Beograd

TUŽE ČAK I ZBOG IZGRAĐENE ULICE: Prošle godine podneto 1.893 podneska protiv grada

Branka Borisavljević

03. 02. 2025. u 11:22

TOKOM prošle godine podnete su 1.893 tužbe protiv Grada, a u 1.102 slučaja su tužioci bili fizička lica. Na ime naplaćenih troškova parničnih postupaka, Gradsko pravobranilaštvo kao "advokat" Grada prihodovalo je više od 78,5 miliona dinara. Samo u jednom pravnosnažno okončanom postupku od jednog privrednog društva koje je tuženo naplaćeno je oko pola milijarde dinara.

ТУЖЕ ЧАК И ЗБОГ ИЗГРАЂЕНЕ УЛИЦЕ: Прошле године поднето 1.893 поднеска против града

Kako navode u Gradskom pravobranilaštvu grada Beograda, U odnosu na 2023. godinu, primećuje se povećanje broja rešenih predmeta, u skladu sa tendencijom unapređenja efikasnosti rada pravobranilaštva kroz uputstva, konsultacije i razmenu pravne prakse. Ovaj podatak se odnosi na tužbe podnete radi rešavanja sporova iz najrazličitijih građansko-pravnih odnosa.

- Žitelji glavnog grada potraživali su naknadu različitih vidova štete, pri čemu se po vrednosti predmeta spora posebno izdvajaju postupci takozvanih faktičkih eksproprijacija - kažu u pravobranilaštvu. - Navedeni pojam ustanovljen je u praksi Evropskog suda za ljudska prava, na osnovu prava na zaštitu imovine, predviđenog Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koja je sastavni deo pravnog poretka Srbije. Reč je o situacijama kada pojedini građani tvrde da je došlo do oduzimanja njihovih nepokretnosti, odnosno zemljišta, od strane različitih nivoa državne vlasti, a bez sprovedenog postupka predviđenog Zakonom o eksproprijaciji.

VIŠE OD 5.000 ROČIŠTA

Gradsko pravobranilaštvo grada zastupalo je prestonicu, opštine, ali i javna preduzeća i ustanove i u nizu drugih sporova iz privrednih, radnih, imovinskih i drugih građanskopravnih odnosa, kao i u različitim upravnim postupcima i sporovima.

Primera radi, samo u 2023. godini, zaposleni u Gradskom pravobranilaštvu grada Beograda pristupili su na ukupno 5.606 ročišta i rasprava pred sudovima i drugim organima.

Kao najčešći primer faktičke eksproprijacije navodi se da pojedini građani tvrde da je na građevinskom zemljištu u njihovoj svojini izgrađena ulica, u korist svih građana, ali bez prethodno sprovedenog postupka i isplate odgovarajuće naknade.

- Reč je o problemu koji značajno opterećuje budžet grada Beograda i ostalih jedinica lokalne samouprave u Srbiji, a prisutan je i u nekim od okolnih zemalja, odnosno republika nekadašnje SFRJ - ističu u pravobranilaštvu. - Ipak, došlo je do značajnih pomaka u sudskoj praksi u pravcu odbijanja neosnovanih tužbenih zahteva, jer Gradsko pravobranilaštvo insistira na potpunom i pravilnom utvrđivanju činjeničnog stanja. Zato je savet građanima da se ne upuštaju olako u ovakve parnice, jer gubitkom spora dolaze u situaciju da nadoknađuju troškove postupka, koji kod parnica ovako velikih vrednosti predstavljaju ogromne izdatke za njihove kućne budžete.

Građani podnose tužbe protiv grada Beograda i radi naknade materijalne i nematerijalne štete u slučaju oštećenja vozila na ulicama, padova na ledu, ali kako kažu u pravobranilaštvu reč je o manjem broju.