Beograd

KVADRATI SU NA CENI, PA I KAD SU NEZAVRŠENI: Da li napuštena gradilišta u Beogradu imaju potencijal?

Јелена Динчић

24. 10. 2020. u 09:45

VIŠESTRUKI su razlozi za to što "večita gradilišta" koja nisu predmet restitucije godinama stoje nezavršena, ili su pod krovom ali sa katancem na vratima.

КВАДРАТИ СУ НА ЦЕНИ, ПА И КАД СУ НЕЗАВРШЕНИ: Да ли напуштена градилишта у Београду имају потенцијал?

Foto: M. Anđela

Uglavnom se kao glavni krivci navode stečaj ili bankrot investitora, kao i nemogućnost dobijanja upotrebne dozvole. Od ovih objekata, koji su samo mrtav kapital, štetu nema samo vlasnik, već i država i Grad.

Prema rečima profesora dr Branislava Ivkovića sa Građevinskog fakulteta, napuštena gradilišta nisu napuštena investicija, i u njih se svakako isplati ulagati.

NE ZNA SE BROJ

ZVANIČNI podatak koliko je napuštenih gradilišta u Beogradu ne postoji. Prema jedinim i sigurno zastarelim podacima, ta brojka je oko 500 gradilišta i skoro pola miliona napuštenih kvadrata. Ministarstvo građevinarstva i infrastrukture naložilo je opštinama da urade popis, međutim 2018. je nadležnost za to prešla na gradsku građevinsku inspekciju, i do danas podataka - nema.

- Šteta je da nešto što je neki investitor započeo, pa iz nekog njemu poznatog razloga prekinuo radove, ostane prazno i nezavršeno - objašnjava za "Novosti" profesor Ivković.

- Napuštena gradilišta nikom ne odgovaraju, i niko nema dobitka od njih, ne naplaćuje se porez na imovinu, a ni porez od delatnosti koje bi u poslovnom prostoru, da je priveden nameni, mogle da se odvijaju.

Prema rečima profesora Ivkovića, kako bi se rešio ovaj problem, neophodno je krenuti od lokalnih samouprava, koje moraju da naprave tačnu evidenciju objekata u izgradnji na svojoj teritoriji. Ali i da se nađe način da se spreči da u budućnosti dobijamo nove objekte čija se izgradnja ne završava decenijama.

- Grad mora da pokrene inicijativu da opštine urade popis svih napuštenih kvadrata u Beogradu, da se utvrdi na kojim sve lokacijama i u kojim delovima grada postoje ovi kvadrati - dodaje naš sagovornik.

- Zatim, kada se načini spisak, nadležne gradske službe moraju pojedinim olakšicama da omoguće novim investitorima koji žele da ulažu da završe započete radove. To su uglavnom gradilišta na atraktivnim lokacijama kojima treba dati ponovnu šansu i od kojih bi svi profitirali. Završetkom objekta dobijate mogućnost da se unutar njih zaposle ljudi, samim tim se povećava broj radnih mesta i pokreće se lokacija na kojoj se nalaze.

Foto: M. Anđela

Napuštenih i nikad useljenih kvadrata ima od periferije do centra, dragoceni i skupi prostori stoje neiskorišćeni, uloženo propada. Zakon o planiranju i izgradnji, koji je donet ove godine, propisuje da građevinska dozvola prestaje da važi najkasnije posle pet godina. Da su propisi dobri slaže se i arhitekta, profesor Fakulteta za umetnost i dizajn, stručnjak za enterijer javnih objekata Zorica Savičić.

- Imamo dobre zakone i propise, ali ih treba i primenjivati - na dobrobit svih. I investitora koji grade, i grada koji se uređuje, i građana koji u njemu žive - objašnjava naša sagovornica. - Očigledno je da su ta gradilišta mogla dugo da stoje napuštena, jer su postojali uslovi za to, svuda u svetu se za nedovršena gradilišta plaća porez kao da su radovi gotovi, 

Prema rečima arhitekte Savičić, sva ona gradilišta koja su stala napola su ambijentalno nedopustiva i daju lošu sliku grada.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (1)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
ALBANCI U ŠOKU: Ne mogu da veruju uz koju pesmu je Srbin ušao u ring u Tirani (VIDEO)

ALBANCI U ŠOKU: Ne mogu da veruju uz koju pesmu je Srbin ušao u ring u Tirani (VIDEO)