"AVALA" NE ODUSTAJE OD GRADNJE U KOŠUTNJAKU: Oglasio se investitor deset dana posle predaje potpisa sugrađana
DESETAK dana pošto su predstavnici civilnog sektora na adresu gradskog Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove predali nekoliko hiljada potpisa protiv seče šume u Košutnjaku, oglasio se Peter Dajko, generalni direktor "Avala studiosa", preduzeća koje je investitor projekta izgradnje poslovno-stambenog kompleksa u gradskoj šumi. Dajko je rekao da prema planu izgradnje projekat "Avala filmski park" nije u parku Košutnjak, koji je u javnoj upotrebi, već će gradnja biti "prekoputa".
Iz "Avala studiosa" objašnjavaju da se projekat od 86 hektara planira na prostoru gde se trenutno nalaze studiji ove kompanije, "a koji je Ulicom kneza Višeslava razdvojen od parka Košutnjak". Prema njihovim navodima, urbanistički plan podrazumeva i "sveobuhvatno uređivanje trenutno zapuštenog i većim delom neprohodnog prostora između ulica Kneza Višeslava i Miloja Zakića, sa druge strane Košutnjaka na padini ka Ceraku." Taj deo ne pripada zaštićenoj zoni košutnjačke šume.
- Ovaj prostor nikad nije bio u javnoj upotrebi, nije održavan i zapušten je. Planom projekta izgradnje filmskih studija i pratećih objekata, Beograđani će osim ulaganja u kapacitete za privlačenje svetskih filmskih produkcija dobiti 10 novih hektara javne površine na korišćenje. Osim izgradnje nove osnovne škole, dva vrtića i najsavremenijih sportskih objekata, projektom će biti očuvana i sva najvrednija stabla - kažu iz firme "Avala studios".
Podsećajući da planirane aktivnosti na urbanizaciji prostora Košutnjaka, uz redukciju zelenih površina, predstavljaju negaciju svih principa u usvojenim dokumentima Grada, kao i globalnim RIO konvencijama, koje je Srbija ratifikovala u Narodnoj skupštini, profesor Ristić kaže:
dodatna URBANIZACIJA
DEKAN Ristić kaže da je uočljiv stalan pritisak u pravcu dodatne urbanizacije centralnog dela grada.
- Često su nove građevine podignute na parcelama koje imaju najviši stepen izgrađenosti, kako bi investitori tržištu ponudili što više skupih kvadrata i, naravno, što više zaradili. Takva gradnja uticala je na zabrinjavajuću redukciju zelenih površina, koja se meri u stotinama hektara, gde umesto šumica, živica, livada, travnjaka, sada imamo beton i asfalt.
- Teško je razumeti princip "razvoja" i urbanizacije, uz redukciju šumskih i drugih zelenih površina i drastično povećanje broja stanovnika uz još intenzivniji saobraćaj, na već zagušenim lokalnim saobraćajnicama.
Teritorija Beograda, ističe naš sagovornik, izložena je intenzivnoj promeni prirodnih uslova sa različitim efektima, koji se manifestuju kroz gubitak šumskih i ostalih zelenih površina, znatno smanjenje bioraznovrsnosti, manjak rekreativnih površina, pogoršane životne uslove stanovništva...
- Uklanjanje šumskih i drugih zelenih površina u urbanizovanim delovima prestonice dovodi do povećanje emisije gasova koji proizvode efekte "staklene bašte" i "toplotnog ostrva", manje produkcije kiseonika, dehumanizacije gradskog prostora, i povećanja potencijala za pojavu bujičnih poplava.
Prema njegovim rečima, zaštita životne sredine na teritoriji glavnog grada obavlja se na prostoru od 3.532 kvadrata. U periodu od 2010. do 2020. godine, Gradski sekretarijat za zaštitu životne sredine je, kroz saradnju sa Šumarskim fakultetom razvijao koncept "plavo-zelenih" koridora, kojim se identifikuju, štite i povezuju preostali otvoreni vodotoci, fragmenti šumske vegetacije i vrednih zelenih površina.
Cilj je, naglašava prof. Ristić, da se obezbedi prostor za sportsko - rekreativne aktivnosti, očuva i obnovi bioraznovrsnost, te afirmišu estetske i duhovne vrednosti prostora.
SKI-STAZA I ADA CIGANLIJA
Dekan Ristić smatra da buduće aktivnosti na urbanizaciji Košutnjaka poništavaju sve principe koje je Grad zvanično usvojio. On podseća da se, s vremena na vreme, "plasiraju idejna rešenja kojima se opipava puls i senzibilitet javnosti nauštrb najvrednijeg javnog prostora". U takve projekte, osim gradnje na Košutnjaku, spadaju i izgradnja ski-staze na Avali u zaštićenom području, kao i proširenje golf terena na Adi, na račun više od 10 hektara šume u savskom priobalju.
- Beogradu su potrebni projekti kojima se oblikuje koncept rešenja za trajnu zaštitu preostalih prirodnih potencijala u urbanizovanim zonama, u cilju povećanja stepena pošumljenosti, povezivanja postojećeg urbanog zelenila sa okolnim šumama, stvaranje zona za rekreaciju i relaksaciju i slično - zaključuje profesor Ristić. n
NOVE SVETSKE SILE UKLjUČILE SE U SUKOB U UKRAJINI: "Dve na strani Putina, dve žestoko protiv Rusa"
SUMNjE u podršku SAD Ukrajini u slučaju pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima mučile su sve one kojima je cilj da se Kijev obrani od ruske agresije. Tramp je pobedio i tek treba videti u kom će smeru krenuti njegova politika, ali sva ta dešavanja zasenila su drugi važan odnos u tom, ionako komplikovanom, odnosu.
22. 11. 2024. u 09:14
RUSIJA POSTALA GLAVNI "IGRAČ" U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine
RUSIJA je u septembru prvi put od proleća 2022. postala glavni snabdevač gasom Evropske unije, prenosi RIA Novosti, pozivajući se na podatke Evrostata.
21. 11. 2024. u 11:32
POTPREDSEDNIK SAD UMRO TOKOM ODNOSA: Bio sa 50 godina mlađom ljubavnicom, Bela kuća nije znala kako da saopšti vest o smrti
BIO JE to 27. januar 1979. godine. U 1 ujutro, portparol porodice Nelsona Rokfelera objavio je zvaničnu izjavu za štampu. Bivši potpredsednik preminuo je U 71 godini života ranije te večeri.
22. 11. 2024. u 18:36
Komentari (9)