NAŠ VODOVOD OTPORAN NA TROPSKE TALASE: "Novosti" u pogonu za preradu vode "Makiš", gde se u sekundi proizvodi 4.000 litara tečnosti za piće

NI rekordno visoke temperature, koje su prethodnih nedelja išle i do 40 stepeni Celzijusa, nisu poremetile vodosnabdevanje u prestonici, niti će se to dogoditi ukoliko se tropski talas ponovi. Bez obzira na nesavesne potrošače koji tokom vrelih letnjih meseci gradskom vodom pune bazene, hlade dvorišta i navodnjavaju bašte, sistem beogradskog vodovoda od gotovo 4.500 kilometara cevi je bezbedan, stabilan i koncipiran tako da našu prestonicu svrstava među desetak gradova u svetu koji mogu da se pohvale najčistijom vodom za piće.

D.MILOVANOVIĆ

Svaki korak tokom prerade vode, od momenta kada se tečnost zahvati iz Save, pa sve dok ne krene ka potrošačima, ispituje se u laboratorijama. Voda prvo prolazi kroz proces bistrenja, zatim kroz sistem ozonizacije ide u peščane filtere i filtere sa granulisanim ugljem. Takođe, od pre nekoliko godina, u skladu sa pravilima Evropske unije, i beogradska voda prolazi proces dezinfekcije kroz ultraljubičaste (UV) zrake. Od momenta kada neka količina vode uđe iz Save u pogon na Makišu, potrebno je oko četiri sata da, prečišćena i bakteriološki ispravna, "krene" ka potrošačima.

D.MILOVANOVIĆ

Koliko je ceo sistem JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija" složen, zahtevan i neprekidan proces, reporteri "Novosti" uverili su se u pogonu za preradu vode Makiš. Kako podseća Vladimir Mandić, rukovodilac ovog proizvodnog pogona, koji je bio naš domaćin i vodič tokom posete "Vodovodu", ovo postrojenje izgrađeno je 1987. godine, kada su gradske vlasti donele odluku da se više ne prerađuju podzemne vode, nego da se tečnost uzima direktno iz reke Save.

- Posle gradnje prvih fabrika na Banovom brdu 1963. i na Novom Beogradu 1970. godine, javila se potreba za novim postrojenjima jer se grad širio - priča Mandić. - Tada se primetilo da novoprimenjeno rešenje sa reni bunarima ima nedostatak, odnosno da izdašnost zavisi od vodostaja Save i prirodnih procesa. Zato se došlo na ideju da se gradi postrojenje koje će na malo skuplji, ali savremeniji način da prerađuje vodu. Tako je nastao Makiš.

D.MILOVANOVIĆ

Prema Mandićevim rečima, sa Makiša u ovom momentu može da ide i 4.000 litara u sekundi, ali je bolje imati deo u rezervi, te je današnji prosek 3.800 litara u sekundi. Ta proizvodnja ide u dva pravca, ka Banovom brdu, odakle se potiskuje ka centralnim gradskim zonama i levoj obali Dunava. Drugi pravac je prema rezervoaru Žarkovo, za južne delove grada i prigradskih delova.

- Naša "biblija" je Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće, po kome mi obrađujemo vodu i svako odstupanje od toga mora da se što pre reši da bismo u grad potisnuli kvalitetnu tečnost - objašnjava Mandić. - Pogon "Makiš 2" je pušten 2015. u rad, čime je vodosnabdevanje Beograđana konsolidovano, u odnosu na ranije godine kada se dešavalo da reni bunari "ispadaju" iz sistema.

Voda kroz cevi u srpskoj prestonici teče još od drugog veka nove ere, kada su Rimljani napravili prvi vodovod koji je kretao od Lipovičke šume, jer nisu hteli da se oslone na prirodu Save i Dunava, koji vrlo često znaju da se zamute.

- Taj vodovod izgrađen je od čuvenih rimskih cigli. U rimsko doba snabdevao je vojni logor i izdvojene straže, u tursko doba džamije, hamame, a kada se Srbija oslobodila od Turaka, ostalo je samo napajanje česama.

Malo ko zna da je Beograd dobio savremeni vodovod dok su se mnogi evropski i svetski gradovi snabdevali sa javnih česama. Tadašnji gradonačelnik prestonice Vladan Đorđević, lekar po struci, rekao je da voda treba da bude toliko jeftina da uđe u svaku "bolju" kuću. Zahvaljujući specifičnom projektu cevovoda inženjera Oskara Smrekera iz 1892. godine, naš vodovod nije podeljen na tehničku i pijaću vodu, kao što je slučaj u svetu, te tako sa svih slavina u gradu teče voda koja je bakteriološki ispravna za piće, čak i ona kojom se peru ulice! Sva voda koju 1,6 miliona Beograđana pije, dolazi isključivo iz Save.

Za razliku od vododovda koji je u rad pušten 12.jula 1892. godine, kanalizacija postoji od 18. septembra 1905. godine, i od tog datuma Beograd je postao evropski grad sa savremenom vodom i kanalizacijom - zaključuje naš sagovornik.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije