Preporučujemo
VUČIĆ SA FABRICIJEM: Dijalog sa Prištinom pod okvirom EU, teme i korona i investicije
04. 02. 2021. u 17:17 >> 17:19
VALERIJ ZALUŽNI DAO PROGNOZU: Evo kada će ruska vojska da probije ukrajinski front
NOVI tehnološki napredak tokom ratnog vremena sprečiće ozbiljnije probijanje fronta duž ukrajinsko-ruske granice do oko 2027. godine, izjavio je Valerij Zalužni, bivši vrhovni komandant Ukrajine i sadašnji ambasador u Ujedinjenom Kraljevstvu, za „Ukrajinsku pravdu“ u intervjuu objavljenom 23. novembra.
23. 11. 2024. u 18:55
BRITANCI OBJAVILI ZASTRAŠUJUĆU MAPU: "Orešnik" može da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta (MAPA)
BRITANSKI list "Dejli mejl" ocenio je da bi balistička raketa "orešnik" mogla da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta.
23. 11. 2024. u 15:58
POTPREDSEDNIK SAD UMRO TOKOM ODNOSA: Bio sa 50 godina mlađom ljubavnicom, Bela kuća nije znala kako da saopšti vest o smrti
BIO JE to 27. januar 1979. godine. U 1 ujutro, portparol porodice Nelsona Rokfelera objavio je zvaničnu izjavu za štampu. Bivši potpredsednik preminuo je U 71 godini života ranije te večeri.
22. 11. 2024. u 18:36
Komentari (1)